Srbija želi da bude pouzdan saveznik Nemačke. To je ključna poruka koju je, dva dana uoči svoje posete Berlinu gde će razgovarati sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, uputio premijer Srbije Aleksandar Vučić. Do njihovog susreta dolazi u trenutku zastoja dijaloga Beograda i Prištine, sporog sprovođenja reformi i zaoštravanja međunarodnih odnosa zbog ukrajinske krize.
Dva dana uoči polaska za Berlin, premijer Srbije Aleksandar Vučić jasno je definisao zvaničnu poziciju Srbije prema Nemačkoj. Državi od koje Srbiji mnogo toga zavisi na putu evropskih integracija, što je bilo jasno prilikom određivanja zvaničnog početka pristupnih pregovora sa EU, Vučić je poručio da je savezništvo sa Nemačkom važno u političkom i ekonomskom smislu. Očekuje razgovore o mnogim važnim pitanjima koje se tiču Srbije i regiona, ne isključujući i poziciju Srbije prema ukrajinskoj krizi – koja se, iako teži da postane član EU, ne podudara sa spoljnom politikom ostalih članica.
„Sve sugestije smo spremni da saslušamo i na njih da odgovorimo. Što se nas tiče to nije ključna tema. Mali smo igrači za priče o Ukrajini i Rusiji, ako pokrene gospođa Merkel, izneću stav Srbije. Mi smo spremni da razgovaramo o svim stvarima vezanim za stabilnost Srbije, stabilnost Zapadnog Balkana, za razgovore sa Prištinom, ekonomske reforme i druge unutrašnje reforme vezane za borbu protiv korupcije i kriminala. Ali sam spreman da čujem sugestije i, razume se primedbe, gospođe Merkel na sve ono što Srbija radi i naravno uvek ću odgovoriti na to. Da li će to biti potvrdno, ili odrečno, zavisi od predloga gospođe Merkel. Ja ne zna šta će gospođa Merkel da kaže. Voleo bih da znam, ali sam se pripremio i pripremio stavove Srbije kao odgovor na svako pitanje.“, rekao je Vučić.
Bodo Veber
Zvanični stav Srbije da poštuje teritorijani integritet Ukrajine ali da ne može poput država Evropske unije, čiji član pokušava da postane, Rusiji uvesti sankcije zbog specifičnog konteksta koji obeležava istorijske, političke i ekonomske dve države - do sada je nailazio na razumevanje među članicama EU. Međutim, takvo rezonovanje spoljnopolitičke pozicije Srbije neće trajati unedogled, upozorava Bodo Veber, viši saradnik Saveta za politiku demokratizacije iz Berlina. Veber očekuje da će tom pitanju biti dat veći značaj, nego što to Vučić smatra.
„Mislim da će u ovom trenutku, više nego pre mesec dana, očekivati da Srbija jasnije stane na spoljnopolitičkou poziciju Evropske unije u ukrajinskoj krizi. Mislim da smo jedan pomak već videli u izjavama Aleksandra Vučića, tokom njegove nedavne posete Beču.“, smatra Veber.
Vučić će u Berlinu boraviti svega nekoliko dana od održavanja prevremenih parlamentarnih izbora na Kosovu, u momentu kada je došlo do zastoja u dijalogu Beograda i Prištine, čiji su uzrok bili i vanredni izbori kako na Kosovu, tako i u Srbiji. Premijer očekuje da će nastavak razgovora sa Prištinom, kojima posreduje Evropska Unija, biti jedna od centralnih tema njegovih razgovora:
„Da li je to za nas lako? Nije, ali to je naša obaveza. To je stvar oko koje smo već razgovarali i dogovarali. Ono što kažem da ćemo da učinimo, mi ćemo da učnimo. Kao što ono što kažem da nećemo, nećemo. Srbija mora da ima svoju reč, Srbija mora da bude pouzdan partner. Ako me pitate, mislim da je uz značaj Srbije na Balkanu, to ključni razlog zašto sam uopšte dobio poziv gospođe Merkel.“, smatra Vučić.
Sugerisanje ubrzanja reformi
U trenutku u kome premijer Srbije odlazi u Nemačku čini se da postoji zastoj u ključnim oblastima na osnovu koga je ta zemlja procenjivala zrelost i spremnost Srbije da se približi evropskim vrednostima. Pompezno najavljivanje reforme još nisu uzele maha. Prvo su ih odložili vanredni izbori, posle čega su Srbiju pogodile i velike poplave. Međutim, prema mišljenju Henrija Bonea, direktora Fondacije Konrad Adenauer u Srbiji, sada je došlo vreme za konkretizaciju razgovora o reformama koje Srbija mora sprovesti na putu integrisanja u EU, što očekuju kako međunarodna zajednica, tako i sami građani.
„Najveći pritisak u tom smislu će doći od samih građana Srbije. Oni su na meti ekonomske krize koja traje već nekoliko godina. Životni standard je nizak, mnogo niži od onog u vreme bivše Jugoslavije. Tako da vlast ima mnogo veću odgovornost prema svojim građanima, nego prema međunarodnoj zajednici. Jasno je da je Srbiji potrebna međunarodna pomoć kako bi izašla iz krize, i uveren sam da za to postoje konkretne ponude, kao i interesovanje nemačkih investitora koji bi želeli da ulažu u Srbiju.“, uveren je Bone.
S druge strane postoji i nedoumica o tome ima li razloga za strahovanja da će Nemačka, koja je u ovdašnjoj javnosti predstavljana kao kočničar na evropskom putu Srbije, imati primedbi na posvećenost nadležnih u sprovođenju reformi, ili će razgovor dvoje državnika značiti jači vetar u leđa Srbiji? Bodo Veber ne očekuje nikakve nove uslove, ali zaključuje da će se Srbiji sugerisati da požuri sa reformama.
„Sada smo u jednoj drugačijoj situaciji, nego tokom ranijih poseta. Imamo pretpristupne pregovore i tu su poglavlja 23, 24 i 35 o Kosovu. Tu su uslovi jasni, nema potrebe za nekim novim. Mislim da će se sada staviti naglasak da konačno počne faza primene reformi. Recimo antikorupcijska borba i neki drugi sektori. Uz to mislim da će u kontekstu posledica poplave biti i razgovora o intenziviranju ekonomskih odnosa.“, zaključuje Bodo Veber.
Reporter i novinar beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa od septembra 2012. do februara 2019. Uređivao i vodio dnevne radijske informativne emisije. Sa terena izveštavao o razornim poplavama koje su pogodile Srbiju proleća i jeseni 2014. godine, u saradnji sa kolegama uradio desetine reportaža sa balkanske migrantske rute, kako iz Srbije, tako i iz Mađarske i Makedonije. Bavio se dnevno-političkim, ekonomskim, društvenim i temama iz oblasti evrointegracija Srbije. Kada se ne bavi najvećom strašću, novinarstvom, uživa sa svojim timom - Aleksom i Dušicom.
