Prva runda briselskih razgovora o praktičnim pitanjima između Beograda i Prištine završena je, a za desetak dana dve delegacije će ponovo sesti za isti sto. Na pitanja hoće li uskoro i potpisati konkretne sporazume, da li EU ima dovoljno mehanizama da dijalog učini efikasnijim, zašto Beograd ponovo blokira regionalnu saradnju odgovara Kristof Bender, viši analitičar Inicijative za evropsku stabilnost, ESI.
Bender: Mislim da je to u ovoj fazi teško proceniti. Nije lako predvideti da li će, recimo, u nastavku razgovora brzo biti rešeni jedan ili dva konkretna problema, a ostali biti ostavljeni za kasnije ili će se, pak, dugo pregovarati bez ijednog konkretnog sporazuma, da bi se na kraju došlo do paketa rešenja. Dakle, veoma je u ovom trenutku teško dati neku jasnu pognozu u tom pogledu.
Bender: Naravno da imaju. Posebno Evropska unija ima snagu uticaja na obe zemlje, s obzirom na to da i jedna i druga pretenduju da postanu njene članice. O tome, dakle, nema spora. Međutim, ono što takođe treba pomenuti kao važan element u ovom kontekstu jeste trenutna atmosfera u kojoj su mnoge države-članice Unije postale odveć oprezne ili čak i nespremne za nastavak politike proširenja EU, o čemu, recimo, svedoči i usporavanje makedonskog evropskog puta od strane Grčke. Razume se da su i Beograd i Priština svesni ovakvog aktuelnog “duha vremena”, tako da Evropska unija mora zbilja da se upita šta im to konkretno može ponuditi što bi njihove evropske perspektive učinilo dostižnijim i opipljivijim.
Potreban snažniji pritisak SAD i EU na Beograd
Pregovarači Beograda i Prištine u Briselu, 9. mart 2011.Bender: Ako pogledamo dosadašnji razvoj događaja, moram reći da nisam preveliki optimista. Naravno, videćemo da li će se stvari menjati kako razgovori budu odmicali, ali s obzirom na ono što se trenutno događa, mora se priznati da je evropska perspektiva Prištine, ako se odstrani sva ritualna retorika, zapravo vrlo, vrlo daleka, može se čak reći da je uopšte i nema. Evropska unija kao takva Kosovo ne smatra državom, što znači da će Prištini u nastupajućim mesecima i godinama biti izuzetno teško da napravi ozbiljne iskorake ka članstvu u Evropskoj uniji.
Što se Srbije tiče, ona je u povoljnijem položaju s obzirom na činjenicu da je dalje odmakla na putu evrointegracija i da nema problem priznanja sopstvene državnosti. Međutim, i Beograd se suočava sa nekim ozbiljnim teškoćama, od kojih je najozbiljnija vezana za saradnju sa Haškim tribunalom, ali i sa dodatnim probemom koji bi mogao nastati zbog odnosa sa Kosovom. Sve bi to mogli biti razlozi pojedinim državama-članicama Evropske unije da uspore proceduru i mehanizme približavanja Srbije članstvu u evropskom klubu.
Bender: Zaista ne mislim da će ta odluka pomoći Srbiji; naprotiv, ona će samo iritirati njene partnere, tako da ne vidim kakve beneficije ona iz toga može izvući. S druge strane, ovde se umešala unutrašnja politika koja često ima uticaja na spoljnu politiku i međunarodne odnose Srbije. Međutim, kada se sve sabere, rekao bih da joj bojkotovanje ove konferencije, ali i drugih važnih regionalnih inicijativa neće doneti apsolutno nikakve koristi. Svemu ovome treba dodati i to da do sada nije bilo nekog snažnijeg spoljašnjeg pritiska na Beograd da se ponaša kooperativnije i ne blokira Prištinu u razvijanju regionalne i međunarodne kooperacije. Ako su Evropska unija i Sjedinjene Američke Države zaista ozbiljne u nastojanjima da onemoguće Srbiju da blokira Kosovo u razvijanju regionalnih inicijativa, onda bi morale biti mnogo eksplicitnije u odnosima sa Beogradom, odnosno, upotrebiti snažniji pritisak.
