Gudeljević: EULEX je sposoban da sprovodi istrage i zaštiti svedoke

O pitanju zaštite svedoka, zatim, da li su specijalni EULEX-ovi tužioci spremni da vode nezavisne istrage, o tome šta je cilj preliminarne istrage u vezi sa Martijevim nalazima, ali i o tome da li postoji mogućnosti istraživanja zločina i van teriritorije Kosova, za RSE govori portparolka EULEX-a Irina Gudeljević.

RSE: Izvestilac Saveta Evrope, Dik Marti, tvrdi da EULEX ne može da istraži trgovinu organima, i druge zločine, te da je zbog toga potrebno osnovati ad-hok pravosudnu strukturu. On misli da državno i međunarodno pravosuđe u regionu nije u stanju da zaštite svedoke. Šta EULEX tim povodom kaže i kako odgovara na ovu Martijevu tvrdnju?

Gudeljević: Mi imamo puno poverenja u EULEX-ovu jedinicu koja se bavi zaštitom svedoka, koja je do sada dokazala da je sposobna da se bavi veoma osetljivim slučajevima i slučajevima visokog profila. Ova jedinica može da bude proširena u budućnosti, u zavisnosti od obima i složenosti slučaja. Dok ne bude završena istraga i dok se ne sazna koliko je određeni slučaj obiman, ta jedinica ne može da bude proširena. Kada dokazi budu dostavljeni i kada istraga bude završena, jedinica za zaštitu svedoka može da bude proširena.

RSE: Human rights watch je tražio da se imenuje nezavisni tužilac, osposobljen za istragu složenih zločina i da se centar čitave istrage, kao i svedoci, izmeste izvan Balkana. Smatraju da ovakva ličnost ne može da se nađe u redovima EULEX-ove pravne misije.

Gudeljević: Imamo veliki broj iskusnih i nezavisnih specijalnih tužilaca. Svi EULEX-ovi specijalni tužioci su nezavisni. Oni su u potpunosti sposobni da vode veoma složene istrage. Oni su potpuno osposobljeni i dovoljni da se bave ovim pitanjem, kako po pitanju broja, tako i po pitanju iskustva. Mi smo već rekli da EULEX i dalje ostaje najkompetentnija institucija, koja bi trebala da se bavi ovim navodima.

RSE: EULEX je saopštio da je povodom Martijevih tvrdnji otvorio preliminarnu istragu. Da li možete da objasnite šta u ovom slučaju znači preliminarna istraga?

Gudeljević: Mi veoma ozbiljno shvatamo sve navode koji su izneti u izveštaju koji je usvojio Savet Evrope. Cilj preliminarne istrage je da utvrdi da li postoji, ili ne, dovoljno dokaza da bude započeta zvanična istraga protiv bilo koga. Preliminarna istraga nije usmerena protiv bilo koje određene osobe. U preliminarnoj istrazi ne postoje imena osoba koja su predmet istrage. Samo ukoliko se preliminarnom istragom ustanovi da su počinjena kriminalna dela i identifikuju potencionalni počinioci, onda može biti započeta zvanična istraga i imenovani osumnjičeni.

RSE: Postavlja se logično pitanje - kako se može proceniti da li postoji dovoljno dokaza, da li su učinjena krivična dela, kada ih Dik Marti, od kojeg tražite dokaze, nije dostavio i kada nisu istražene lokacije tih tajnih zatvora u Albaniji, ili pak grobnice, o kojima su neki svedoci govorili?

Gudeljević: Cilj preliminarne istrage jeste da utvrdi da li postoji, ili ne, dovoljno dokaza da bude započeta zvanična istraga. Preliminarna istraga ustanovljava da li su počinjena ozbiljna krivična dela, nakon čega može biti započeta zvanična istraga i imenovani osumnjičeni. EULEX ima nadležnost i nad zločinima koji su počinjeni u Albaniji. Kada govorimo o pravnom okviru, postojali su različiti zakoni, primenjivani na Kosovu u vreme kada su ta navodna dela počinjena. To su Krivični zakon SFRJ i Krivični zakon AP Kosovo. Sada je na snazi Krivični zakon Kosova, kao i kosovski Zakon o krivičnom postupku, koji uključuje i Zakon o kancelariji specijalnog tužilaštva, kao i Zakon o nadležnosti EULEX-a o raspodeli i izboru predmeta.

