Italijanski parlament ni u četvrtom krugu glasanja nije izabrao šefa države pošto nijedan kandidat nije osvojio potrebnu većinu glasova.
Bivši premijer Romano Prodi, koji je poslednji izbor levog centra, dobio je 395 glasova, što je daleko manje od potrebnih 504, koliko iznosi prosta većina.
Predsednika Italije bira 1.007 "velikih elektora", odnosno svi senatori, poslanici donjeg doma i predstavnici regiona.
Izboru Prodija protivi se lider desnog centra Silvio Berluskoni, kojeg je upravo taj političar dva puta pobedio u trci za premijera. Prodi je ujedno jedini političar koji je uspeo da pobedi Berluskoniji u nadmetanju za šefa italijanske vlade.
Naslednik Djordja Napolitana će verovatno odlučiti šta da se radi dalje. On bi mogao da raspusti parlament i raspiše nove izbore, što Napolitano ne može u poslednjem polugodištu svog sedmogodišnjeg mandata.
Novi predsednik takodje može da odluči da poveri formiranje vlade Pjeru Luidjiju Bersaniju, čija koalicija levog centra ima apsolutnu većinu u donjem domu, ali ne i u gornjem domu, Senatu.
Neizbor predsrednika posle dva dana glasnja, ocenjuje se kao poraz lidera levog centra Pjera Luidjija Brešanija, koji izvan svog bloka nije uspeo da prikupi doboljno podrške za Prodija, bivšeg premijera i predsednika Evropske komisije.
Sledeća, peta runda glasanja zakazana je za sutra.
Bivši premijer Romano Prodi, koji je poslednji izbor levog centra, dobio je 395 glasova, što je daleko manje od potrebnih 504, koliko iznosi prosta većina.
Predsednika Italije bira 1.007 "velikih elektora", odnosno svi senatori, poslanici donjeg doma i predstavnici regiona.
Izboru Prodija protivi se lider desnog centra Silvio Berluskoni, kojeg je upravo taj političar dva puta pobedio u trci za premijera. Prodi je ujedno jedini političar koji je uspeo da pobedi Berluskoniji u nadmetanju za šefa italijanske vlade.
Naslednik Djordja Napolitana će verovatno odlučiti šta da se radi dalje. On bi mogao da raspusti parlament i raspiše nove izbore, što Napolitano ne može u poslednjem polugodištu svog sedmogodišnjeg mandata.
Novi predsednik takodje može da odluči da poveri formiranje vlade Pjeru Luidjiju Bersaniju, čija koalicija levog centra ima apsolutnu većinu u donjem domu, ali ne i u gornjem domu, Senatu.
Neizbor predsrednika posle dva dana glasnja, ocenjuje se kao poraz lidera levog centra Pjera Luidjija Brešanija, koji izvan svog bloka nije uspeo da prikupi doboljno podrške za Prodija, bivšeg premijera i predsednika Evropske komisije.
Sledeća, peta runda glasanja zakazana je za sutra.
