Ministri finansija Francuske Pjer Moskovići i Njemačke Volfgang Šojble danas su ponovili riješenost da pomognu u prevazilaženju krize u eurozoni što je prije moguće.
Moskovići i Šojble su na sastanku u Berlinu razgovarali i o deficitu u budžetima članice evropskog bloka.
Govoreći pred studentima Univerziteta u Berlinu, Šojble je iznio jasan stav da je za njega stvaranje bankarske unije ključni dio napora Evrope da prevaziđe finansijsku i dužničku krizu.
On je stvaranje bankarske unije nazvao "prioritetnim projektom" i obećao da će ovo pitanje biti izneseno što je prije moguće.
"Moramo na najbolji način iskoristiti osnove trenutnih sporazuma, ali tamo gdje ne možemo da institucionalno ostvarimo uspjeh, radićemo na međuvladinom nivou pa čak i bilateralno", rekao je Šojble.
Njegov francuski kolega Pjer Moskovići izrazio je zadovoljstvo što je Evropska komisija Parizu odobrila dodatne dvije godine da budžetski deficit smanji na nivo ispod tri odsto, kako je predviđeno evropskim regulativama.
On je naglasio da države moraju da smanje svoja dugovanja ali da treba da budu u stanju da to učine odgovarajućim ritmom kako to ne bi uticalo na ekonomski rast. On je dodao da Pariz ne smatra da je odluka Evropske komisije izgovor za zanemarivanje sprovođenja zahtjevanih strukturalnih reformi.
Moskovići i Šojble su na sastanku u Berlinu razgovarali i o deficitu u budžetima članice evropskog bloka.
Govoreći pred studentima Univerziteta u Berlinu, Šojble je iznio jasan stav da je za njega stvaranje bankarske unije ključni dio napora Evrope da prevaziđe finansijsku i dužničku krizu.
On je stvaranje bankarske unije nazvao "prioritetnim projektom" i obećao da će ovo pitanje biti izneseno što je prije moguće.
"Moramo na najbolji način iskoristiti osnove trenutnih sporazuma, ali tamo gdje ne možemo da institucionalno ostvarimo uspjeh, radićemo na međuvladinom nivou pa čak i bilateralno", rekao je Šojble.
Njegov francuski kolega Pjer Moskovići izrazio je zadovoljstvo što je Evropska komisija Parizu odobrila dodatne dvije godine da budžetski deficit smanji na nivo ispod tri odsto, kako je predviđeno evropskim regulativama.
On je naglasio da države moraju da smanje svoja dugovanja ali da treba da budu u stanju da to učine odgovarajućim ritmom kako to ne bi uticalo na ekonomski rast. On je dodao da Pariz ne smatra da je odluka Evropske komisije izgovor za zanemarivanje sprovođenja zahtjevanih strukturalnih reformi.
