Zimsko računanje vremena počelo je u noći između subote i nedelje, kada su kazaljke pomerene za sat unazad, sa tri na dva sata ujutru.
Prelazak na letnje i zimsko vreme prvi put je zabiljleženo 1916. godine u zemljama na severu Evrope, a do sada je uvedeno u oko 70 zemalja, uglavnom na severnoj hemisferi.
Pomeranje kazaljki u zapadnoj Evropi uvedeno je početkom sedamdesetihih godina, uz obrazloženje da se time "produžava" dan, omogućuju uštede u potrošnji električne energije, povećava produktivnost, poboljšava prilagođavanje ljudi i radni dan čini efikasnijim.
Od 2002. godine Evropska unija, kao i ostale zemlje u Evropi, odredile su da letnje vreme počinje poslednje nedelje marta i da se završava poslednje sedmice oktobra.
Prelazak na letnje i zimsko vreme prvi put je zabiljleženo 1916. godine u zemljama na severu Evrope, a do sada je uvedeno u oko 70 zemalja, uglavnom na severnoj hemisferi.
Pomeranje kazaljki u zapadnoj Evropi uvedeno je početkom sedamdesetihih godina, uz obrazloženje da se time "produžava" dan, omogućuju uštede u potrošnji električne energije, povećava produktivnost, poboljšava prilagođavanje ljudi i radni dan čini efikasnijim.
Od 2002. godine Evropska unija, kao i ostale zemlje u Evropi, odredile su da letnje vreme počinje poslednje nedelje marta i da se završava poslednje sedmice oktobra.
