Najveći broj mladih u Srbiji ne vidi budućnost u svojoj zemlji, zbog čega je i u posljednjoj deceniji nastavljen trend odlaska školovanih ljudi u inostranstvo. Polovina mladih u Srbiji je bez posla, a zbog ekonomske krize, perspektiva im je sve lošija.
Nevena Đokić (30), iz Čačka, jedna je od mnogih mladih iz Srbije koji su bolju budućnost potražili u razvijenim zemljama. Posle završenog Fakulteta primenjene umetnosti i zaposlenja u velikoj marketinškoj agenciji u Beogradu, upisala je master studije u Bergenu u Norveškoj, gde već par godina studira na Norveškoj akademiji umetnosti i radi u međunarodnoj organizaciji Lekari bez granica.
Nevena kaže da posle kratkog radnog iskustva u svojoj zemlji, nije imala dilemu „ostati ili otići“:
„Koeficijent posla i stresa i načina ophođenja prema nama je bio kao da smo mi jedna jeftina radna snaga, koja treba samo da radi jer smo siromašni i moramo da radimo da bi zaradili tu platu, za koju moramo da budemo strašno zahvalni jer tamo neki ljudi čak nemaju ni posla. Naša perspektiva je i od tog trenutka vrlo bleda jer imamo vrlo loše osiguranje. Nisam mogla da pozajmim novac čak ni za fen za kosu iz banke, a kamoli da rešim svoje stambeno pitanje.“
U Srbiji je stopa nezaposlenosti mladih u poslednje četiri godine povećana za 16 odsto. Sa privredom u kolapsu, njihova perspektiva sve je manja, a samo u Beogradu živi oko 500.000 mladih iz cele zemlje, koji tu pokušavaju da ugrabe svoju šansu.
Kroz beogradsku kancelariju za mlade, kaže direktorka Tamara Blagojević, u potrazi za poslom, godišnje prođe čak 15.000 ljudi:
„Obučavamo ih kako da napišu CV, motivaciono pismo, kako da se pripreme za prvi intervju za posao, kako, da kada dobiju taj posao, pokušaju da ga zadrže i, kako da napreduju u tom poslu. Pružamo im neko neformalno obrazovanje koje se tiče javnog nastupa, veštine upravljanja stresom, uklanjanja treme. Imamo i razne psihološke radionice. Na sve moguće načine im skraćujemo taj put u pronalaženju posla", navodi Tamara Blagojević.
Iako je najveća konkurencija u Beogradu, većina mladih, i pored nemaštine i skupoće, ne želi da napusti prestonicu koja je centar savremenog života i mogućih poslova, od rada na građevini na crno, do dobro plaćenog menadžerskog mesta u međunarodnoj kompaniji.
„Tigar Tyres“, internacionalna firma u grupi „Michelin“ sa sedištem u Pirotu, na krajnjem jugoistoku Srbije, u potrazi za mladim kadrovima poslala je na jedan od sajmova zapošljavanja u Beogradu direktora Ljubišu Nikolovskog, koji kaže da ga je iznenadilo slabo interesovanje u vreme besposlice:
„Kada neko čuje da smo iz Pirota, obično produži dalje. Usisna moć Beograda izgleda prejaka. Mi smo firma koja je u rastu i svaki bolji CV, koji nam se učini interesantan, bude pozvan na razgovor. Plate su na ravnopravnom nivou sa Beogradom i veće su od 400 EUR“, kaže Nikolovski.
Neki od kandidata koji su predali CV na više adresa, rekli su nam da je za njih logično da iz Beograda ne idu u retka mesta u unutrašnjosti Srbije, u kojima ima posla, zbog dodatnih stambenih troškova, ali i odvojenosti od modernih tokova, kao što su kulturna dešavanja i društveni život:
„Završio sam Saobraćajni fakultet. Razmišljao sam o Nemačkoj u kojoj je razvijen saobraćaj.“
„Nisam pozvan ni na jedan razgovor nekih šest mjeseci. Voleo bih neku normalnu platu, pa makar i u Srbiji. Išao bih u Austriju ili Nemačku.“
Mali odziv na konkurse
Na jugu Srbije, koji važi za ubedljivo najsiromašniji deo zemlje, lokalne vlasti trude se da pomognu koliko mogu kroz razne projekte, često potpomognute stranim donacijama. Tako je u Prokuplju nedavno otvoren konkurs za omladinsko preduzetništvo, vredan više od 7.000 evra, na kom je pobedila mlada biznismenka, koja je osmislila proizvodnju i pakovanje zdrave hrane.
Goran Lazić, iz prokupačke Kancelarije za mlade, kaže da je i pored toga što je Prokuplje među najsiromašnijim opštinama, u kojoj živi 15.000 mladih, interesovanje za tu akciju bilo vrlo malo:
„To je konkretan problem, baš mali odziv novih privrednika preduzetnika. Ponudili smo 800.000 dinara za projekt. Imali smo šest prijava, a u jednoj je bila nepotpuna dokumentacija. Zbog povećanja siromaštva, mišljenje mladih je - zašto živeti u tom gardu, kada nema perspektive. Preovladava to mišljenje da se ode i da se traži svoja budućnost u nekom većem centru", navodi Lazić.