RSE: Šta očekujete od dijaloga Priština-Beograd, koji će, sudeći prema najavama prilično dugo trajati? Nadate li se uskoro konkretnim rezultatima, bar u pogledu rešavanja nekih iz seta tehničkih problema?
Bender: Mislim da je to u ovoj fazi teško proceniti. Nije lako predvideti da li će, recimo, u nastavku razgovora brzo biti rešeni jedan ili dva konkretna problema, a ostali biti ostavljeni za kasnije ili će se, pak, dugo pregovarati bez ijednog konkretnog sporazuma, da bi se na kraju došlo do paketa rešenja. Dakle, veoma je u ovom trenutku teško dati neku jasnu pognozu u tom pogledu.
RSE: Imaju li Evropska unija i Sjedinjene Države imaju uticaja na taj dijalog? Koliki pritisak, grubo govoreći, mogu izvršiti na Beograd i Prištinu da ne samo nastave razgovore nego i da dođu do rešenja problema?
Bender: Naravno da imaju. Posebno Evropska unija ima snagu uticaja na obe zemlje, s obzirom na to da i jedna i druga pretenduju da postanu njene članice. O tome, dakle, nema spora. Međutim, ono što takođe treba pomenuti kao važan element u ovom kontekstu jeste trenutna atmosfera u kojoj su mnoge države-članice Unije postale odveć oprezne ili čak i nespremne za nastavak politike proširenja EU, o čemu, recimo, svedoči i usporavanje makedonskog evropskog puta od strane Grčke. Razume se da su i Beograd i Priština svesni ovakvog aktuelnog “duha vremena”, tako da Evropska unija mora zbilja da se upita šta im to konkretno može ponuditi što bi njihove evropske perspektive učinilo dostižnijim i opipljivijim.
Potreban snažniji pritisak SAD i EU na Beograd
RSE: I da li očekujete da će se to dogoditi, da će Evropska unija ponuditi više šargarepe, više stimulusa Prištini i Beogradu kako bi ozbiljnije prionuli dijalogu i prihvatljivim rešenjima?
Što se Srbije tiče, ona je u povoljnijem položaju s obzirom na činjenicu da je dalje odmakla na putu evrointegracija i da nema problem priznanja sopstvene državnosti. Međutim, i Beograd se suočava sa nekim ozbiljnim teškoćama, od kojih je najozbiljnija vezana za saradnju sa Haškim tribunalom, ali i sa dodatnim probemom koji bi mogao nastati zbog odnosa sa Kosovom. Sve bi to mogli biti razlozi pojedinim državama-članicama Evropske unije da uspore proceduru i mehanizme približavanja Srbije članstvu u evropskom klubu.
RSE: Srbija je najavila da će bojkotovati konferenciju političkih lidera i biznismena sa Zapadnog Balkana i njihovih kolege iz Amerike krajem ovog meseca u Marylandu, u Sjedinjenim Državama. Thomas Countryman, zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju, rekao je da Srbija tim bojkotom šalje pogrešnu poruku jer stavlja politiku iznad ekonomije. Da li po vašem mišljenju ovaj bojkot Beograda šteti njegovim sopstvenim interesima?
Bojkotovanje konferencije u SAD, ali i drugih važnih regionalnih inicijativa neće doneti apsolutno nikakve koristi Beogradu.
Bender: Zaista ne mislim da će ta odluka pomoći Srbiji; naprotiv, ona će samo iritirati njene partnere, tako da ne vidim kakve beneficije ona iz toga može izvući. S druge strane, ovde se umešala unutrašnja politika koja često ima uticaja na spoljnu politiku i međunarodne odnose Srbije. Međutim, kada se sve sabere, rekao bih da joj bojkotovanje ove konferencije, ali i drugih važnih regionalnih inicijativa neće doneti apsolutno nikakve koristi. Svemu ovome treba dodati i to da do sada nije bilo nekog snažnijeg spoljašnjeg pritiska na Beograd da se ponaša kooperativnije i ne blokira Prištinu u razvijanju regionalne i međunarodne kooperacije. Ako su Evropska unija i Sjedinjene Američke Države zaista ozbiljne u nastojanjima da onemoguće Srbiju da blokira Kosovo u razvijanju regionalnih inicijativa, onda bi morale biti mnogo eksplicitnije u odnosima sa Beogradom, odnosno, upotrebiti snažniji pritisak.
