Sa 760.000 zvanično nezaposlenih građana, Srbija prednjači među zemljama regiona i Evrope. Prema prognozama stručnjaka, ukoliko se ovaj trend nastavi, Srbija će za nekoliko godina po broju nezaposlenih biti peta na svetu. Međutim, uprkos lošem ekonomskom stanju u kome se država nalazi, slaboj privredi i maloj produktivnosti, u Srbiji postoje retki, ali pozitivni primeri zapošljavanja mladih stručnjaka. Kompanije koje se odluče za takav korak smatraju da se to višestruko isplati.
Za razliku od većine evropskih zemalja, u Srbiji stručnost, univerzitetska diploma ili čak doktorsko zvanje nisu dovoljni za pronalaženje posla. Nije retkost da doktor nauka radi kao taksista, a diplomirani ekonomista kao prodavac kineske robe na buvljoj pijaci. Već duže vreme uobičajena je praksa da mladi diplomirani stručnjaci na posao čekaju čak i po nekoliko godina. I u tome, međutim, ima izuzetaka. Milan Tavčar je ubrzo po diplomiranju uspeo da se zaposli u revizorskoj kući Prajs voterhaus kupers u Beogradu. Kaže da je za to trebalo malo sreće i mnogo više želje i htenja.
„Prijavio sam se za praksu zato što sam znao da je u zemlji, u kojoj 30 odsto ljudi nema posla, gde je sve veći broj otpuštanja, a nivo stranih investicija tamo gde jeste – jako teško naći posao, pogotovo u struci. Naravno da je prihvatanje prakse u startu bilo dobro iz dva razloga. Prva stvar je zbog sticanja iskustva i nadograđivanja CV-a. Druga stvar je da praksa, u određenom broju slučajeva, može da dovede do ponude stalnog zaposlenja.“
Uprkos ustaljenoj praksi u Srbiji, po kojoj se posao može naći jedino uz pomoć političkih, ljubavnih ili rodbinskih veza – odnosno „ako nekoga znate“, postoje i pozitivni primeri upošljavanja mladih stručnjaka. Na to se mahom odlučuju privatne kompanije. Direktorka revizije Prajs voter kupers ogranka u Beogradu, koja je jedna od njih, Biljana Bogovac objašnjava da to, između ostalog, donosi odlične poslovne rezultate.
„Raspolažete sa dosta potencijala koji usmeravate u skladu sa ciljevima kompanije. U svakom momentu možete da ponudite opciju da se ljudi specijalizuju u određenoj oblasti. Sa iskusnim kadrom to ide malo teže, tako da smo mi kroz taj način regrutovanja i razvoj kompanije pokazali da je to najbolji način da se ostvare ciljevi, uključujući naravno i finansijske rezultate.“
Šta je sve potrebno da jedan mladi stručnjak dobije posao koji želi i da radi u svojoj struci? Završavanje fakulteta je sada, čini se, lakši deo posla, pošto tek posle toga sledi, uslovno rečeno, prava bitka. Pred poslodavce se najčešće ide sa praznom radnom biografijom, što Milan Tavčar vidi kao veliku grešku.
„Bitno je da budu aktivni. Da neke meke veštine, kao što su veština komuniciranja, dobrog pisanja, učenje stranih jezika usavršavaju. Pa tako i neke profesionalne veštine, kao što je organizovanje, aktivizam i sticanje iskustava na razne načine. Jako je važno da budu proaktivni, da, kada i apliciraju za prvi posao, da se trude da imaju nekoliko stavki koje će budućim poslodavcima biti značajne i koje će ih izdvojiti iz gomile biografija sličnih njihovim.“
Nekonkurentnost na svetskom tržištu
S vremena na vreme širom Srbije organizuju se sajmovi zapošljavanja za mlade, a prema tvrdnjama organizatora, oko 30 odsto učesnika pronađe poslodavca. Tokom nedavnog sajma u Beogradu razgovarali smo sa nekim od učesnika:
Podaci Svetskog ekonomskog foruma pokazuju da je Srbija po profesionalnosti menadžmenta na 135 mestu, od 144 države sveta. Uzrok tome je nesumnjivo zapošljavanje preko veze, svojstveno velikom broju javnih preduzeća po političkim i rodbinsko-rođačkim linijama, objašnjava ekonomista Saša Đogović. Takav sistem selekcije pokazao se pogubnim u srpskim državnim i podržavljenim preduzećima, kaže Đogović.
„Kada dobijete nekoga ko radi prvi posao u vašoj firmi, sa protekom vremena možete da obezbedite njegovu lojalnost. Preduzeće, kroz razne kurseve, treninge i praktičan rad dalje radi na usavršavanju te osobe i ulaže u nju da bi kasnije mogla sama da donosi odluke i vodi preduzeće. To je normalno u tržišnim uslovima privređivanja. Upravo mladi kadrovi su energičniji, kreativniji i hrabriji u donošenju određenih odluka, za razliku od starijih kadrova, koji su istrošeni, ali mogu da prenesu iskustvo na mlađe kolege koje su stekli tokom svog rada.“
Mnogobrojna obećanja vladajućih garnitura o obraćanju posebne pažnje na mlade, ali i mnogi programi pomoći njihovom zapošljavanju, do sada nisu dali pravih rezultata. Obrazovanim akademcima je do sada, za pronalaženje željenog posla, jedino presudna bila njihova agilnost, želja i znanje.