Iako „odliv mozgova“ i radne snage iz Srbije traje više od dvadeset godina, nakon što je započeo u devedesetim, kada su ratovi i sankcije najbolje naterali da se snalaze u svetu, do danas se ne zna tačan broj mladih koji su otišli da sreću potraže negde drugde.
Sociolog Ratko Božović kaže da su mladi, dugo čekajući kakve takve promene na bolje, sada u strahu od nesigurne budućnosti:
„Mislim da su mladi ljudi u osećanju besperspektivnosti i zato jesu u velikoj apatiji. Zato su više spavači, nego što su aktivni u traženju svog mesta pod suncem. Njima je perspektiva sporna i horizont prema budućnosti zatvoren. To je više nego očigledno. Oni to osećaju i znaju i oni se prema tome odnose na način da su pasivni ili su u depresiji i stresu, u osećaju mučnine ili nelagode. Sve je to prisutno kod mladih ljudi. Sve je to neka naša priča koja je drugačija od onih oblika života, gde postoji neki red i redosled stvari", ocenjuje Božović.
Jedno od retkih mesta van Beograda i Novog Sada, u koji dolaze mladi ljudi, je Kragujevac, grad u kom radi italijanski FIAT.
Beograđanin Boris Kovačević (25), nakon završenog Elektrotehničkog fakulteta, pre dve godine odlučio je da se zbog posla u FIAT-u preseli u Kragujevac:
„Imao sam tu sreću da budem izabran na konkursu koji je podrazumevao odlazak u inostranstvo, na usavršavanje i obuku. Sa tim iskustvom sam došao ovde. Radim u centru za kvalitet i bavim se dijagnostikom vozila. Vidim da se Kragujevac malo izdiže i da se dosta toga menja na bolje. Prilagođavanje samom gradu mi nije teško palo", priznaje Kovačević.
Nevena Đokić, mlada dizajnerka iz Srbije, kaže da svoj život i dalje vidi u Norveškoj, u kojoj će nastaviti da se usavršava posle 15 godina školovanja u Srbiji:
„Norveška je zemlja koja apsolutno sređena. Divna stvar je ovde što su ovde mnogo bolje plate i standard života. Odavde može da se putuje bilo gde. U Srbiji se ne može praviti plan za budućnost. Nedostaje mi familija i prijatelji, ćaskanje u kafićima, nonšalantnost života, mamina kuhinja, sarma, musaka, punjena paprika", kaže Nevena.
Nevena Đokić (30), iz Čačka, jedna je od mnogih mladih iz Srbije koji su bolju budućnost potražili u razvijenim zemljama. Posle završenog Fakulteta primenjene umetnosti i zaposlenja u velikoj marketinškoj agenciji u Beogradu, upisala je master studije u Bergenu u Norveškoj, gde već par godina studira na Norveškoj akademiji umetnosti i radi u međunarodnoj organizaciji Lekari bez granica.
Nevena kaže da posle kratkog radnog iskustva u svojoj zemlji, nije imala dilemu „ostati ili otići“:
„Koeficijent posla i stresa i načina ophođenja prema nama je bio kao da smo mi jedna jeftina radna snaga, koja treba samo da radi jer smo siromašni i moramo da radimo da bi zaradili tu platu, za koju moramo da budemo strašno zahvalni jer tamo neki ljudi čak nemaju ni posla. Naša perspektiva je i od tog trenutka vrlo bleda jer imamo vrlo loše osiguranje. Nisam mogla da pozajmim novac čak ni za fen za kosu iz banke, a kamoli da rešim svoje stambeno pitanje.“
U Srbiji je stopa nezaposlenosti mladih u poslednje četiri godine povećana za 16 odsto. Sa privredom u kolapsu, njihova perspektiva sve je manja, a samo u Beogradu živi oko 500.000 mladih iz cele zemlje, koji tu pokušavaju da ugrabe svoju šansu.
Kroz beogradsku kancelariju za mlade, kaže direktorka Tamara Blagojević, u potrazi za poslom, godišnje prođe čak 15.000 ljudi:
„Obučavamo ih kako da napišu CV, motivaciono pismo, kako da se pripreme za prvi intervju za posao, kako, da kada dobiju taj posao, pokušaju da ga zadrže i, kako da napreduju u tom poslu. Pružamo im neko neformalno obrazovanje koje se tiče javnog nastupa, veštine upravljanja stresom, uklanjanja treme. Imamo i razne psihološke radionice. Na sve moguće načine im skraćujemo taj put u pronalaženju posla", navodi Tamara Blagojević.
Iako je najveća konkurencija u Beogradu, većina mladih, i pored nemaštine i skupoće, ne želi da napusti prestonicu koja je centar savremenog života i mogućih poslova, od rada na građevini na crno, do dobro plaćenog menadžerskog mesta u međunarodnoj kompaniji.
