Srbija dogovorima nije priznala državnost Kosova, već je samo pokazala spremnost da počne da rešava set praktičnih pitanja u odnosima sa Prištinom. Rekao bih da je na postizanje sporazuma uticao i pritisak Evropske unije, ocenjuje Janusz Bugajski, direktor projekta Nove evropske demokratije u vašingtonskom Centru za međunarodne i strateške studije
Bugajski: Mislim da su postignuti sporazumi dobar početak i da pokazuju da je dijalog doneo neke rezultate, s obzirom da je bilo onih koji su bili veoma skeptični ne verujući da će bilo šta da se pomakne s mesta ili da će jedna ili druga strana iz različitih razloga blokirati te razgovore. Smatram, dakle, da je start bio dobar, ali da je sve to još uvek na samom početku, pošto razgovori traju tek nekoliko meseci. Iako ih ne bih označio kao grandiozni iskorak, smatram da su sporazumi važan korak obe strane u pravcu uzajamnog uvažavanja, regionalne saradnje i prihvatanja realnosti.
Bugajski: Srbija je sporazumima priznala samo da Kosovo postoji. Ona nije priznala njegovu državnost niti njegov međunarodni subjektivitet. Smatram, međutim, da je srpska vlada time pokazala da je spremna da prihvati pragmatsko-praktični pristup zato što shvata da mora živeti sa svojim susedima bilo kako da su oni definisani i kakav god status imali. Dakle, mislim da je srpska vlast shvatila i prihvatila da mora da počne da rešava ovaj set praktičnih pitanja u odnosima sa Kosovom. Rekao bih, takođe, da je na postizanje sporazuma sa Prištinom uticao i pritisak Evropske unije koja nalaže uspostavljanje i kultivisanje regionalne saradnje kao uslov Srbiji da dobije status zemlje-kandidata za Uniju. Ali, reći da postignuti sporazumi znače priznavanje Kosova od strane Srbije zaista je prilično nategnuto.
Bugajski: Ne, ne verujem u to iako je suviše rano prognozirati bilo kakav rezultat jer će izbori biti najverovatnije negde u proleće iduće godine. Ne izgleda mi verovatno da bi mogao izgubiti izbore zbog ovoga ili čak i zbog izručenja Mladića. Mislim da će za rezultat izbora odlučujuća pitanja biti iz domena ekonomije, životnog standarda, korupcije, kako ljudi procenjuju vladu sa stanovišta svojih izgleda za budućnost. Smatram da će to biti mnogo važnija pitanja pred i u toku predizborne kampanje u Srbiji.
Bugajski: Mislim da ti podaci ilustruju koliko je visok stepen uzajamnog nepoverenja i sumnjičavosti između dveju strana. Oni, međutim, istovremeno pokazuju koliko su bile hrabre odluke i vlade u Prištini i vlade u Beogradu da otvore put za te sporazume. Svaki dogovor koji omogućava slobodnije i lakše kretanje ljudi i roba, lakše registrovanje vozila, identifikaciju ljudi i njihove imovine, njihovih diploma i kvalifikacija – sve što unapređuje te procedure korisno je za celokupnu populaciju – i Albance i Srbe.
Bugajski: Recimo to ovako: Srbi južno od Ibra znaju u kojoj državi žive, dok Srbi na prostoru severno od Ibra, koji se graniči sa Srbijom nisu u to sigurni; oni u izvesnom smislu žive na ničijoj zemlji, budući da nisu sigurni da li žive na Kosovu kao međunarodno priznatom entitetu ili žive, odnosno, ili će živeti u Srbiji. U tom smislu, što pre bude rešen status severa kao dela Kosova, sa svim pravima i beneficijama Srba koji tamo žive, ovi sporazumi će se odnositi i na njih kao i na ostale građane Kosova. Što pre oni to budu shvatili – to bolje i po njih i po sve ostale građane jer konfuzija, zbunjenost i neshvatanje Srba na severu Kosova može biti potencijalna opozicija sporazumima između Beograda i Prištine.
