Apelaciono veće Tribunala u Hagu je danas potvrdilo prvostepenu presudu kojom je bivša predstavnica tužilaštva Florans Artman (Florence Hartmann) osuđena na novčanu kaznu od 7.000 evra.
Ona je kažnjena jer je objavila dve poverljive odluke suda iz procesa protiv Slobodana Miloševića.
U knjizi "Mir i kazna" i članku pod naslovom "Prikriveni ključni dokazi o genocidu", koji je objavio Bosanski institut, Artmanova je, posle odlaska sa dužnosti, tvrdila da su sudsko i žalbeno veće Tribunala u postupku protiv Miloševića pogrešili kada su odobrili zahtev vlasti SRJ da zapisnici Vrhovnog saveta odbrane na suđenju Miloševiću imaju poverljiv status radi zaštite nacionalnih interesa SRJ.
Zvanični Beograd je, po Florans Artman, kasnije to iskoristio da spreči upotrebu zapisnika u procesu pred Međunarodnim sudom pravde po tužbi BiH protiv SRJ zbog navodnog genocida.
Artman je u knjizi - napominjući da su "poverljive" - citirala dve odluke kojim je apelaciono veće Tribunala odbilo da na zahtev Tužilaštva skine oznaku poverljivosti sa delova zapisnika VSO.
"Pet sudija apelacionog veća tako je postalo dobrovoljnim saučesnicima manipulacije koju organizuju vlasti u Beogradu s jedinim ciljem da podstaknu drugo pravosudno telo, Međunarodni sud pravde, da počini istu sudsku pogrešku, jer nema pristupa dokumentima", napisala je u knjizi Artman.
Ona je kažnjena jer je objavila dve poverljive odluke suda iz procesa protiv Slobodana Miloševića.
U knjizi "Mir i kazna" i članku pod naslovom "Prikriveni ključni dokazi o genocidu", koji je objavio Bosanski institut, Artmanova je, posle odlaska sa dužnosti, tvrdila da su sudsko i žalbeno veće Tribunala u postupku protiv Miloševića pogrešili kada su odobrili zahtev vlasti SRJ da zapisnici Vrhovnog saveta odbrane na suđenju Miloševiću imaju poverljiv status radi zaštite nacionalnih interesa SRJ.
Zvanični Beograd je, po Florans Artman, kasnije to iskoristio da spreči upotrebu zapisnika u procesu pred Međunarodnim sudom pravde po tužbi BiH protiv SRJ zbog navodnog genocida.
Artman je u knjizi - napominjući da su "poverljive" - citirala dve odluke kojim je apelaciono veće Tribunala odbilo da na zahtev Tužilaštva skine oznaku poverljivosti sa delova zapisnika VSO.
"Pet sudija apelacionog veća tako je postalo dobrovoljnim saučesnicima manipulacije koju organizuju vlasti u Beogradu s jedinim ciljem da podstaknu drugo pravosudno telo, Međunarodni sud pravde, da počini istu sudsku pogrešku, jer nema pristupa dokumentima", napisala je u knjizi Artman.
