Imenovanje javnosti potpuno nepoznatog Dejana Ristića, istoričara i prevodioca za vršioca dužnosti upravnika Narodne biblioteke Srbije, nakon ekspresne smene Sretena Ugričića, za kojeg je procenjeno da nije politički podoban, otvorilo je pitanje kriterijuma po kojima se postavljaju ljudi na čela ustanova kulture. Tako su vladajuće partije nakon što su preuzele upravljanje preduzećima i medijima odlučile da, neposredno uoči izbora, disciplinuju i ono što se po svojoj prirodi opire stranačkom interesima.
Uprkos tome što zahtev Foruma pisaca Vladi Srbije da ukine odluku o smeni direktora Narodne biblioteke Sretena Ugričića potpisuje desetine uglednih stručnjaka i javnih ličnosti iz zemlje i inostranstva Vlada ne odustaje od svoje namere da na čelu nacionalne biblioteke ne može biti neko ko se usudio da progovori različito od retorike državnika.
U pokušaju disciplinovanja kulturrnih poslanika Vlada na mesto vršioca dužnosti upravnika nacionalne biblioteke šalje istoričara i prevodioca Dejana Ristića iz Ministarstva rada i socijalne politike, gde je bio zadužen za zaštitu vojnih memorijala i mesta stradanja i kulturu stradanja.
Iako je iz Vlade saopšteno da je Dejan Ristić autor više stručnih i naučnih radova kao jedno od njegovih najvećih dostignuća navodi se da je u okviru biblioteke "Baština ratnika" čiji je inicijator i pokrovitelj Ministarstvo, napisao pogovor za knjigu "Spisi o Srbima" najznačajnijeg francuskog pesnika epohe romantizma Alfonsa de Lamartina.
Pisac Vladimir Arsenijević koji je sa Sretenom Ugričićem potpisnik apela Foruma pisaca protiv "hajke" na crnogorskog pisca Andreja Nikolaidisa, zbog čega je Ugričić i smenjen, iznenađen je izborom za prvog čoveka nacionalne biblioteke.
"Ja do danas uopšte nisam čuo za gospodina i ne znam ko je on. Delimično sam se informisao o njegovoj biografiji i vidim da je puna reči kao što su rat i stradanje pa onda pretpostavljam da ga to na neki način verovatno u glavama ljudi koji donose odluke u ovoj zemlji kvalifikuje za izvrsno vođenje Narodne biblioteke“, kaže Arsenijević.
Sreten Ugričić
Sretena Ugričića je kao nestranačku ličnost i stručnjaka za izdavaštvo i bibliotečku delatnost, postavila Đinđićeva vlada, kao i brojne druge stručne ljude na čelo kulturnih ustanova. Današnja politika imenovanja čini se da je nešto sasvim suprotno onoj nakon petooktobarskih promena.
Istoričar umetnosti Branislav Dimitrijević, koji je pre dve godine otišao sa mesta pomoćnika ministra kulture nakon medijske hajke u kojoj je optuživan za antinacionalne i antidržavne stavove jer se, između ostalog, zalagao za reformu Srpske pravoslavne crkve, a zamereno mu je i što nije osudio tvorce nove postavke u Spomen-muzeju Jasenovac, kaže da je slučaj sa Ugričićem pokazao da insitucije kulture u Srbiji više nisu autonomne.
„Od vremena vlade Zorana Đinđića kada su na takva mesta imenovani ljudi kao što su Sreten Ugričić, Ivan Tasovac, Branka Anđelković i drugi koji nisu bili politički niti partijski nameštenici nego slobodni ljudi koji autonomno rukovode svojim institucijama i koji su zapravo sprovodili tu autonomiju institucija danas se, i u mom slučaju pre dve godine i u Ugričićevom, postavljalo pitanje da li neko može nešto da kaže što misli kao čovek, kao građanin a da je na nekoj državnoj funkciji. Političarima je to moguće, Ivica Dačić može da kaže šta hoće, može apsolutno da koristi najgore vulgarnosti, može nekoga da šalje u zatvor. Znači, političaru je to omogućeno a upravniku jedne kulturne ustanove, koji ima mnogo više da kaže od Ivice Dačića, e, taj čovek ne sme ništa da kaže“, objašnjava Dimitrijević.
Pisac Vladimir Arsenijević primećuje da se Srbija danas ponovo vratila u jedan strogo partijski sistem.
"Apsolutno čini mi se nema načina, a videlo se i na primeru Ugričića, da vi funkcionišete i kao slobodno misleća nezavisna osoba i intelektualac i kao nekakav partijski i državni službenik", naglašava Vladimir Arsenijević.
“Gde apsolutno čini mi se nema načina, a videlo se i na primeru Ugričića, da vi funkcionišete i kao slobodno misleća nezavisna osoba i intelektualac i kao nekakav partijski i državni službenik. Znači, postoji samo jedna uloga za vas i ona je strogo omeđena nekakvim partijskim pravilima i zakonima o ćutanju sa preciznim pravilima šta se treba reći a šta ne”, kaže Arsenijević.
Utisak je da su vladajuće partije nakon što su preuzele upravljanje preduzećima i medijima odlučile da, neposredno uoči izbora, disciplinuju i ono što se po svojoj prirodi opire stranačkom interesima. Danas imate situaciju da politčka oligarhija vlada svim sektorima društva, pa tako i kulturom, kaže pozorišni kritičar Ivan Medenica.
“Vrlo dobro nam je poznato na nivou recimo grada Beograda su se funkcije u institucijama kulture delile po nekim partijskim kvotama što ne znači da nužno svaki direktor mora biti član dotične partije ali je svako na listi neke partije i na nečijoj kvoti. I zapravo šalje se poruka da vi možete da se javite ali samo ako ste simpatizer ili na listi one partije kojoj je dotična kulturna ustanova pripala u podeli plena nakon stvaranja koalicije”, kaže Medenica.
No, sama postavljenja nas vraćaju na smenu nekih drugih ljudi, ovoga puta Sretena Ugričića.
“Konsekvence smene Ugričića mogu biti dalekosežne jer podrazumevaju neko uterivanje straha i disciplinovanje ljudi koji su označeni kao državni službenici”, zaključuje Medenica.