Mi smo se već bavili zločinima koji su počinjeni van teritorije Kosova, kao što je optužnica u vezi sa mogućim zlostavljanjem osoba koje su držane u objektima Oslobodilačke vojske na severu Albanije za vreme sukoba u periodu od 1998. – 1999. godine. To su istraživali i optužnicu podigli EULEX-ovi tužioci. Optužnica je potvrđena i optuženi čekaju na suđenje u vezi sa navodnim zločinima koji su počinjeni u objektima Oslobodilačke vojske Kosova, u mestima Kukeš i Cahan. Pored toga, albanske vlasti su više puta izrazile svoju spremnost da sarađuju sa EULEX-om u vezi sa istragom i navodima u izveštaju gospodina Martija. Dakle, EULEX je već vodio istrage o navodnim zločinima koji su počinjeni van teritorije Kosova.

RSE: Albanija je nedavno izjavila da je spremna da se otvori i da pomogne istragu o zločinima koji se pominju u Martijevom izveštaju. Da li ste imali tim povodom neku razmenu informacija, bar sa pravosuđem Albanije?

Gudeljević: Delegacija iz Kancelarije specijalnog tužilaštva Kosova, koja je sastavljena od EULEX-ovih i tužilaca sa Kosova, se sastala sa državnim tužiocem Albanije, kako bi razgovarali o mogućim istražnim radnjama kada je u pitanju izveštaj Dika Martija, koji je usvojen od Saveta Evrope, o aktivnostima koje su se dogodile u Albaniji u periodu između 1999. i 2000 godine. To spada u redovne kontakte koje EULEX ima sa svojim kolegama, ne samo u Albaniji, nego i sa svojim kolegama u regionu. EULEX-ovi tužioci komuniciraju sa svim regionalnim vlastima u cilju razmene informacija, u cilju jačanja saradnje na regionalnom nivou, koja uključuje i borbu protiv organizovanog kriminala i preko-graničnog kriminala, krijumčarenje druge, kao i druge vrste kriminalnih aktivnosti. Mi smatramo da je to jako bitno i komuniciramo sa Tiranom, Beogradom, Podgoricom, Skopljem.

RSE: EULEX je otvorio preliminarnu istragu, pozivate gospodina Martija da prilože dokaze, o kojima govori u svom izveštaju. Kažete da ćete otvoriti istragu čim dobijate te dokaze i procenite da li na osnovu tih dokaza može da se otvori istraga. On odgovara da ne može da da dokaze EULEX-u jer smatra da EULEX nije u stanju da zaštiti svedoke. Na neki način stvorio se začarani krug. U čijem je dvorištu lopta, po mišljenju EULEX-a?

Gudeljević: Ne bih to baš tako mogla da definišem. Mislim da se radi o jako osetljivim i jako ozbiljnim zločinima, da bi se to tako okarakterisalo. Mi vrlo ozbiljno shvatamo navode koje je on izneo u svom izveštaju. Mi smo mu poslali dva pisma u kojima smo ga ohrabrili da nam dostavi sve dokaze koji bi mogli da rasvetle navode u njegovom izveštaju. Još uvek dokaze nismo dobili od njega. Nadamo se da ćemo dokaze uskoro dobiti. Ova preliminarna istraga ima za cilj da utvrdi da li postoji dovoljno dokaza da bude započeta zvanična istraga.

Dokazi od Martija

RSE: Neki mediji su preneli reči port-parolke šefice evropske diplomatije, da je Marti počeo pregovore sa EULEX-om o garancijama za zaštitu svedoka. Možete li i Vi to da potvrdite?

Gudeljević: To vam ne mogu potvrditi. Mogu Vam samo reći da imamo puno poverenje u našu jedinicu koja se bavi programom za zaštitu svedoka.

RSE: Da li EULEX od Martija očekuje da mu se dostave dokaze, ili EULEX može i sam raditi na traženju dokaza?

Gudeljević: Mi smo ohrabrili, ne samo gospodina Martija, nego sve one koji poseduju bilo kakve dokaze, koji bi mogli rasvetliti navode u ovom izveštaju, da ih dostave relevantnim vlastima, između ostalog i EULEX-u. Mi smo započeli preliminarnu istragu u vezi sa tim navodima koji su izneseni u izveštaju. Za sada je još uvek rano da se bilo šta kaže o tome šta će doneti ta istraga.

RSE: Kada bi ste dobili dokaze od Martija, koje ste tražili, čime EULEX garantuje zaštiti svedoka? Na Kosovu, ali i u drugim delovima regiona, teško je zaštiti svedoke. Zna se da im je prećeno. U Srbiji i na Kosovu su ubijeni zaštićeni svedoci. Kosovo je mala teritorija i svi sve znaju. Čime neko može garantovati zaštitu svedoka i njihovih porodica na tako malom prostoru?