Bugajski: Uslovljavanje bi bila suviše jaka reč. Setite se da ima pet zemalja-članica Evropske unije koje ne priznaju Kosovo. Međutim, uprkos tome što neće biti reči o klasičnom uslovljavanju, smatram da će biti pritisaka u tom pravcu zato što bi Evropska unija apsolutno želela da izbegne da “uveze” u svoje redove novu državu koja bi onda mogla blokirati drugoj zemlji članstvo u Uniji. Drugim rečima, ona ne želi u da u svojim granicama dobije još jedan grčko-makedonski tip problema. Ili još jedan kiparsko-turski problem. Dakle, ne verujem da će dozvoliti još jedan takav problem u svojim redovima. Pre će ići ka tome – ali, od toga nas deli ne malo godina – da Srbija prihvati Kosovo kao nezavisnu državu, koja takođe ima izglede da postane članica Unije.
Bugajski: O takvim idejama slušao sam godinama, javljale su se i tokom ratova, čak i pre ratova. Ne verujem da bi predlozi da se sada održi kongres o promeni granica naišli niti na mnogo interesovanja niti na mnogo saglasnosti. Mislim da su Evropa i Amerika odlučno protiv bilo kakvih promena granica na Balkanu koje bi morale da kontrolišu, patroliraju, garantuju i brane. Dakle, ne verujem u bilo kakvu mogućnost održavanja takvog ili sličnog kongresa o u doglednoj budućnosti. Drugo, Evropska unija je previše zaokupljena svojim sopstvenim problemima tako da se i ne fokusira previše na Balkan. Uzgred budi rečeno, ne bi aktivnost nego upravo neaktivnost Evropske unije mogla dovesti do više nestabilnosti u regionu.
EU i iscrpljenost od proširenja
Boris Tadić i članovi Predsedništva BiH u Sarajevu, 6. jul 2011.
Bugajski: Svi očigledno u to žele da veruju. Svi kojima je stalo do integriteta Bosne i Hercegovine hteli bi da se u to mogu stopostotno pouzdati. Međutim, mnogo njih vidi diskontinuitet između Tadićevih reči i dela. Kritičari Borisa Tadića podsećaju, recimo, na zajedničke sednice parlamenata Srbije i Republike Srpske, ukazuju na Tadićeve posete Banjaluci i Dodikove posete Beogradu, na izjave zamenika premijera o podeli. Kad to saberete – nekako sve ispada neusaglašeno ili ambivalentno. Lično sam uveren da predsednik Tadić zaista želi jednu i jedinstvenu bosansku državu, da je protiv njene podele, ali i da je, nažalost, pod mnogim domaćim pritiscima i da ne želi da bude percipiran od strane nosilaca takvih pritisaka da izdaje srpske interese u susednim zemljama i to, razume se, stvara prostor za optužbe da Srbija želi da razbije Bosnu.
Bugajski: Mislim da mu u principu veruje, ali da takođe ima razumevanja za njegovu situaciju kod kuće, za činjenicu da je u predizbornoj godini pod pritiscima raznih političkih struja, među kojima su nacionalističke snage još uvek snažne, da je lider Republike Srpske Milorad Dodik i u Srbiji prilično popularan. Sve su to faktori koji ulaze u igru. To ne znači da predsednik Tadić nije iskren u svojoj politici prema Bosni već samo da u Srbiji ima i mnogo pritisaka i otpora toj politici.
Bugajski: Pa, kao što sam rekao, to je njegov odgovor upravo na te pritiske. Tadiću, zapravo, takav Jeremić treba kako bi amortizovao kritiku nacionalista. Kalkulacija je da Jeremić svojom retorikom može pasivizovati snažnije elemente među nacionalističkim kritičarima.
