Crnogorski bruto domaći proizvod (BDP), ove godine će, prema novim prognozama Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), porasti 2,1 odsto, što je niže u odnosu na majsku procjenu od 2,5 odsto.
EBRD nije promijenila prognozu rasta BDP-a Crne Gore za narednu godinu, koji iznosi tri odsto.
U najnovijim regionalnim projekcijama EBRD, u koje je agencija Mina-business imala uvid, navodi se da su makroekonomski podaci za Crnu Goru različiti, odnosno pokazuju negativan rast nekih oblasti, ali pozitivna očekivanja u drugim.
»Krediti privatnog sektora i dalje padaju, industrijska proizvodnja i izvoz i dalje su podložni značajnim fluktuacijama, ali su izgledi za uspješnu turističku sezonu povoljni«, objašnjeno je u izvještaju.
EBRD je povisila procjene rasta za Srbiju za ovu godinu, sa 2,9 na 3,3 odsto, dok je za narednu godinu prognoza rasta za tu zemlju ostala nepromijenjena na 4,1 odsto.Ekonomija Albanije ojačaće u ovoj godini 2,5 odsto, Makedonije 3,1 odsto, Bosne i Hercegovine (BiH) i Slovenije po dva odsto i Hrvatske 1,1 odsto.
»U periodu eskalacije krize, nekima od njih možda će biti potrebna finansijska pomoć i vjerovatno će morati da se bore da održe nivo zaduživanja na nivou lokalnih ekonomija. To bi dalje moglo doprinijeti padu ekonomskog rasta u regionu«, saopšteno je iz EBRD.
EBRD nije promijenila prognozu rasta BDP-a Crne Gore za narednu godinu, koji iznosi tri odsto.
U najnovijim regionalnim projekcijama EBRD, u koje je agencija Mina-business imala uvid, navodi se da su makroekonomski podaci za Crnu Goru različiti, odnosno pokazuju negativan rast nekih oblasti, ali pozitivna očekivanja u drugim.
»Krediti privatnog sektora i dalje padaju, industrijska proizvodnja i izvoz i dalje su podložni značajnim fluktuacijama, ali su izgledi za uspješnu turističku sezonu povoljni«, objašnjeno je u izvještaju.
EBRD je povisila procjene rasta za Srbiju za ovu godinu, sa 2,9 na 3,3 odsto, dok je za narednu godinu prognoza rasta za tu zemlju ostala nepromijenjena na 4,1 odsto.Ekonomija Albanije ojačaće u ovoj godini 2,5 odsto, Makedonije 3,1 odsto, Bosne i Hercegovine (BiH) i Slovenije po dva odsto i Hrvatske 1,1 odsto.
»U periodu eskalacije krize, nekima od njih možda će biti potrebna finansijska pomoć i vjerovatno će morati da se bore da održe nivo zaduživanja na nivou lokalnih ekonomija. To bi dalje moglo doprinijeti padu ekonomskog rasta u regionu«, saopšteno je iz EBRD.
