Njemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je uoči današnjeg sastanka ministara EU da je euro stabilan i u vrijeme krize, jer je Evropska centralna banka nezavisna institucija, ali da članice evro-zone, uključujući i Njemačku, moraju učiniti više kako bi ojačale konkurentnost.
Ona je u obraćanju njemačkom parlamentu rekla da će Berlin dati doprinos fondu za spasavanje dužnika, ali je odbacila ideju o euroobveznicama čime bi, zapravo, svi zajednički odgovarali za dugove pojedinih članica.
Predsjedavajući ministara finansija evrozone Žan-Klod Junker rekao je da su sada saglasni oko svih pitanja evropskog mehanizma za stabilizaciju i da je on vrlo zadovoljan.
Evropski mehanizam za stabilizaciju je centralna komponenta takozvanog euro-paketa. Od sredine 2013. godine, novi evropski valutni fond imaće na raspolaganju 500 milijardi eura za moguće zajmove zemljama eurozone koje se nađu pred bankrotom. Da bi ta suma mogla da se nađe na tržištu kapitala, države eurozone moraju da izdvoje ukupno 700 milijardi eura - 620 milijardi kao jemstvo, ali novo je što 80 milijardi mora da se deponuje u kešu.
Planira se i pooštravanje kazni za one koji naprave velike dugove.
Žan-Klod Junker je ipak skeptičan. On se nada da šefovi država i vlada Evropske unije ovaj put ozbiljno misle kada obećavaju da će sanirati svoje budžete, smanjiti dugove i obnoviti penzione i socijalne sisteme.
"To što su šefovi država i vlada euro-zone na sebe preuzeli postizanje markoekonomske ravnoteže u eurozoni, znači da će tempo reformi da se ubrza", očekuje Junker.
Ona je u obraćanju njemačkom parlamentu rekla da će Berlin dati doprinos fondu za spasavanje dužnika, ali je odbacila ideju o euroobveznicama čime bi, zapravo, svi zajednički odgovarali za dugove pojedinih članica.
Predsjedavajući ministara finansija evrozone Žan-Klod Junker rekao je da su sada saglasni oko svih pitanja evropskog mehanizma za stabilizaciju i da je on vrlo zadovoljan.
Evropski mehanizam za stabilizaciju je centralna komponenta takozvanog euro-paketa. Od sredine 2013. godine, novi evropski valutni fond imaće na raspolaganju 500 milijardi eura za moguće zajmove zemljama eurozone koje se nađu pred bankrotom. Da bi ta suma mogla da se nađe na tržištu kapitala, države eurozone moraju da izdvoje ukupno 700 milijardi eura - 620 milijardi kao jemstvo, ali novo je što 80 milijardi mora da se deponuje u kešu.
Planira se i pooštravanje kazni za one koji naprave velike dugove.
Žan-Klod Junker je ipak skeptičan. On se nada da šefovi država i vlada Evropske unije ovaj put ozbiljno misle kada obećavaju da će sanirati svoje budžete, smanjiti dugove i obnoviti penzione i socijalne sisteme.
"To što su šefovi država i vlada euro-zone na sebe preuzeli postizanje markoekonomske ravnoteže u eurozoni, znači da će tempo reformi da se ubrza", očekuje Junker.
