Ujedinjene nacije objavile su procenu da će svetsko stanovništvo do 2050. godine preći devet milijardi, a da će do kraja veka dostići 10,1 milijardu, ukoliko se sadašnji trendovi priraštaja nastave.
Većina tog rasta dolazi od takozvanih zemalja visoke plodnosti, uglavnom u podsaharskoj Africi, ali i u nekim delovima Azije, Okeanije i Latinske Amerike.
Na osnovu srednjih projekcija, broj ljudi u svetu, koji sada iznosi skoro sedam milijardi, trebalo bi da do 2023. pređe osam milijardi, a do 2041. devet milijardi, da bi negde posle 2081. godine trebalo da pređe 10 milijardi.
Prema istim podacima, male varijacije u natalitetu mogle bi imati dugoročne razlike u veličini svetskog stanovništva.
Samo mali rast nataliteta mogao bi da znači da će čovečanstvo do 2100. godine brojati 15,8 milijardi, dok bi mali priraštaja doveo do pada broja stanovništva na 6,2 milijarde do kraja veka.
Većina tog rasta dolazi od takozvanih zemalja visoke plodnosti, uglavnom u podsaharskoj Africi, ali i u nekim delovima Azije, Okeanije i Latinske Amerike.
Na osnovu srednjih projekcija, broj ljudi u svetu, koji sada iznosi skoro sedam milijardi, trebalo bi da do 2023. pređe osam milijardi, a do 2041. devet milijardi, da bi negde posle 2081. godine trebalo da pređe 10 milijardi.
Prema istim podacima, male varijacije u natalitetu mogle bi imati dugoročne razlike u veličini svetskog stanovništva.
Samo mali rast nataliteta mogao bi da znači da će čovečanstvo do 2100. godine brojati 15,8 milijardi, dok bi mali priraštaja doveo do pada broja stanovništva na 6,2 milijarde do kraja veka.
