U Srbiji, zemlji u kojoj je prosečna plata 350 evra i u kojoj je prema nekim podacima skoro milion ljudi toliko siromašno da često nema šta da jede, 41 odsto domaćinstava ima Internet priključak, a skoro polovina građana ga koristi.
Zbog toga se često govori da se ljudi u Srbiji svega odriču, osim Interneta. U moru mogućnosti na mreži, u Srbiji se često događaju i razne zloupotrebe.
Branko Stamenković, posebni tužilac Srbije za visoko-tehnološki kriminal, kaže da je danas najveći problem jedna nova pojava.
"U smislu zloupotrebe mogućnosti javnog oglašavanja pojedinaca ili i grupa putem društvenih mreža, koji te društvene mreže koriste za ili upućivanje konkretnih pretnji ili propagiranjem određenih ideja u smislu rasne, verske i druge diskriminacije", kaže on.
Kako bi se izborila sa krivičnim delima u Internet prostoru, država je 2007. osnovala Tužilaštvo za borbu protiv visoko-tehnološkog kriminala, posebno sudsko odeljenje u Okružnom sudu u Beogradu, dok je i u policiji počela sa radom specijalizovana služba za otkrivanje sajber kriminalaca.
Rezultat je da je u poslednje četiri godine pokrenuto oko 1700 krivičnih predmeta zbog Internet zloupotreba.
Kada će Internet, čija mesečna pretplata u Beogradu košta od osam do 25 evra, biti nešto potpuno uobičajeno za sva domaćinstva, ostaje pitanje jer statistika pokazuje da na račune za telefon, Internet i TV pretplatu korisnicima u Srbiji odlazi čak 15 odsto prosečne zarade.
Vojislav Gašić, stručnjak za informacione tehnologije i urednik časopisa "Connect", zadovoljan je rezultatima i procenjuje da je stopa Internet kriminala u Srbiji slična onoj u drugim zemljama regiona.
"Organi koji su zaduženi za bezbednost Interneta i high-tech kriminala, sasvim dobro rade svoj posao i ne zaostaju za kolegama u svet", kaže on.
Organizaciono je učinjen vidljiv napredak, ali jedan od glavnih problema je to što policiji nedostaje sofisticirana oprema, pa je MUP nedavno upozorio da se protiv kriminalaca, koji koriste najnovije tehnologije, ne može boriti sa računarima iz prošlog milenijuma.
Ono što je takođe kritično je nedostatak svesti o potrebi zaštite Internet prostora, pa su krađe novca, identiteta i rušenje sajtova, čak i onih državnih institucija, postali toliko česti da ne predstavljaju neku vest, osim one kada je nekoliko desetina mladih upalo na web stranicu Tužilaštva za visoko-tehnološki kriminal.
Jedan od beogradskih hakera, 24-godišnjak sa sajber nadimkom Plagosus, kaže da je često vrlo lako upasti na domaće sajtove.
"Kod nas je to u stilu - koliko para toliko i muzike. Mnogo ljudi ne razmišlja o održavanju računara i sličnim stvarima. Ni javne ustanove ne razmišljaju preterano o zaštiti jer stoje na nekom jeftinom serveru koji se koristi za obične sajtove. Jako malo naših institucija ima svoju infrastrukturu koja se bavi time", kaže on.
Potrebna je edukacija korisnika
Procenjuje se da će od 2012. godine u Srbiji polovina ljudi starijih od 15 godina koristiti Internet, a da će računar posedovati oko 66 odsto domaćinstava.
Zato Branko Stamenković upozorava građane da obrate pažnju na zamke na mreži, mada je, kako kaže, zadovoljan oprezom korisnika.
"Naši građani ipak jako dobro poznaju Internet i dobro ga koriste. Preko milion članova građana Republike Srbije koristi socijalne mreže, kao što je Facebook, i čini najjaču grupu. Naši građani su vrlo dobro upućeni u to šta je Internet i kako ga mogu koristi", kaže on.
Ipak, najupućeniji korisnici, kao što je haker pod nadimkom Plagosus, smatraju da država mora mnogo ozbiljnije da suzbija sajber kriminal.
"Neke stvari, koje bi trebale da se rade, se ne rade. U našim institucijama rade stručnjaci koji to mogu da rade, samo ne postoji politička volja da se to iskoristi", kaže on.
Kada se radi o onoj drugoj, mnogo većoj, pozitivnoj strani Interneta, istraživanja pokazuju da ga obični korisnici u Srbiji retko koriste za zaradu, poslovnu promociju ili druge biznis mogućnosti.
Ilustrativna fotografija
Vojislav Gašić, IT stručnjak, kaže da se uglavnom znaju razlozi zbog kojih se Internet ne upotrebljava konstruktivno.
"Kod većine naše populacije Internet je shvaćen kao medij za zabavu i većinom ga tako i koriste. Mi praktično nemamo čak ni elementarne mehanizme za plaćanje putem Interneta, kao što je famozni Pay-pall, koji se već dvije godine najavljuje. Zato naši ljudi praktično ne mogu ni da zarađuju od Interneta. Tipičan primjer mogu da vam budu umetnici, koji bi vrlo lako mogli da ubace svoj sadržaj na Internet i na taj način si omogućili transakcije malog nivoa. Pare od pesme, spota ili filma bi išli direktno njihovim proizvođačima", kaže on.
Hit u Srbiji svojevremeno je bio jedan Šumadinac koji je počeo da reklamira prodaju domaćih jaja na svom sajtu, zbog čega je dobio nadimak "Prvi srpski sajber seljak".
Da bi se odmaklo u mnogo veće poslove i zadovoljstvo, zaključuje Vojislav Gašić, potrebna je edukacija korisnika, ali i promocija Interneta i njegova dostupnost svima.
"Prihodi od Interneta kod nas su srazmerno mali, pogotovo ekonomski, jer nema raširene upotrebe Interneta u ekonomiji. Da bi se došlo do nekih ekonomskih dimenzija, to mora da se upotrebljava. Internet nudi toliko sadržaja i toliko novih mogućnosti da možete vrlo lako izračunati da ulaganje u Internet priključak može da se isplati", kaže on.
Kada će Internet, čija mesečna pretplata u Beogradu košta od osam do 25 evra, biti nešto potpuno uobičajeno za sva domaćinstva, ostaje pitanje jer statistika pokazuje da na račune za telefon, Internet i TV pretplatu korisnicima u Srbiji odlazi čak 15 odsto prosečne zarade.