Bugajski: Predviđanja čak i jedan dan unapred u politici su rizična. Možda se može govoriti o indicijama da bi Nikolićevi ljudi mogli osvojiti najveći broj glasova, ali važnije pitanje od toga je da li bi oni bili u stanju da formiraju koalicionu vladu. Drugim rečima, Demokrati bi mogli privući druge stranke, uključujući socijaliste, liberale i druge partije na srpskoj političkoj sceni i sa njima napraviti koaliciju, u koju ne bi bili uključeni nacionalisti. To vladajuća koalicija Srbije verovatno i očekuje, ali, razume se, mnogo zavisi od ubedljivosti pobede pobednika, kao i od izbornog rezultata i odluka drugih stranaka. Dakle, mnogo toga još uvek ostaje nepoznato. Ja, zbog toga, ne volim da predviđam rezultate izbora toliko vremana pre njihovog održavanja.
Bugajski: Sasvim iskreno – ne očekujem mnogo. Mislim, razume se, da će se nastaviti proces stabilizacije i pridruživanja u kojem se zemlje Zapadnog Balkana već nalaze, iako u različitim fazama. Hrvatska će postati članica Evropske unije u julu 2013. godine pod pretpostavkom da sve članice Unije ratifikuju njen ulazak, što se ne može stopostotno garantovati – ali pretpostavljam da će se to dogoditi. Nakon toga mislim da će se osetiti sadašnje raspoloženje u Evropskoj uniji koje odiše veoma snažnim protivljenjem njenom daljem širenju – bar u neposrednoj budućnosti. Dakle, ne očekujem da će bilo koja država u regionu uskočiti u brzu traku na putu ka Evropskoj uniji, odnosno, ne verujem da ćemo dobiti novu članicu Unije iz regiona u narednih nekoliko godina. Definitivno ne do kraja ove decenije. Mislim da je za opis sadašnje politike Evropske unije malo reći da je to zamor od proširenja, pre bih rekao da je to iscrpljenost od proširenja. Birači zemalja-članica Unije – a njihove stavove, naravno, prate njihovi političari – jednostavno ne žele da uvoze nove probleme u svoju evropsku porodicu.
Bugajski: Naravno da ono znači i proširenje tržišta, ali ako biste to pitali građane država EU, oni bi vam odgovorili: da, ali mi već imamo veće tržište s obzirom da ekonomski sarađujemo sa Norveškom ili Švajcarskom – dakle, sa drugim zemljama izvan EU bez obaveze da te države integrišemo u Uniju i tako za njih postanemo odgovorni, obezbeđujući im i novac ako zapadnu u finansijske probleme ili uvozeći njihove radnike koji će uzeti naša radna mesta. Upravo ovako sada razmišlja veliki deo ljudi u Evropskoj uniji. A, nemojte zaboraviti da su nezaposlenost i frustracije koje iz nje proističu na teritoriji Evropske unije i dalje u porastu. Još važnije: budućnost Unije, ili bar monetarne unije, trenutno trpi velike izazove - ako pogledate šta se događa u Grčkoj, Portugalu i drugim zemljama. Dakle, budućnost Evropske unije je neizvesna, a u vremenima neizvesnosti ona sasvim sigurno neće primati u svoje članstvo zemlje koje se nisu apsolutno kvalifikovale. U konkretnoj ravni, Brisel bi mogao u svoje redove primiti Island, ali ne verujem da će primiti Srbiju ili Bosnu.
Bugajski: Tako nekako.
RSE: Američka državna sekretarka Hillary Clinton i potpredsednik Joseph Biden pozdravili su sporazume između Kosova i Srbije koji su unapredili njihovu regionalnu saradnju i ohrabrili dve strane da i dalje napreduju rešavajući pitanja koja donose praktičnu korist građanima. Da li ste i vi u istoj meri zadovoljni ovim sporazumima?
