Piše: Marija Kugelj (Priredila: Anamaria Ramač Furman)
Doping test ruske klizačice Ekaterine Konstantinove dao je pozitivan rezultat na meldonijum. Ranije je taj preparat, koji je Svetska antidoping agencija (WADA) od 1. januara stavila na spisak zabranjenih supstanci, pronađen kod olimpijskog šampiona u brzom klizanju Semena Elistratova, svetskog prvaka u klizanju Pavla Kuližnjikova i ruskog odbojkaškog reprezentativca Aleksandra Markina. Ruska teniserka Marija Šarapova priznala je 7. marta da je koristila meldonijum.
Ministar sporta Rusije Vitalij Mutko izjavio je da očekuje još takvih slučajeva. Zbog problema s dopingom ruska reprezentacija možda neće otputovati na olimpijske igre u Rio de Žaneiro, izjavio je 9. marta bivši čelnik WADA Dik Paund.
Međutim, pronalazač meldonijuma, profesor Ivars Kaljvinš iz Letonije, smatra da taj preparat nije sredstvo za doping, a odluku WADA smatra nameštaljkom konkurencije.
Predsednik Klizačkog saveza Rusije Aleksej Kravcov izjavio je 9. marta da su tri članice ženske reprezentacije Rusije u brzom klizanju, uključujući i Konstantinovu, koristile zabranjeni meldonijum koji su im podmetnule ostale reprezentativke. On je saopštio da Savez vodi sopstvenu istragu korišćenja dopinga.
Meldonijum, kardioprotektor pod tržišnim nazivom "mildronat" široko je poznat na teritoriji bivšeg SSSR-a. U ruskim apotekama prodaje se bez recepta, unet je u "Registar životno neophodnih i najvažnijih lekovitih preparata", ali nije registrovan u Evropi i SAD.
Predsednik Ruskog saveza veterana Avganistana Franc Klincevič u intervjuu za ruske medije izjavio je da su u avganistanskom ratu meldonijum ponekad dobijali vojni specijalci uoči opasnih zadataka. U Sovjetskom Savezu preparat je proizveden još 1976, ali u zdravstvu se zvanično koristi tek od 1984. godine.
Pronalazač meldonijuma, rukovodilac naučnog veća Letonskog instituta za organsku sintezu profesor Ivars Kaljvinš za RSE kaže da se njegov izum ne može smatrati dopingom, pošto on ne poboljšava sportske rezultate, već samo pomaže očuvanju zdravlja u vreme vanrednih opterećenja organizma.
RSE: Koju aktivnu supstancu sadrži meldonijum i kako ona deluje?
Kaljvinš: Meldonijum je međunarodni naziv preparata koji se proizvodi u Letoniji. Njegov tržišni naziv je "mildronat". Proizveo ga je Institut za organsku sintezu u saradnji s Drugim moskovskim medicinskim isntitutom kako bi pomogao kadrio-vaskularnim bolesnicima u teškim trenucima kad im je pogoršan dotok krvi u srčani mišić.
Sintetička supstanca je kopija prirodne, s tim što je jedan atom ugljenika zamenjen atomom azota. Prirodna supstanca zove se gamabutirobetain. U Sovjetskom Savezu prvi put je registrovan 1984.
Ovaj preparat je jedno od najpopularnijih kardio-vaskularnih sredstava na prostorima bivšeg SSSR-a.
Ovaj preparat je jedno od najpopularnijih kardio-vaskularnih sredstava na prostorima bivšeg SSSR-a iz dva razloga. Kao prvo, on ne izaziva sekundarne posledice, godinama mogu da ga koriste zdravi i bolesni, svako ko doživljava krizne situacije, stres i prenapetost. Kao drugo, prvi u svetu uspeli smo da proizvedemo do danas jedinstveni lek s takvim mehanizmom delovanja: on milionima ljudi pomaže da prežive u uslovima kad bi njihovo srce moralo da stane. I ne samo srce.
Specifičnost njegovog delovanja je u tome što se proizvodnja energije u mišićnim ćelijama prebacuje sa sagorevanja masti na sagorevanje šećera, a pri sagorevanju šećera mi štedimo kiseonik, ali gubimo ugljenik.
RSE: Legenda kaže da je preparat proizveden za Ministarstvo odbrane SSSR-a?
