Iako je novinarska profesija u Srbiji jedna od najmanje plaćenih, nedavno su je stigle nove nedaće. U najvećim televizijama i tiražnim novinama u toku su otpuštanja velikog broja zaposlenih tako da će, prema proceni novinarskih udruženja, bez posla ostati oko 400 novinara i medijskih radnika.
Vukašin Obradović, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije, i Ljiljana Smajlović, predsednica Udruženja novinara Srbije, slažu se u oceni čemu to vodi.
“To vodi kraju novinarstva u Srbiji. Mediji će postati obične PR platforme za političke stranke i tajkune”, kaže Obradović.
“Ovo je umiranje našeg novinarstva. Jer ako je poruka novinarima da oni nemaju nikakva prava, šta drugo može da bude”, smatra Smajlovićeva.
Prava novinara u Srbiji ugroženija su nego ikada jer vlasnici privatnih medija, u trci za komercijalnim sadržajem i zaradom po svaku cenu, u vreme finansijske krize otpuštaju zaposlene bez jasnih osnova.
Tako se dogodilo, na šta su ukazali NUNS i UNS, da se novinari u najtiražnijem dnevnom listu Blic žale da im vlasnik nudi status “pomoćnika novinara” za oko 200 evra, dakle za daleko manju platu nego ranije, i da onima koji ne prihvate ponudu sledi otkaz.
Dostojanstvo nestalo
Dejan Anastasijević, novinar nedeljnika Vreme i član NUNS-a, kaže za naš radio da su ovdašnji novinari toliko ugroženi da bi samo jak sindikat, koji sada ne postoji, mogao koliko toliko da ih spasi.
Dejan Anastasijević“Ako je ikada ovde i postojalo dostojanstvo novinarske profesije, sada je i praktično ukinuto. Nas novinare nema ko da štiti. Političari sa nama brišu pod, privatnici sa nama brišu pod, fudbalski navijači sa nama brišu pod… To vodi situaciji u kojoj će poslovni interesi i interesi vlasti biti sačuvani na najbolji mogući način”, kaže Anastasijević.
U paleti pritisaka u sferi medija veliku pažnju privukao je primer sa televizije Pink, čiji je vlasnik, inače jedan od najbogatijih ljudi u državi i regionu, javno priznao da ima stenograme prisluškivanih telefonskih razgovora zaposlenih i da će nekima od njih podeliti otkaze na osnovu podataka iz tih zapisa.
Pored tog i sličnih problema, tranzicija i privatizacije donose nove muke zaposlenima u medijima, pa se tako dogadjaju velika otpuštanja i u televiziji B92, NIN-u, Večernjim novostima…
Rade Veljanovski, profesor na beogradskom Fakultetu političkih nauka, kaže za naš program da se zaposleni u medijima suočavaju sa najbolnijim delom tranzicije, u kom se vlasnici bez sentimentalnosti lišavaju jednog broja radnika kako bi po svaku cenu pojeftinili proces rada.
“Šta tu može biti lek? Novinarska i medijska udruženja moraju da naprave strategiju kako preživeti u ovakvim okolnostima. Tu treba da pomogne i država. Ali najvažnije je da ako neko i mora da ode iz medijske profesije, da ostanu oni koji su najbolji. Da na poslu budu oni od kojih javnost može najviše da očekuje i koji su spremni da odole političkim pritiscima, kao i pritiscima iz biznis sfere”, ocenjuje Veljanovski.
Na socijalnoj pomoći
Na žalost, najčešće najbolji i ostaju bez posla jer su najmanje poslušni, pa se njihov socijalni status sve više srozava. Vukašina Obradovića, iz NUNS-a, pitali smo kako žive danas novinari u Srbiji.
Vukašin Obradović“Najbolji odgovor na to pitanje bi možda bio kada bi ste videli ono što se svakoga dana dešava u kancelariji Fonda solidarnosti NUNS-a. Ti biste videli plejadu nekada vrhunskih novinara koji danas dolaze po socijalnu pomoć koja je više nego simbolična”, kaže Obradović.
Ljiljana Smajlović, iz UNS-a, kaže da je poslednji čas da novinari dignu glas i zaštite sebe.
“U suprotnom, ako se ovakva situacija nastavi dovešće do tabloidnih medija. Ako imate novinara koji čak ni svom drskom poslodavcu nema hrabrosti da kaže da ne sme da mu krši prava, takav novinar nikako ne može da bude kontrola vlasti”, navodi Smajlovićeva.
Zato, zaključuje Vukašin Obradović, iz NUNS-a, problem se mora rešiti sistemski i poziva na osnivanje jakog sindikata.