„Tigar Tyres“, internacionalna firma u grupi „Michelin“ sa sedištem u Pirotu, na krajnjem jugoistoku Srbije, u potrazi za mladim kadrovima poslala je na jedan od sajmova zapošljavanja u Beogradu direktora Ljubišu Nikolovskog, koji kaže da ga je iznenadilo slabo interesovanje u vreme besposlice:
„Kada neko čuje da smo iz Pirota, obično produži dalje. Usisna moć Beograda izgleda prejaka. Mi smo firma koja je u rastu i svaki bolji CV, koji nam se učini interesantan, bude pozvan na razgovor. Plate su na ravnopravnom nivou sa Beogradom i veće su od 400 EUR“, kaže Nikolovski.
Neki od kandidata koji su predali CV na više adresa, rekli su nam da je za njih logično da iz Beograda ne idu u retka mesta u unutrašnjosti Srbije, u kojima ima posla, zbog dodatnih stambenih troškova, ali i odvojenosti od modernih tokova, kao što su kulturna dešavanja i društveni život:
„Završio sam Saobraćajni fakultet. Razmišljao sam o Nemačkoj u kojoj je razvijen saobraćaj.“
„Nisam pozvan ni na jedan razgovor nekih šest mjeseci. Voleo bih neku normalnu platu, pa makar i u Srbiji. Išao bih u Austriju ili Nemačku.“
Mali odziv na konkurse
Na jugu Srbije, koji važi za ubedljivo najsiromašniji deo zemlje, lokalne vlasti trude se da pomognu koliko mogu kroz razne projekte, često potpomognute stranim donacijama. Tako je u Prokuplju nedavno otvoren konkurs za omladinsko preduzetništvo, vredan više od 7.000 evra, na kom je pobedila mlada biznismenka, koja je osmislila proizvodnju i pakovanje zdrave hrane.
Goran Lazić, iz prokupačke Kancelarije za mlade, kaže da je i pored toga što je Prokuplje među najsiromašnijim opštinama, u kojoj živi 15.000 mladih, interesovanje za tu akciju bilo vrlo malo:
„To je konkretan problem, baš mali odziv novih privrednika preduzetnika. Ponudili smo 800.000 dinara za projekt. Imali smo šest prijava, a u jednoj je bila nepotpuna dokumentacija. Zbog povećanja siromaštva, mišljenje mladih je - zašto živeti u tom gardu, kada nema perspektive. Preovladava to mišljenje da se ode i da se traži svoja budućnost u nekom većem centru", navodi Lazić.
Iako „odliv mozgova“ i radne snage iz Srbije traje više od dvadeset godina, nakon što je započeo u devedesetim, kada su ratovi i sankcije najbolje naterali da se snalaze u svetu, do danas se ne zna tačan broj mladih koji su otišli da sreću potraže negde drugde.
Sociolog Ratko Božović kaže da su mladi, dugo čekajući kakve takve promene na bolje, sada u strahu od nesigurne budućnosti:
„Mislim da su mladi ljudi u osećanju besperspektivnosti i zato jesu u velikoj apatiji. Zato su više spavači, nego što su aktivni u traženju svog mesta pod suncem. Njima je perspektiva sporna i horizont prema budućnosti zatvoren. To je više nego očigledno. Oni to osećaju i znaju i oni se prema tome odnose na način da su pasivni ili su u depresiji i stresu, u osećaju mučnine ili nelagode. Sve je to prisutno kod mladih ljudi. Sve je to neka naša priča koja je drugačija od onih oblika života, gde postoji neki red i redosled stvari", ocenjuje Božović.
Jedno od retkih mesta van Beograda i Novog Sada, u koji dolaze mladi ljudi, je Kragujevac, grad u kom radi italijanski FIAT.
Beograđanin Boris Kovačević (25), nakon završenog Elektrotehničkog fakulteta, pre dve godine odlučio je da se zbog posla u FIAT-u preseli u Kragujevac:
„Imao sam tu sreću da budem izabran na konkursu koji je podrazumevao odlazak u inostranstvo, na usavršavanje i obuku. Sa tim iskustvom sam došao ovde. Radim u centru za kvalitet i bavim se dijagnostikom vozila. Vidim da se Kragujevac malo izdiže i da se dosta toga menja na bolje. Prilagođavanje samom gradu mi nije teško palo", priznaje Kovačević.
Nevena Đokić, mlada dizajnerka iz Srbije, kaže da svoj život i dalje vidi u Norveškoj, u kojoj će nastaviti da se usavršava posle 15 godina školovanja u Srbiji:
„Norveška je zemlja koja apsolutno sređena. Divna stvar je ovde što su ovde mnogo bolje plate i standard života. Odavde može da se putuje bilo gde. U Srbiji se ne može praviti plan za budućnost. Nedostaje mi familija i prijatelji, ćaskanje u kafićima, nonšalantnost života, mamina kuhinja, sarma, musaka, punjena paprika", kaže Nevena.