Kaljvinš: Nije pravljen za vojsku. Kad smo završili prva klinička ispitivanja "mildronata", registrovali smo ga kao preparat za poboljšanje radne sposobnosti u vreme rehabilitacije, teškog rada i tako dalje. Pošto je suština njegovog delovanje u tome da optimizuje iskorišćenost kiseonika, prirodno je da se za njega prvo zainteresovala armija: vojnici služe ne samo u ravnicama, već i u planinama, gde se uvek imate manjak kiseonika. Druga kategorija su piloti, treća podmorničari.
Tačno, u Avganistanu se ispostavilo da su se vojnici koji su pre polaska u brda uzeli "mildronat". On onih koji ga nisu dobili nisu se vraćali sa zadatka. Tako su mi bar izjavljivali oficiri koji su preuzimali preparat iz našeg Instituta. Prve tri godine on je proizvođen isključivo u Rigi, preparat s takvim imenom za izvoz i danas se proizvodi u Latviji.
Mada se o tome ne govori, stotine tona meldonijuma proizvodi se u Kini i Indiji. U tim zemljama zasad nije registrovan, niko ne može da ga zvanično koristi u zdravstvu, što znači da ga preuzimaju druge kompanije.
RSE: Jesu li klinička ispitivanja završena brzo zbog toga što je preparat ispitivan na vojnicima u Avganistanu?
Kaljvinš: Ne, tamo je preparat korišćen tek kad je bila dozvoljena njegova primena. Što se tiče brzine, suština je u tome da ako je u Sovjetskom Savezu neko obećavao da će rešiti neki značajan problem, mogao je da se obrati Državnom komitetu za nauku i tehniku, te da brzo dobije novac i odmah prione na posao. Ukoliko je završio posao tokom petoletke ili u obećanom roku, povećavan mu je fond plata.
Dakle, niko nije bio zainteresovan da odugovlači. Imali smo eksperimentalni zavod, država je plaćala klinička istraživanja i lek je išao na ispitivanje čim smo ga proizveli. Pošto je delovao, nije bilo razloga da se odlaže registracija.
RSE: Godine 1992. je patentna prava dobila Letonija, tačnije proizvođač preparata "Grindeks". Zbog čega se to dogodilo?
Kaljvinš: Neko je morao da ponovo zatraži patent. Rusija je prešla na sopstveni patentni sistem i neko je morao da ponovo registruje autorstvo. Nisam hteo da izgubim autorstvo, pa sam podneo zahtev da se registruje na moje ime i imena svih učesnika u istraživanju. Kasnije je "Grindeks" otkupio ta prava.
RSE: Rukovodilac kompanije Kirovs Lipmans izjavio je u jednom intervjuu da je on slao preparat u nemačke laboratorije da provere da li on može da se koristi kao doping, pošto je bio veoma omiljen među sportistima. Po njemu, stručnjaci su izjavili da nema ni govora o dopingu.
Kaljvinš: Mogu samo da se složim s tim da "mildronat" nije doping. Doping je kada date preparat dvojici koji imaju iste rezultate i onaj koji ga je dobio odmah počinje da trči brže. Testosteron i takozvani anabolički hormoni, transfuzija krvi radi dostizanja veće količine eritrocita koji prenose kiseonik i ostale manipulacije koje povećavaju radnu sposobnost – to je doping.
Meldonijum pomaže sportistima da treniraju pod velikim opterećenjem. Do granice opterećenja on praktično nikako ne utiče na sposobnost, ali kad se ta granica pređe, on štiti ćelije mišića, srca i mozga.
Meldonijum pomaže sportistima da treniraju pod velikim opterećenjem. Do granice opterećenja on praktično nikako ne utiče na sposobnost, ali kad se ta granica pređe, on štiti ćelije mišića, srca i mozga. Sportista može da trenira bez straha da će ga pogoditi infarkt u slučaju da nehotice prekorači dozvoljenu granicu. Kad je reč o Šarapovoj, ona je izjavila da već deset godina koristi "mildronat" iz jednostavnog razloga što se nikad ne zna hoće li takmičar da završi šesti gem kao zdrav ili kao bogalj.
RSE: Preparat nije registrovan ni u SAD ni u Evropi, pa ispada da sportisti nisu ravnopravni. Zbog čega on nije registrovan na Zapadu?