Gudeljević: Može garantovati visoko profesionalnom jedinicom za zaštitu svedoka, koja je već ukazala da je sposobna da se bavi osetljivim i slučajevima visokog profila. Mi smo se već do sada i bavili zaštitom svedoka. Ova jedinica može biti proširena, u zavisnosti od složenosti slučaja, a navodi u izveštaju Martija su vrlo osjetljivi, vrlo složeni i vrlo visokog profila. To opet zavisi od obima i složenosti slučaja. Koliki je obim i složenost slučaja, to možemo znati nakon toga što bude završena preliminarna istrga i ukoliko bude započeta zvanična istraga, kada dokazi budu dostavljeni ili pronađeni.

Bez postojanja dokaza, Tužilaštvo ne može da radi. Ukoliko dobijemo bilo kakvu vrstu informacija, naši tužioci su spremni odmah da reaguju i da pokrenu sudski postupak. Pre postojanja dokaza, ne može postojati zvanična istraga. To je princip na kome funkcioniše bilo koje demokratsko društvo - ukoliko ne postoje dokazi, ne može biti započeta zvanična istraga. Samim tim, mi ne možemo znati da li jedinica za zaštitu svedoka, koja već jeste profesionalna, treba da bude proširena, a to zavisi od osetljivosti, obima i složenosti slučaja.

RSE: UN je spreman da podrže istragu u vezi sa trgovinom ljudskim organima na Kosovu. To se ističe u poslednjem izveštaju generalnog sekretara UN-a. U njegovom izveštaju se kaže da je UNMIK, još 2003. godine, Haškom tribunalu dao informacije i nalaze u vezi sa ovim tvrdnjama, kao i da je krajem 2008. i početkom 2009. godine, sve pomenute dosije preneo na EULEX, koji je tada javno izrazio spremnost da razmotri sve činjenice koje treba da budu razmotrene. U Martijevom izveštaju ima navoda da su ljudi iz EULEX-a od UNMIK-a nasledili jedna haos od gotovo 300.000 raskupusanih stranica. Govori se i o tome da su neki pripadnici KFOR-a iz pojedinih zemalja, nosili spisak i evidenciju sa Kosova u svoje zemlje, kada bi napuštali misiju. Zbog svega toga, EULEX sada teško da može u celosti taj materijal da povrati. Ima li istine u ovome?

Gudeljević: EULEX ne može da komentariše bilo šta u vezi sa poverljivim dokumentima. Ne može se komentarisati jedna istraga jer je svaka istraga u svojoj definiciji poverljiva. Bilo kakvo otkrivanje detalja istrage može ugroziti samu istragu. Ovde se ne radi o zvaničnoj istrazi, ovde se radi o preliminarnoj istrazi, koja tek treba da utvrdi, da li, ili ne, postoji dovoljno dokaza da bude započeta zvanična istraga.

RSE: Kakav je stav EULEX-a u pogledu izjave bivšeg premijera Hašima Tačija, koja se pojavila nakon što je u komitetu Saveta Evrope usvojen Martijev izveštaj, da će otkriti imena kosovskih svedoka koji su Martiju davali informacije za sastavljane izveštaja? Da li se ovako nešto, javno izrečeno, može kvalifikovati kao zastrašivanje svedoka i ko na to treba da reaguje?

Gudeljević: Ne mogu dati komentar na to jer smo mi tehnička, a ne politička misija. Mi nikada ne komentarišemo političke izjave. U principu, mi pokrećemo istragu o bilo kome, ukoliko postoji dovoljno dokaza da se veruje da je došlo do kriminalnih aktivnosti. Mi smo misija prava i za nas niko nije iznad zakona.

Naše Tužilaštvo zasniva svaku svoju istragu na dokazima i ukoliko bilo ko ima bilo kakve konkretne dokaze u vezi sa bilo kakvim kriminalnim aktivnostima, onda bi treba da ih dostavi relevantnim nadležnim organima, u koje spada i EULEX. Mi smo do sada dobili uveravanja i Beograda i Tirane, ali i prištinskih vlasti, da su oni u potpunosti spremni da sarađuju sa EULEX-om, ukoliko dođe do zvanične istrage u vezi sa navodima gospodina Martija.

RSE: Da li ćete i na dalje imati komunikaciju sa gospodinom Martijem, ili čekate da od njega dobijete dokaze?

Gudeljević: Mi se nadamo da ćemo, što je pre moguće, imati dostavljene dokaze od strane gospodina Martija, onako kako smo naveli i zahtevali u dva pisma, koja smo mu do sada poslali.