Evropski parlament u srijedu je u Strazburu usvojio rezoluciju o Srbiji u kojoj se ukazuje na napredak Srbije u reformama i od Evropske unije traži da u pregovorima o prijemu Srbije otvori nova tehnički već spremna poglavlja.
Srbija je "učinila važne korake ka normalizaciji odnosa s Kosovom", naveli poslanici parlamente EU koji su rezoluciju usvojila sa 524 glasa "za" od prisutnih 673.
Evropski parlamanet je istakao nužnost formiranja Zajednice srpskih opština (ZSO), a u posebnoj rezoluciji o Kosovu predočio da su vlasti u Prištini odgovorne i da moraju neodložno ustanoviti ZSO, navodi Beta.
Izvestilac za Srbiju Dejvid Makalister, koji je pripremio rezoluciju, u uvodnoj reči je naveo da "poruka mora biti veoma jasna, a to je da Srbija ima evropsku perspektivu i budućnost, reč je o zemlji koja na vrlo jasan način napreduje ka Evropskoj uniji".
To su u raspravi podržali poslanici koji su se saglasili s Mekalisterom da je napredak Srbije u poglavljima vladavine prava 23 i 24 od temeljne važnosti za celokupni proces pregovora i da reforma pravosuđa mora biti sprovedena u praksi, da borba protiv korupcije mora ići dalje, jer je to prepreka za ekonomski i društveni napredak zemlje i regiona.
Mora se obezbediti sloboda izražavanja i medija, i na to se mora prvenstveno usredsrediti vlada u Beogradu, rekao je Mekalister, a mnogi poslanici su izneli vrlo oštre zamerke zbog ugrožavanja slobode izražavanja i nezavisnosti medija u Srbiji.
Takođe se navodi da su vlasti Srbije "ostvarile određen napredak u pravosuđu… ali nezavisnost sudstva nije sprovedena na delu", pa se traži da vlasti u Beogradu obezbede evropske norme u pravosudju i "smanje politički upliv na biranje i postavljanje sudija i tužilaca".
Evropski parlament je izrazio zabrinutost "zbog pomanjkanja napretka u borbi protiv korupcije, i poziva Srbiju da pokaže jasnu političku volju i predanost rešavanju tog pitanja", a pohvaljuje "efikasnu ulogu Beograda u medjunarodnoj i regionalnoj policijskoj saradnji i napredak u suzbijanju organizovanog kriminala".
Parlamentarci EU su pozdravili učešće Beograda u međunarodnim vojno-policijskim misijama Evropske unije, ali "ponovo pozivaju Srbiju, saglasno zahtevima njenog statusa kandidata za članstvo, da postepeno usaglasi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku s EU, uključujući politiku prema Rusiji".
Kako je to navedeno, "smatra da je za žaljenje održavanje zajedničkih vojnih vežbi Srbija-Rusija".
Navedeno je i da je "Srbija i dalje konstruktivno opredeljena za odnose s drugim zemljama u procesu priključivanja EU i susednim članicama Unije" i podvučeno da bilateralna pitanja treba rešavati saglasno međunarodnom pravu, kao i da "rešavanje takvih problema ne sme ugroziti pregovore o članstvu s EU".
U rezoluciji se pozivaju zvaničnici Srbije da "ne optužuju i ne vrše politički neosnovane napade na ombudsmana" i zajamče sredstvima i sistemskim okvirom rad svih nezavisnih tela i institucija Srbije.
Vlasti u Beogradu se, isto tako, pozivaju da "rešavaju slučajeve preteranog korišćenja policijske snage prema građanima i uzimaju se na znanje, sa zabrinutošću, sporni dogadjaji u beogradskoj četvrti Savamala, kad je reč posebno o rušenju privatne imovine, i traži se da to brzo bude rasvetljeno uz puno učešće sudskih vlasti u istrazi s ciljem da se počinioci privedu pravdi".
Evroposlanici "ponovo izražavaju zabrinutost zbog izostanka napretka slobode izražavanje i povodom autocenzure u medijima, gde je došlo do pogoršanja situacije".
Oni podvlače da su "i dalje zabrinjavajući politički upliv, pretnje, nasilje i zastrašivanje novinara, uključujući fizičke napade, verbalne i napade u pisanom vidu, kao i nasrtaje na njihovu imovinu".
U rezoluciji Evropskom parlamentu je veliki prostor dat pitanju slobode izražavanja i nezavisnosti medija, a od vlasti u Srbiji je zatraženo da "javno i neopozivo osudi sve napade, obezbedi odgovarajuća sredstva za efikasniju istragu napada na novinare i medije da bi počinioci bili privedeni pravdi".
Takođe je ocenjeno da je nužno u potpunosti primeniti zakone o medijima i pozdravljen je sporazum o saradnji i zaštiti izmedju tužilaca, policije i novinarskih i medijskih udruženja.
Parlament EU kaže da su izbori 24. aprila povoljno ocenjeni, mada traži od vlasti Srbije da u potpunosti sprovedu preporuke medjunarodnih posmatrača, "posebno uticaja na medije" i "nemanja uvida u finansiranje političkih stranaka u izbornoj kampanji".
Vlastima u Srbiji je poručeno da "primereno istraže tvrdnje o nepravilnostima, nasilju i zastrašivanju tokom izbornog procesa".
