Istoričarka Dubravka Stojanović ocenila je danas da je 6. oktobra, kada su na Oplencu položeni posmrtni ostaci kneza Pavla Karađorđevića i u Jajincima održana komomoracija žrtvama Drugog svetskog rata, još jednom postalo jasno da Srbija pouzdano i čvrsto korača na pogrešnoj strani istorije.
U tekstu objavljanom na sajtu Peščanik.net i posvećenom sećanju na Vojina Dimitrijevića, istrajnog borca protiv rehabilitacije fašizma, ona je navela da je predsednik Srbije Tomislav Nikolić govorio na oba mesta, šaljući poruku da su oba jednako važna.
"Problem je u tome što ta dva mesta sećanja šalju međusobno suprotstavljene poruke, što se na njima neguju sukobljene tradicije i slave dve različite, nepomirljive istorije", napisla je Dubravka Stojanović.
Ona je podsetila da je knez Pavle podržao pristupanje Kraljevine Jugoslavije Trojnom paktu i zbog toga je 1945. godine bio osuđen.
Posle političkih promena 2000. godine, kako je navela, tumačenje tog događaja u potpunosti je promenjeno, a glavnu reč u srpskoj javnosti dobili su oni koji su mislili i koji misle da je pristupanje Trojnom paktu bilo najmudrije rešenje u tom trenutku.
Ona je dodala da je zahvaljujući takvoj sistematskoj pripremi, javno mnjenje dočekalo rehabilitaciju kneza Pavla 2011. godine s gotovo nepodeljenim odobravanjem.
Stojanović je navela da je u Jajincima tokom Drugog svetskog rata streljano između 68.000 i 80.000 ljudi i da su dovođeni tu na egzekuciju iz logora na Starom Sajmištu, Banjici, iz Topovskih šupa i Milišićeve ciglane.
Prema njenim rečima, oni koji danas slave kneza Pavla žele da kažu da jajinačkih žrtava ne bi ni bilo da je pakt koji je on podržao ostao na snazi, čime na prvom mestu "izražavaju poverenje u Hitlera, veru da bi se on držao slova ugovora i da bi Jugoslavija i njeni građani izašli netaknuti iz Drugog svetskog rata".
"Zatim kažu da je to sasvim u redu. Kažu i da su tri tajne note koje su išle uz Protokol o pristupanju Trojnom paktu sasvim ispravne, a naročito ona kojom Nemačka, Italija i Japan obećavaju Jugoslaviji izlaz na Egejsko more i luku Solun", navela je Stojanović i ocenila i da veruju i da bi građani Jugoslavije mirno gledali transporte nacističkih trupa, koji su, takođe, bili predviđeni tajnom notom.
"I, na kraju, kažu suštinu: da je bilo mudrije biti uz zločince nego postati njihova žrtva", istakla je Dubravka Stojanović.
Pitajući šta su onda značila ta dva sećanja održana 6. oktobra 2012, ona je navela da "ovakvo nacionalno pomirenje ima jedno jasno značenje: rehabilitaciju saveznika Trećeg rajha i poruku žrtvama da su, uz svo žaljenje, pale za pogrešnu stvar".
Prema njenim rečima, jajinačkim žrtvama jasno je poručeno da je trebalo da se malo primire i da mudro, s knezom Pavlom, generalom Nedićem i Dražom Mihailovićem, sačekaju da se rat nekako završi i da nije bilo mnogo važno kako će se taj rat završiti.
Jajinačkim žrtvama poručeno je i "da su i fašizam i antifašizam za nas pođednako dobri. I da je samo važno da mi u tome što bolje prođemo. I da za taj cilj nećemo birati sredstva ni stranu istorije na kojoj ćemo se naći", navela je Dubravka Stojanović.
