Vlada Češke je proglasila trodnevnu žalost - od srede do petka kada će uz najviše državne počasti biti sahranjen pisac, disident, poslednji predsednik
Čehoslovačke i prvi predsednik nezavisne Češke Vaclav Havel.
On je preminuo u nedelju u svojoj vikendici Hradecek u planinama
Krkonoše, u 75. godini.
Češka će se od Havela poslednji put oprostiti uz najviše državne počasti, a sudeći prema najavama iz sveta, stižu mnogi od vodećih državnika.
U petak u podne u Katedrali Sv. Vida u praškom zamku Hradčani misu će služiti poglavar Češke katoličke crkve nadbiskup Dominik Duka.
Nadbiskupa i Havela povezuje davno prijateljstvo iz komunističkog zatvora, gde su obojica izdržavala kazne za podrivanje socijalističke Čehoslovačke.
Pred misu i komemoraciju, cela Češka zastaće u minutu ćutanja, a Havel će potom biti kremiran i sahranjen u uskom porodičnog krugu.
Vlada je danas predložila poseban zakon o zaslugama pokojnog predsednika, kakav su do sada dobili samo "otac nacije", prvi čehoslovački predsednik Tomaš Garig Masarik i ratni predsednik Edvard Beneš.
Dan žalosti u petak, na dan shrane Havela, proglasila je i Slovačka.
Iako su Havela Slovaci u jesen 1991. godine na mitingu u Bratislavi još kao predsednika Čehoslovačke gađali jajima uz uzvike "Dosta je bilo Havela!" jer je pokušavao da očuva zajedničku domovinu Čeha i Slovaka, nakon perioda izolacije Slovačke u vreme premijera Vladimira Mečijara do 1998. godine, ta parola se promenila u "Malo je bilo Havela".
Zastave su spuštene i pred institucijama Evropske unije u Briselu, a svi tamsosnji sastanci danas počinju minutom ćutanja jer je stari kontinent, po nepodeljenoj oceni, izgubio jednog od najvatrenijih pristalica evropske integracije, pristralicu "Evrope kao otadžbine otadžbina", u koju spadaju sve zemlje, te i Srbija, i ostale zemlje Zapadnog Balkana.
U poplavi telegrama saučešća i toplih reči o Havelu iz celog sveta, nema saučešća zvaničnog Pekinga i Moskve.
Havela oplakuje ruska opozicija koju je Havel pred smrt u najnovijim protestima pozivao da se suprotstavi šikaniranju vlasti i da zahteva fer izbore, a saučešće je izjavio poslednji sovjetski predsednik Mihail Gorbačov.