Kaljvinš: Danas kupovina preko interneta omogućava da kupite bilo koji lek u bilo kojoj zemlji sveta. Postoji drugi problem: nema informacija o preparatu. Na bivšim sovjetskim prostorima svi sportisti znaju šta je "mildronat". Nismo mi krivi što drugi nisu obavešteni. Možda su krivi njihovi treneri i lekari.
Nije mi žao što se SSSR raspao, ali kad je reč o preparatu – sve smo morali da počinjemo ispočetka. Nova registracija u Letoniji i ostali problemi s tim u vezi, pa i nova klinička ispitivanja na Zapadu ukoliko bismo hteli da se nađemo tamo. Tada sam još bio mlad i glup, nisam znao šta je kapitalizam.
Došla je kod nas jedna velika farmaceutska kompanija, zaključili smo opcioni ugovor za prodaju preparata na zapadnom tržištu. To su bili nepošteni ljudi, oni su jednostavno kupili prava radi toga da nas tamo ne puste. Na tome se završilo. Da smo bili pametniji, preparat bi danas bio registrovan u celom svetu.
RSE: Koja firma je to bila?
Kaljvinš: Ne bih da je pominjem. Ako se udubite u priču, lako ćete otkriti šta je direktna konkurencija "mildronatu" na tržištu. Imam u vidu drugi preparat koji je takođe namenjen za kardio-vaskularna obolenja i deluje u neku ruku slično, mada je zasnovan na drugačijem principu i ima drugačiji sastav.
RSE: Rekli ste da će još kod mnogih sportista biti otkriven meldonijum u organizmu. Da li on zaista ostaje tako dugo u ljudskom telu?
Ovde se radi o tome da je taj preparat 32 godine koristio ko god je hteo i onda je naprasto postao doping i uvršten je u spisak zabranjenih supstanci.
Kaljvinš: To je pitanje osetljivosti metoda provere. Sve što uzimate s hranom ili pićem ili kao lek ostaje u organizmu određeno vreme. Niko ne zna koliko, to je individualno, ali ne radi se o danima. Ovde se radi o tome da je taj preparat 32 godine koristio ko god je hteo i onda je naprasto postao doping i uvršten je u spisak zabranjenih supstanci. To izaziva nedoumice ne samo među sportistimaa, već i među naučnicima.
Bilo bi normalno da se sprovedu odgovarajuća ispitivanja u skladu s pravilima tzv. dokazne medicine i da se onda kaže: jeste, to je doping. Međutim, nikakvih novih ispitivanja nije bilo.
RSE: Kako je preparat, po Vašem mišljenju, zapeo za oko Međunarodne antidoping agencije?
Kaljvinš: Zapazili su disproporciju u statistici: koliki broj ljudi u jednoj zemlji koristi preparat i koliko među njima ima sportista. Ispostavilo se da ga sportisti koriste deset puta više. To je i normalno, jer sportisti rade pod mnogo većim opterećenjem od običnih ljudi, koji taj preparat koriste kao lek samo kad im je ugroženo zdravlje.
RSE: Može li se pretpostaviti da su pažnju na vaš preparat nadležnima za antidoping kontrolu skrenuli konkurenti, oni koji su vam svojevremeno "pomogli" da izađete na tržišta Zapada?
Kaljvinš: Mislim da nije u pitanju ta firma. Najviše su zainteresovani oni koji proizvode sintetičke zamene prirodnih proizvoda koje se primenjuju kao dodaci za hranu, a koje masovno koriste bodibilderi i ostali sportisti. Mi dokazujemo da se može postupati obrnuto: ukoliko snižavamo koncentraciju tih aditiva, štitimo čovekov mozak i srce od gubitaka ćelija usled opterećenja. Kao drugo, mi dokazujemo da korišćenje tih supstanci, kojih na tržištu ima na desetine tona, verovatno doprinosi širenju atreoskleroze.
RSE: Jeste li objavili rezultate tih ispitivanja?
Kaljvinš: Objavili smo i mi i drugi naučnici, i to u boljim svetskim časopisima, kao što su Nature, Nature Medicine, zato što se njima u potpunosti pobija opšteprihvaćeno mišljenje da su ti aditivi korisni i bezopasni. I još jedan razlog zbog kojeg se "mildronat" ne može ubrajati u sredstva za doping.
Naime, doping upropaštava zdravlje. On u dugoročnoj perspektivi utiče na svakog ko ga koristi. "Mildronat", pak, pomaže sportistu da sačuva zdravlje na duži rok.
