Grčki premijer Antonis Samaras je u intervjuu za francuski Le Monde izjavio da bi zemlja zbog ekonomske krize mogla potražiti spas rasprodajom nenaseljenih ostrva.
On je istakao da su investicije ključ oživljavanja ekonomije, a planovi privatizacije uključuju prodaju železnice i dela obale Attice, prenosi portal klix.ba.
Upitan da li je vlada spremna na to da proda nenaseljena ostrva, odgovorio je: "Sve dok to ne predstavlja problem po nacionalnu bezbednost, neka od tih ostrva bi mogla imati komercijalnu upotrebu".
Samaras nije izneo detalje, ali je dodao da Grčka neće jeftino prodavati ostrva, već im je cilj da neiskorišćene terene pretvore u kapital koji bi donosio prihode.
Inače, prodaja javnog zemljišta je veoma osetljivo pitanje u Grčkoj. Prošle godine je bilo reči o tome, a tadašnji premijer George Papandreou je najavljivao da će se to zabraniti zakonom.
Samaras je u sredu za njemački Bild izjavio da je Grčkoj potrebno dodatno vreme za sprovođenje mera štednje i reforme neophodne za oslobađanje sredstava kako bi Atina izbegla bankrot.
Uvođenje ovih mera neophodno je za oslobađanje naredne tranše pomoći od 33,3 milijarde evra, koja je deo drugog paketa od 130 milijardi evra.
On je istakao da su investicije ključ oživljavanja ekonomije, a planovi privatizacije uključuju prodaju železnice i dela obale Attice, prenosi portal klix.ba.
Upitan da li je vlada spremna na to da proda nenaseljena ostrva, odgovorio je: "Sve dok to ne predstavlja problem po nacionalnu bezbednost, neka od tih ostrva bi mogla imati komercijalnu upotrebu".
Samaras nije izneo detalje, ali je dodao da Grčka neće jeftino prodavati ostrva, već im je cilj da neiskorišćene terene pretvore u kapital koji bi donosio prihode.
Inače, prodaja javnog zemljišta je veoma osetljivo pitanje u Grčkoj. Prošle godine je bilo reči o tome, a tadašnji premijer George Papandreou je najavljivao da će se to zabraniti zakonom.
Samaras je u sredu za njemački Bild izjavio da je Grčkoj potrebno dodatno vreme za sprovođenje mera štednje i reforme neophodne za oslobađanje sredstava kako bi Atina izbegla bankrot.
Uvođenje ovih mera neophodno je za oslobađanje naredne tranše pomoći od 33,3 milijarde evra, koja je deo drugog paketa od 130 milijardi evra.
