Izvršni direktor Medunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard izjavila da je evrozona epicentar potencijalnog rizika dužnicke krize.
"Lagani oporavak je vidljiv. Medutim, isto tako na horizontu vidimo vrlo crne oblake iz evrozone", rekla je Lagardova u Vašingtonu.
Govoreći o evropskom "zaštitnom zidu", u vidu postojeceg EFSF fonda i ESM fonda, koji tek treba da bude osnovan, Lagardova je istakla da postoje nedostaci u ovim fondovima, ali da je jasno pokazana odlučnost da se zaštiti evro.
Ona se zalaže da kombinovana moć ovih fondova bude hiljadu milijardi evra, ali države koje se protive tome, predvođene Nemačkom, ne žele da ukupan iznos pređe 700 milijardi evra.
Lagard je predložila da se sredstva iz fondova koriste za direktnu rekapitalizaciju problematičnih banaka, posebno španskih, kojima nedostaje gotovine.
MMF je do sada pribavio 320 milijardi dolara novih finansija u nastojanju da ojača svoj "odbrambeni zid" u borbi protiv dužničke krize u zoni evra.
Članice evrozone već su ranije saopštile da će obezbediti oko 200 milijardi dolara za MMF, a Japan je 60 milijardi dolara i time postao prva zemlja van Evrope koja je to učinila.
SAD su odbile da obezbede nove fondove za MMF, ukazavši da su dale svoj doprinos time što su osigurale dolarsku likvidnost za banke evrozone.
Ekonomije u ubrzanom razvoju BRIKS (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika), koje žele veću glasacku moć u MMF-u, tek treba da se izjasne koliki će biti njihov doprinos.
Kina je do sada bila prilično uzdržana o ovom pitanju, kao i druge države BRIKS-a, koje se plaše da bi sredstva koja daju mogla da budu iskorišćena za spasavanje evropskih država koje su već pred bankrotom.
