Ruski putnički avion sa 224 putnika i člana posade, koji se srušio u Egiptu, raspao se u vazduhu. Zaključak je ruskih istražitelja koji je u Kairu saopštio zvaničnik ruskog Međudržavnog vazuhoplovnog komiteta.
Viktor Soročenko, šef Komiteta, izjavio je da su posle raspada u vazduhu delovi aviona su razbacani na velikom području. "Još je rano govoriti o uzrocima nesreće", poručio je Soročenko koji se nalazi u ekipi stručnjaka iz Rusije, Egipta, Francuske i Irske, prenose svetske agencije.
Ruski istražni komitet je preuzeo dokumenta o tehničkom održavanju aviona, kao i podatke u vezi sa letom, sertifakt aviona, ispisanu rutu između Šarm el Šeika i Sankt Peterburga, rekao je portparol tog tela Vladimir Markin.
Među preuzetim dokumentima su, kako je anveo, i lista putnika i kopije izveštaja kiparske kontrole letenja o nestanku aviona, kao i dokumenti o medicinskom pregledu posade i delovima aviona.
Moskva je u Egipat poslala 100 stručnjaka koji sarađuju sa egipatskom vojskom u istrazi. Zvaničniciobe države sumnjaju u tvrdnje ogranka ekstrmista Islamske države da su oni oborili avion.
Dan žalosti u Rusiji
Rusija žali za 224 žrtve jedne od najtežih avionskih nesreća u istoriji te zemlje, zastave širom zemlje su spuštene na pola koplja, a elektronski mediji ne emituju zabavni program.
Osnovan je krizni štab koji bližnjima stradalih u avionskoj nesreći pomaže da lakše podnesu njihov gubitak. Takođe, uzima se i DNK analiza s ciljem udentifikacije poginulih.
Državna agencija RIA novosti izvestila je da se radi o najsmrtonosnijoj katastrofi u istoriji avijaciji te zemlje, podsećajući da je u padu aviona 1985. godine u Uzbekistanu poginulo 200 ljudi.
Vojni zvaničnik koji pomaže u istrazi rekao je za AFP da su spasioci pronašli 163 tela i odlučili da prošire područje potrage na 15 kvadratnih kilometara.
Šerif Ismail, egipatski premijer je rekao da se ne smatra da iza pada aviona stoje neke "neregularne aktivnosti", preneo je Rojters.
"Sto dvadeset devet tela izvučeno je iz olupine i trenutno ih prebacuju u vazdušnu bazu u Kabritu. To činimo u saradnji sa egipatskim oružanim snagama. Iz Kabrita ćemo ih ambulatnim vozilima dopremiti u mrtvačnicu u Zajnhumu, ali i druge bolnice koje će odrediti ministar zdravlja", rekao je Ismail.
Egipatski zvaničnici saopštili su da su obe crne kutije iz letelice pronađene i da su poslate na stručnu analizu. I dalje je nejasno zašto se avion koji je, sa oznakom 9268 leteo po mirnom vremenu, srušio 23 minuta po poletanju.
Militanti takozvane Islamske države su ubrzo posle pada aviona preuzeli odgovornost, ali su ruske vlasti negirale takvu mogućnost, naovdeći da egipatske vlasti nemaju informacija koje bi mogle potvrditi takve insinuacije.
Marija Zaharova, portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova, rekla je da ruske diplomate blisko sarađuju sa egipatskim vlastima:
"Neprimereno je da spekulišemo o uzrocima avionske nesreće sve dok o tome nemamo nikakvih informacija. Tražimo oprez u tumačenjima verzija koje se o tome mogu čuti. Prevashodno je važno razumeti uzrok tragedije i tek onda izvaličiti zaključke", istakla je Zaharova.
Katastrofa dogodila se mesec dana pošto je Rusija pokrenula svoju kampanju vazdušnih napada u Siriji protiv, između ostalih, i militanata Islamske države neprijatelja Bašara El Asada sirijskog predsednika u četvorogodišnjem građanskom ratu.
Aviokompanije poput Lufthanze, Emirata i Air France-KLM najavile su da, u sklopu mera opreza, neće leteti preko Sinajskog poluostrva sve dok se ne utvrdi uzrok nesreće na letu 9268 aviona Airbus 321.
Odavanje pošte u Ukrajini
Građani Ukrajine odaju poštu žrtvama pada ruskog aviona, što je čin bez presedana za Ukrajinu koja je u lošim odnosima s Rusijom zbog sukoba na istoku Ukrajine, javila je agencija Frans pres. Nekoliko porodica s decom je položilo cveće ispred ruske ambasade u Kijevu.
"Nesreća nema nacionalnost. To je naš mali znak saosećanja. Šta god da se dogodi, treba ostati čovek", izjavila je jedna Ukrajinka koja je položila buket cveća ispred ambasade.
Odnosi između Rusije i Ukrajine su na najnižem nivou od uličnih protesta u Kijevu kada je smenjen proruski ukrajinski predsednik Viktor Janukovič u februaru 2014. godine.
Ti odnosi su dodatno pogoršani ruskim pripajanjem crnomorskog poluostrva Krim i pobunom proruskih separatista u istočnoj Ukrajini.
