Politika Crne Gore je takva da smatra da može samo doprineti regionalnoj bezbjednosti i da će Crna Gora kao i dosad biti faktor mira i stabilnosti u regionu. Crna Gora svojim daljim djelovanjem može samo da pospješi rješavanje bezbjednosnih izazova a nikako da ih produkuje, kaže za Radio Slobodna Evropa admiral Dragan Samardžić, načelnik Generalštaba Vojske Crne Gore.
Samardžić je na upravo završenom NATO samitu u Varšavi bio deo crnogorske delegacije, koja je prisustvovala sastancima kao budući član Severnoatlantske alijanse.
RSE: Admirale Samardžiću, kako će se pristupanje Crne Gore Severnoatlantskoj alijansi odraziti na trenutno skroman vojni sektor u Vašoj zemlji?
Samardžić: Kao prvo, želim da iskažem zadovoljstvo i ponos što smo nakon dugogodišnjeg upornog rada na vratima NATO. U čitavom tom procesu Vojska Crne Gore je izgrađivala sebe i dostizala određen stepen interoperabilnosti. Normalno, i nakon ulaska u NATO mi ćemo nastaviti s tim procesom, prije svega na dizanju svojih sposobnosti i pripremi deklarisanih jedinica za NATO. To će sigurno predstavljati jedan novi kvalitet i novu šansu za naše ljude da rade u međunarodnom okruženju, da stiču potrebna znanja i da ukupno unapređujemo sposobnosti Crne Gore, kako za nacionalnu odbranu, tako i za naš doprinos kolektivnom sistemu bezbjednosti.
RSE: Zahtev NATO je da članice treba da izdvajaju dva posto BDP-a za sektor odbrane. Veliki broj NATO članica prethodnih godina nije mogao da ispuni ovaj zahtev. Da li je budžet Crne Gore dovoljan da pokrije te izdatke?
Samardžić: U ovim godinama krize svi su smanjili budžete, ali s obzirom na bezbednosne izazove i dogovor sa samita u Velsu da sve članice nastoje da u narednom periodu dostignu dva posto za odbranu, i Crna Gora je u svom strategijskom pregledu odbrane i nakon toga izradi dugoročnog plana odbrane projektovala da dva posto dostigne do 2020. godine. Nije bitno samo dostići dva posto, nego je možda i važnije da imate kvalitetnu strukturu budžeta. Mi sada imamo izdvajanje oko 1,35 posto, bez vojnih penzija, ali naš prevashodni cilj je da dođemo do procenta od 20 posto izdvajanja za modernizaciju odbrane i vojnih sposobnosti, a prije svega da smanjimo izdatke za personal. U zadnje dvije godine imamo stalno povećanje budžeta i nadam se da ćemo taj projektovani cilj dostići.
S obzirom na to da se u Crnoj Gori stalno vodi rasprava oko toga da li je bolje biti neutralan ili u sistemu kolektivne bezbednosti – ključno je pitanje šta dobijemo izdvajanjem dva posto za odbranu kao neutralna zemlja, a šta kao članica kolektivnog sistema bezbednosti. Ja uporno tvrdim da sa dva posto izdvajanja kao neutralna zemlja dobijamo nestabilnost i sistem koji ne može da odgovori bezbednosnim izazovima, a u drugom slučaju dobijamo trajnu stabilnost Crne Gore.
RSE: Pomenuli ste bezbednosne izazove. Šta su bezbednosni izazovi u regionu danas?
Samardžić: Srećom, Zapadni Balkan je danas puno stabilniji nego što je bio prije deset godina. Većina zemalja je u NATO, a oni koji nisu tamo su i Partnerstvu za mir. To je takođe okvir koji omogućuje saradnju svih zemalja u regionu.
Sa aspekta Crne Gore, osim što je naš strateški cilj bio da uđemo u NATO, naš strateški cilj ništa manje nije regionalna saradnja i regionalna bezbednost. Mi smo kroz mnoge regionalne bezbednosne inicijative u potpunosti posvećeni da izvršimo povezivanje između zemalja regiona i da mnoga bezbednosna pitanja rešimo u okviru regiona. Potpuno je jasno da nije racionalno i nije moguće da svaka pojedina zemlja Zapadnog Balkana ima odgovor na moguće bezbednosne izazove. To može da uradi zajednički region. U tom kontekstu mi razgovaramo sa svojim susjedima i nadam se da ćemo ubuduće imati sve više takvih aktivnosti.
Kao što znate, karakter sadašnjih i budućih izazova je takav da se oni ne rješavaju na granicama Crne Gore i naših sujeda, nego tamo gdje nastaju. Većinom su ti problemi globalni i traže globalni odgovor.
RSE: Nije tajna da Srbija održava bliske veze s Rusijom. Da li je Moskva preko Beograda pokušala da utiče na Crnu Goru tokom približavanja NATO?
Samardžić: To je prije svega političko pitanje. Što se tiče vojne saradnje u ovom periodu, mi nismo imali saradnju sa Ruskom Federacijom. Ulazak Crne Gore u NATO nije uperen ni prema kome. Politika Crne Gore je takva da smatra da može samo doprineti regionalnoj bezbjednosti i da će Crna Gora kao i dosad biti faktor mira i stabilnosti u regionu. Crna Gora svojim daljim djelovanjem može samo da pospješi rješavanje bezbjednosnih izazova a nikako da ih produkuje.
RSE: Strahujete li da bi ulazak Crne Gore u NATO mogao prouzrokovati nestabilnost u regionu, s obzirom na to da u samoj Crnoj Gori, ali i Srbiji i delu BiH postoje, čini se, dosta snažni antiNATO krugovi?
Samardžić: Apsolutno ne. NATO je pokazao da prijemom Crne Gore ostaje u potpunosti posvećen politici otvorenih vrata. Mi smatramo da uključenje i drugih zemalja Zapadnog Balkana neće produkovati bezbjednosne rizike nego će samo doprineti stabilnosti i bezbjednosti Balkana.
RSE: Da li se aktuelna kriza EU može reflektovati i na NATO?
Samardžić: Mislim da ne može, jer smo i na samom samitu dobili čvrsto uvjeravanje i poruke od lidera Velike Britanije da oni, bez obzira na njihov izlazak iz EU, u potpunosti ostaju posvjećeni evropskoj bezbjednosti i da će u svemu dati puni doprinos NATO savezu.
Facebook Forum