Za razliku od većine evropskih zemalja, u Srbiji stručnost, univerzitetska diploma ili čak doktorsko zvanje nisu dovoljni za pronalaženje posla. Nije retkost da doktor nauka radi kao taksista, a diplomirani ekonomista kao prodavac kineske robe na buvljoj pijaci. Već duže vreme uobičajena je praksa da mladi diplomirani stručnjaci na posao čekaju čak i po nekoliko godina. I u tome, međutim, ima izuzetaka. Milan Tavčar je ubrzo po diplomiranju uspeo da se zaposli u revizorskoj kući Prajs voterhaus kupers u Beogradu. Kaže da je za to trebalo malo sreće i mnogo više želje i htenja.
„Prijavio sam se za praksu zato što sam znao da je u zemlji, u kojoj 30 odsto ljudi nema posla, gde je sve veći broj otpuštanja, a nivo stranih investicija tamo gde jeste – jako teško naći posao, pogotovo u struci. Naravno da je prihvatanje prakse u startu bilo dobro iz dva razloga. Prva stvar je zbog sticanja iskustva i nadograđivanja CV-a. Druga stvar je da praksa, u određenom broju slučajeva, može da dovede do ponude stalnog zaposlenja.“
Uprkos ustaljenoj praksi u Srbiji, po kojoj se posao može naći jedino uz pomoć političkih, ljubavnih ili rodbinskih veza – odnosno „ako nekoga znate“, postoje i pozitivni primeri upošljavanja mladih stručnjaka. Na to se mahom odlučuju privatne kompanije. Direktorka revizije Prajs voter kupers ogranka u Beogradu, koja je jedna od njih, Biljana Bogovac objašnjava da to, između ostalog, donosi odlične poslovne rezultate.
„Raspolažete sa dosta potencijala koji usmeravate u skladu sa ciljevima kompanije. U svakom momentu možete da ponudite opciju da se ljudi specijalizuju u određenoj oblasti. Sa iskusnim kadrom to ide malo teže, tako da smo mi kroz taj način regrutovanja i razvoj kompanije pokazali da je to najbolji način da se ostvare ciljevi, uključujući naravno i finansijske rezultate.“
Šta je sve potrebno da jedan mladi stručnjak dobije posao koji želi i da radi u svojoj struci? Završavanje fakulteta je sada, čini se, lakši deo posla, pošto tek posle toga sledi, uslovno rečeno, prava bitka. Pred poslodavce se najčešće ide sa praznom radnom biografijom, što Milan Tavčar vidi kao veliku grešku.
„Bitno je da budu aktivni. Da neke meke veštine, kao što su veština komuniciranja, dobrog pisanja, učenje stranih jezika usavršavaju. Pa tako i neke profesionalne veštine, kao što je organizovanje, aktivizam i sticanje iskustava na razne načine. Jako je važno da budu proaktivni, da, kada i apliciraju za prvi posao, da se trude da imaju nekoliko stavki koje će budućim poslodavcima biti značajne i koje će ih izdvojiti iz gomile biografija sličnih njihovim.“
Nekonkurentnost na svetskom tržištu
S vremena na vreme širom Srbije organizuju se sajmovi zapošljavanja za mlade, a prema tvrdnjama organizatora, oko 30 odsto učesnika pronađe poslodavca. Tokom nedavnog sajma u Beogradu razgovarali smo sa nekim od učesnika:
Podaci Svetskog ekonomskog foruma pokazuju da je Srbija po profesionalnosti menadžmenta na 135 mestu, od 144 države sveta. Uzrok tome je nesumnjivo zapošljavanje preko veze, svojstveno velikom broju javnih preduzeća po političkim i rodbinsko-rođačkim linijama, objašnjava ekonomista Saša Đogović. Takav sistem selekcije pokazao se pogubnim u srpskim državnim i podržavljenim preduzećima, kaže Đogović.
„Kada dobijete nekoga ko radi prvi posao u vašoj firmi, sa protekom vremena možete da obezbedite njegovu lojalnost. Preduzeće, kroz razne kurseve, treninge i praktičan rad dalje radi na usavršavanju te osobe i ulaže u nju da bi kasnije mogla sama da donosi odluke i vodi preduzeće. To je normalno u tržišnim uslovima privređivanja. Upravo mladi kadrovi su energičniji, kreativniji i hrabriji u donošenju određenih odluka, za razliku od starijih kadrova, koji su istrošeni, ali mogu da prenesu iskustvo na mlađe kolege koje su stekli tokom svog rada.“
Mnogobrojna obećanja vladajućih garnitura o obraćanju posebne pažnje na mlade, ali i mnogi programi pomoći njihovom zapošljavanju, do sada nisu dali pravih rezultata. Obrazovanim akademcima je do sada, za pronalaženje željenog posla, jedino presudna bila njihova agilnost, želja i znanje.
