Iranski poslanik Ašgar Džalalijan rekao je da prva iranska nuklearna centrala u gradu Bušeru neće početi sa radom krajem avgusta kako je bilo planirano, a za odlaganje je optužio Rusiju, koja gradi postrojenje, prenose danas lokalni mediji.
Početak rada nuklearke od 1.000 megavati, koja se gradi u južnom lučkom gradu Bušeru, već nekoliko puta je odlagan, dok se Teheran već nekoliko godina suočava sa pritiskom međunarodne zajednice koja je uverena da njegov nuklearni program nije u civilne, već u vojne svrhe.
Iran tvrdi da je njegov nuklearni program u miroljubive svrhe, odnosno za proizvodnju električne energije, dok međunarodna zajednica smatra
da je to samo pokriće za proizvodnju nuklearnog naoružanja.
Nuklearku gradi ruska državna korporacija za nuklearnu energiju Rosatom, a prvobitno je trebalo da bude završena do 1999, četiri godine pošto je počela izgradnja postrojenja vrednog milijardu dolara.
Projekat Bušer datira još iz 1974, kada je iranski šah Muhamed Reza Pahlavi, koga su podržavale SAD, sklopio ugovor sa nemačkom kompanijom Simens o izgradnji reaktora, ali se ona povukla iz posla posle Islamske revolucije 1979, nakon koje su na vlast došle tvrdokorne verske vođe.
Iran je 1992. potpisao sa Rusijom ugovor vredan milijardu dolara o završetku projekta, a gradnja je počela 1995.
Od tada projekat prate problemi, među kojima je i kompjuterski virus "staksnet" (stuxnet) koji je prošle godine napao računare zaposlenih u Bušeru, ali je Iran opovrgao da je naneo štetu i samom postrojenju.
Kasnije je Teheran optužio SAD i Izrael da stoje iza virusa, navodeći da je on bio deo plana njegovih neprijatelja da sabotiraju nuklearni program Irana.
Međunarodna zajednica je uvela nekoliko paketa sankcija Iranu zbog njegovog programa obogaćivanja uranijuma, prevashodno zbog činjenice da je Rusija 2007. i 2008. isporučila Iranu 82 tone goriva za reaktor u osam pošiljki.