Bugajski: Mislim da su postignuti sporazumi dobar početak i da pokazuju da je dijalog doneo neke rezultate, s obzirom da je bilo onih koji su bili veoma skeptični ne verujući da će bilo šta da se pomakne s mesta ili da će jedna ili druga strana iz različitih razloga blokirati te razgovore. Smatram, dakle, da je start bio dobar, ali da je sve to još uvek na samom početku, pošto razgovori traju tek nekoliko meseci. Iako ih ne bih označio kao grandiozni iskorak, smatram da su sporazumi važan korak obe strane u pravcu uzajamnog uvažavanja, regionalne saradnje i prihvatanja realnosti.
RSE: Kako komentarišete stavove da je Srbija ovim dogovorima zapravo priznala nezavisnost Kosova? Ovo je oputžba Vlade od strane dela opozicije u Srbiji. Ona tvrdi da je Srbija prihvativši ove sporazume de facto priznala kosovsku nezavisnost.
Reći da postignuti sporazumi znače priznavanje Kosova od strane Srbije zaista je prilično nategnuto.
RSE: Dakle, ne mislite da bi Tadić mogao da izgubi predstojeće izbore zbog ovih sporazuma?
Bugajski: Ne, ne verujem u to iako je suviše rano prognozirati bilo kakav rezultat jer će izbori biti najverovatnije negde u proleće iduće godine. Ne izgleda mi verovatno da bi mogao izgubiti izbore zbog ovoga ili čak i zbog izručenja Mladića. Mislim da će za rezultat izbora odlučujuća pitanja biti iz domena ekonomije, životnog standarda, korupcije, kako ljudi procenjuju vladu sa stanovišta svojih izgleda za budućnost. Smatram da će to biti mnogo važnija pitanja pred i u toku predizborne kampanje u Srbiji.
RSE: Čini se da su i Srbi i Albanci na Kosovu prilično zbunjeni ovim sporazumima između Beograda i Prištine. Ne umeju da ocene da li je to za njih dobro ili nije. Prema nedavnom istraživanju Programa za razvoj Ujedinjenih nacija na Kosovu, 40 odsto kosovskih Srba nije znalo da li su sporazumi za njih štetni ili korisni. Prema istom istraživanju, 25 odsto Albanaca veruje da su dogovori korisni, dok ih drugih 25 odsto opisuje kao štetne.
Bugajski: Mislim da ti podaci ilustruju koliko je visok stepen uzajamnog nepoverenja i sumnjičavosti između dveju strana. Oni, međutim, istovremeno pokazuju koliko su bile hrabre odluke i vlade u Prištini i vlade u Beogradu da otvore put za te sporazume. Svaki dogovor koji omogućava slobodnije i lakše kretanje ljudi i roba, lakše registrovanje vozila, identifikaciju ljudi i njihove imovine, njihovih diploma i kvalifikacija – sve što unapređuje te procedure korisno je za celokupnu populaciju – i Albance i Srbe.
RSE: Kad je u pitanju percepcija sporazuma između Beograda i Prištine primetna je oštra linija podele između Srba na severu Kosova i onih južno od Ibra. Srbi na severu te dogovore smatraju štetnim po svoje interese, dok njihovi sunarodnici u enklavama pozitivno vrednuju sporazume, verujući da će im doneti beneficije.
Bugajski: Recimo to ovako: Srbi južno od Ibra znaju u kojoj državi žive, dok Srbi na prostoru severno od Ibra, koji se graniči sa Srbijom nisu u to sigurni; oni u izvesnom smislu žive na ničijoj zemlji, budući da nisu sigurni da li žive na Kosovu kao međunarodno priznatom entitetu ili žive, odnosno, ili će živeti u Srbiji. U tom smislu, što pre bude rešen status severa kao dela Kosova, sa svim pravima i beneficijama Srba koji tamo žive, ovi sporazumi će se odnositi i na njih kao i na ostale građane Kosova. Što pre oni to budu shvatili – to bolje i po njih i po sve ostale građane jer konfuzija, zbunjenost i neshvatanje Srba na severu Kosova može biti potencijalna opozicija sporazumima između Beograda i Prištine.
RSE: Verujete li da će Srbija u nekom daljem trenutku, na poslednjoj deonici puta svoje evropske integracije biti uslovljena priznanjem nezavisnosti Kosova?
