Dostupni linkovi

Američki ambasador o sprečavanju ekstremizma na Kosovu


Greg Delawie

Američki ambasador na Kosovu, Greg Delavi, izjavio je da se nikada ne mogu znati svi razlozi zašto se ljudi opredeljuju za ekstremizam i na to da napuste svoje porodice zbog jednog mračnijeg sveta. U svakom slučaju, sada se više uči o korenima radikalizacije – kako omladina postaje plen ove pojave zbog nedostatka radnih mesta i perspektive i izolacije u zajednici.

Na konferenciji o Angažovanju civilnog društva protiv nasilnog ekstremizma, Delavi je rekao da su lokalne zajednice najsnažnije u prevenciji radikalizacije, kao i porodica, prijatelji, učitelji i verski predstavnici.

On je ponovio da se mora investirati u omladinu i obrazovanje, vladavini prava i u ekonomski razvoj.

Ministar unutrašnjih poslova, Skender Hiseni, naveo je da Policija Kosova nije jedina koja može da utiče na sprečavanje nasilnog ekstremizma.

„Vrsta islama kojeg smo mi na Kosovu prakticirali, tradicionalni islam, je dobra religija, religija koja poziva na mir, na ljubav među ljudima i na razumevanje. Nikako ne smemo dopustitit da, oprostite na jeziku, grupa idiota ugroze ono što je naša vrednost“, kazao je Hiseni.

Ministarka pravde, Durata Hodža, saopštila je da će se uskoro izraditi strategija o sprečavanju radikalizacije u zatvorima. Ona je rekla da će se zatvorenicima koji su ranije učestvovali u stranim konfliktima pružiti pristup imamima koje Islamska zajednica odabere uz potvrdu Korektivne službe, a kako bi se onemogućila radikalna interpretacija religije.

Kosovske vlasti saopštile su da je 316 osoba sa Kosova učestvovalo u konfliktima na Bliskom istoku, među kojima 44 žene i 27 dece.

To nateralo Skupštinu da usvoji zakon koji zabranjuje odlazak Kosovara na strana ratišta i koji predviđa kazne od pet do 15 godina zatvora.

Veruje se da se u ratnim zonima još uvek nalazi 140 lica, a da se na Kosovo vratilo njih 117. Sudski procesi protiv pojedinca su u toku, a izrečeno je i niz presuda.

Dan ranije, Specijalno tužilaštvo Kosova podiglo je optužnicu protiv imama velike džamije Mehmet Fatih u Prištini. On se sumnjiči da je podsticao na izvršenje terorističkih dela i izazivanje mržnje, nacionalnog, rasnog, verskog i etničkog razdora u periodu od 2013. do 2014. godine.

XS
SM
MD
LG