Javne debate u društvu manje je nego devedesetih godina, a odgovornost za slabljenje javne reči je na intelektualnoj eliti, ocenila je danas sociološkinja Vesna Pešić otvarajući debatu "Kriza javnog uma - Društvo bez debate: sloboda izražavanja i moć javne reči u Srbiji".
Na skupu u beogradskom Medija centru Pešić je ocenila da su 5. oktobar 2000. i izbori 2012, ključni trenuci koji su doveli do opadanja snage javne reči
"Za slabljenje snage javne reči značajna odgovornost je na intelektualnoj eliti koja je ostala zaglavljena u nacionalnom okviru koji je postavio Slobodan Milošević i onemogućava otvaranje prostora za novu politiku", kazala je Vesna Pešić.
Ona se zapitala i "da li postoji opasnost da se jednog jutra probudimo u Srbiji u kojoj ima svega, ali više ne i kritičkog i autonomnog mišljenja?".
"Da li je to jutro možda za nama a da ga nismo svesni? Čekanje, skrivanje, apatija i ćutanje ne oslobađaju", kazala je Pešić.
Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Slaviša Lekić zapitao se hoće li biti iskupljenja za intelektualce u Srbiji?
"Gde su nestali ljudi koji govore autoritetom svojih struka? Mnogi intelektualci koji su poslednjih decenija dosledno branili svoj stav ustupili su mesto intelektualcu pognute glave. Možda intelektualci ćute zato što znaju da nije dovoljno samo govoriti: ima li onih koji bi da ih slušaju?", kazao je Lekić.
Lekić smatra i da "činjenica da se samo javnim i smelim nastupom ne može srušiti vođa, koji gotovo da je dobio legitimitet božanstva, ne abolira intelektualce".
Narodni poslanik i politčki analitičar Đorđe Vukadinović deli mišljenje da je devedesetih bilo više debate, ne samo javne i stručne među intelektualcima, već i parlamentu.
"Još opterećena jednopartijskim sistemom iz kog je izašla, tadašnja vlast se učila demokratiji i u skupštini dopuštala opoziciji raspravu kakva je danas nezamisliva", smatra Vukadinović.
Glavni urednik Vremena Dragoljub Žarković je kazao da šira javna debata nije moguća bez medija, ali i ukazao na teškoće koje mediji imaju u uspostavljanju dijaloga.
"Pravilo profesije traži uravnoteženost, a mi drugu stranu imamo samo kao izvor", kazao je on.
Žarković je dodo i da "Druga strana", ona koja podržava vlast, ide samo u "prijateljske" medije, a i kada pristanu da učestvuju u emisijama i debatama postavljaju uslove ko još može da gostuje.