Bugajski: Uslovljavanje bi bila suviše jaka reč. Setite se da ima pet zemalja-članica Evropske unije koje ne priznaju Kosovo. Međutim, uprkos tome što neće biti reči o klasičnom uslovljavanju, smatram da će biti pritisaka u tom pravcu zato što bi Evropska unija apsolutno želela da izbegne da “uveze” u svoje redove novu državu koja bi onda mogla blokirati drugoj zemlji članstvo u Uniji. Drugim rečima, ona ne želi u da u svojim granicama dobije još jedan grčko-makedonski tip problema. Ili još jedan kiparsko-turski problem. Dakle, ne verujem da će dozvoliti još jedan takav problem u svojim redovima. Pre će ići ka tome – ali, od toga nas deli ne malo godina – da Srbija prihvati Kosovo kao nezavisnu državu, koja takođe ima izglede da postane članica Unije.
RSE: Kakav je vaš komentar na ideju gospodina Ivora Robertsa, bivšeg britanskog ambasadora u Jugoslaviji koji je nedavno u autorskom tekstu za ovdašnji nedeljnik predložio novi berlinski kongres o promeni granica na Balkanu?
Bugajski: O takvim idejama slušao sam godinama, javljale su se i tokom ratova, čak i pre ratova. Ne verujem da bi predlozi da se sada održi kongres o promeni granica naišli niti na mnogo interesovanja niti na mnogo saglasnosti. Mislim da su Evropa i Amerika odlučno protiv bilo kakvih promena granica na Balkanu koje bi morale da kontrolišu, patroliraju, garantuju i brane. Dakle, ne verujem u bilo kakvu mogućnost održavanja takvog ili sličnog kongresa o u doglednoj budućnosti. Drugo, Evropska unija je previše zaokupljena svojim sopstvenim problemima tako da se i ne fokusira previše na Balkan. Uzgred budi rečeno, ne bi aktivnost nego upravo neaktivnost Evropske unije mogla dovesti do više nestabilnosti u regionu.
EU i iscrpljenost od proširenja
RSE: Dodirnimo nakratko i poslednju posetu predsednika Srbije Borisa Tadića Bosni i Hercegovini. Da li je po vašem sudu uspeo da uveri svoje sagovornike u toj zemlji i međunarodnoj zajednici da Srbija uistinu poštuje teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine i da bi i sa Federacijom BiH hteo da uspostavi isti tip specijalnih odnosa kao i sa Republikom Srpskom?
RSE: Ali, da li mu međunarodna zajednica veruje kad je u pitanju odnos prema Bosni i Hercegovini?
Bugajski: Mislim da mu u principu veruje, ali da takođe ima razumevanja za njegovu situaciju kod kuće, za činjenicu da je u predizbornoj godini pod pritiscima raznih političkih struja, među kojima su nacionalističke snage još uvek snažne, da je lider Republike Srpske Milorad Dodik i u Srbiji prilično popularan. Sve su to faktori koji ulaze u igru. To ne znači da predsednik Tadić nije iskren u svojoj politici prema Bosni već samo da u Srbiji ima i mnogo pritisaka i otpora toj politici.
RSE: Da li ste u jednom trenutku očekivali da će Tadić pustiti niz vodu Vuka Jeremića i zašto, po vašem mišljenju, to nije učinio?
Bugajski: Pa, kao što sam rekao, to je njegov odgovor upravo na te pritiske. Tadiću, zapravo, takav Jeremić treba kako bi amortizovao kritiku nacionalista. Kalkulacija je da Jeremić svojom retorikom može pasivizovati snažnije elemente među nacionalističkim kritičarima.
RSE: Da li je suviše rano pitati vas kakav rezultat očekujete na predstojećim parlamentarnim izborima u Srbiji? Ko ima veće šanse za pobedu – Tadićeva Demokratska stranka ili Nikolićevi naprednjaci?
Bugajski: Predviđanja čak i jedan dan unapred u politici su rizična. Možda se može govoriti o indicijama da bi Nikolićevi ljudi mogli osvojiti najveći broj glasova, ali važnije pitanje od toga je da li bi oni bili u stanju da formiraju koalicionu vladu. Drugim rečima, Demokrati bi mogli privući druge stranke, uključujući socijaliste, liberale i druge partije na srpskoj političkoj sceni i sa njima napraviti koaliciju, u koju ne bi bili uključeni nacionalisti. To vladajuća koalicija Srbije verovatno i očekuje, ali, razume se, mnogo zavisi od ubedljivosti pobede pobednika, kao i od izbornog rezultata i odluka drugih stranaka. Dakle, mnogo toga još uvek ostaje nepoznato. Ja, zbog toga, ne volim da predviđam rezultate izbora toliko vremana pre njihovog održavanja.
Ne očekujem da će bilo koja država u regionu uskočiti u brzu traku na putu ka Evropskoj uniji.
RSE: Hrvatska ulazi u Evropsku uniju 2013. godine. Šta je sledeće što očekujete u kalendaru širenja Evropske unije ka Zapadnom Balkanu?
Bugajski: Sasvim iskreno – ne očekujem mnogo. Mislim, razume se, da će se nastaviti proces stabilizacije i pridruživanja u kojem se zemlje Zapadnog Balkana već nalaze, iako u različitim fazama. Hrvatska će postati članica Evropske unije u julu 2013. godine pod pretpostavkom da sve članice Unije ratifikuju njen ulazak, što se ne može stopostotno garantovati – ali pretpostavljam da će se to dogoditi. Nakon toga mislim da će se osetiti sadašnje raspoloženje u Evropskoj uniji koje odiše veoma snažnim protivljenjem njenom daljem širenju – bar u neposrednoj budućnosti. Dakle, ne očekujem da će bilo koja država u regionu uskočiti u brzu traku na putu ka Evropskoj uniji, odnosno, ne verujem da ćemo dobiti novu članicu Unije iz regiona u narednih nekoliko godina. Definitivno ne do kraja ove decenije. Mislim da je za opis sadašnje politike Evropske unije malo reći da je to zamor od proširenja, pre bih rekao da je to iscrpljenost od proširenja. Birači zemalja-članica Unije – a njihove stavove, naravno, prate njihovi političari – jednostavno ne žele da uvoze nove probleme u svoju evropsku porodicu.
RSE: Da, ali zašto se proširenje EU doživljava samo kao problem? Zar ono ne znači i proširenje tržista unije, recimo?
Bugajski: Naravno da ono znači i proširenje tržišta, ali ako biste to pitali građane država EU, oni bi vam odgovorili: da, ali mi već imamo veće tržište s obzirom da ekonomski sarađujemo sa Norveškom ili Švajcarskom – dakle, sa drugim zemljama izvan EU bez obaveze da te države integrišemo u Uniju i tako za njih postanemo odgovorni, obezbeđujući im i novac ako zapadnu u finansijske probleme ili uvozeći njihove radnike koji će uzeti naša radna mesta. Upravo ovako sada razmišlja veliki deo ljudi u Evropskoj uniji. A, nemojte zaboraviti da su nezaposlenost i frustracije koje iz nje proističu na teritoriji Evropske unije i dalje u porastu. Još važnije: budućnost Unije, ili bar monetarne unije, trenutno trpi velike izazove - ako pogledate šta se događa u Grčkoj, Portugalu i drugim zemljama. Dakle, budućnost Evropske unije je neizvesna, a u vremenima neizvesnosti ona sasvim sigurno neće primati u svoje članstvo zemlje koje se nisu apsolutno kvalifikovale. U konkretnoj ravni, Brisel bi mogao u svoje redove primiti Island, ali ne verujem da će primiti Srbiju ili Bosnu.
RSE: Pre 2020 i neke?
Bugajski: Tako nekako.