“Mora da se uspostavi reprezentativnost na nivou sindikata i poslodavaca, i moraju da se sklope kolektivni ugovori. Sve dok do toga ne dodje, poslodavci će koristiti ovu situaciju i novinari će raznim tehnikama biti izbacivani sa radnih mesta i ostajati bez posla”, smatra Obradović.
Ako se nešto hitno ne promeni, zaključuje profesor Rade Veljanovski, besomučna komercijalizacija medija, izmedju ostalog i kroz pritiske na novinare, sigurno će se pogubno odraziti i na celu javnu sferu u Srbiji.
“To znači da će novinari sa manje hrabrosti i entuzijazma pokušavati da istraže ono što se kao informacija ne pruža uvek ‘na tacni’. i to sve, naravno, može da ima veoma loš uticaj na ukupnu demokratizaciju društvenih odnosa”, kaže Veljanovski.
Novinarska udruženja ocenila su da bi zbog lošeg odnosa medija prema novinarima, i situacije u kojoj zakon ne štiti predstavnike sedme sile, Srbija mogla da ima problem i u evropskim integracijama.
Vukašin Obradović, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije, i Ljiljana Smajlović, predsednica Udruženja novinara Srbije, slažu se u oceni čemu to vodi.
“To vodi kraju novinarstva u Srbiji. Mediji će postati obične PR platforme za političke stranke i tajkune”, kaže Obradović.
“Ovo je umiranje našeg novinarstva. Jer ako je poruka novi
'Mediji će postati obične PR platforme za političke stranke i tajkune”, kaže Vukašin Obradović.
Prava novinara u Srbiji ugroženija su nego ikada jer vlasnici privatnih medija, u trci za komercijalnim sadržajem i zaradom po svaku cenu, u vreme finansijske krize otpuštaju zaposlene bez jasnih osnova.
Tako se dogodilo, na šta su ukazali NUNS i UNS, da se novinari u najtiražnijem dnevnom listu Blic žale da im vlasnik nudi status “pomoćnika novinara” za oko 200 evra, dakle za daleko manju platu nego ranije, i da onima koji ne prihvate ponudu sledi otkaz.
Dostojanstvo nestalo
Dejan Anastasijević, novinar nedeljnika Vreme i član NUNS-a, kaže za naš radio da su ovdašnji novinari toliko ugroženi da bi samo jak sindikat, koji sada ne postoji, mogao koliko toliko da ih spasi.
U paleti pritisaka u sferi medija veliku pažnju privukao je primer sa televizije Pink, čiji je vlasnik, inače jedan od najbogatijih ljudi u državi i regionu, javno priznao da ima stenograme prisluškivanih telefonskih razgovora zaposlenih i da će nekima od njih podeliti otkaze na osnovu podataka iz tih zapisa.
Pored tog i sličnih problema, tranzicija i privatizacije donose nove muke zaposlenima u medijima, pa se tako dogadjaju velika otpuštanja i u televiziji B92, NIN-u, Večernjim novostima…
Rade Veljanovski, profesor na beogradskom Fakultetu političkih nauka, kaže za naš program da se zaposleni u medijima suočavaju sa najbolnijim delom tranzicije, u kom se vlasnici bez sentimentalnosti lišavaju jednog broja radnika kako bi po svaku cenu pojeftinili proces rada.
'Novinarska i medijska udruženja moraju da naprave strategiju kako preživeti u ovakvim okolnostima', ocenjuje Rade Veljanovski.
“Šta tu može biti lek? Novinarska i medijska udruženja moraju da naprave strategiju kako preživeti u ovakvim okolnostima. Tu treba da pomogne i država. Ali najvažnije je da ako neko i mora da ode iz medijske profesije, da ostanu oni koji su najbolji. Da na poslu budu oni od kojih javnost može najviše da očekuje i koji su spremni da odole političkim pritiscima, kao i pritiscima iz biznis sfere”, ocenjuje Veljanovski.
Na socijalnoj pomoći
Na žalost, najčešće najbolji i ostaju bez posla jer su najmanje poslušni, pa se njihov socijalni status sve više srozava. Vukašina Obradovića, iz NUNS-a, pitali smo kako žive danas novinari u Srbiji.
Ljiljana Smajlović, iz UNS-a, kaže da je poslednji čas da novinari dignu glas i zaštite sebe.
“U suprotnom, ako se ovakva situacija nastavi dovešće do tabloidnih medija. Ako imate novinara koji čak ni svom drskom poslodavcu nema hrabrosti da kaže da ne sme da mu krši prava, takav novinar nikako ne može da bude kontrola vlasti”, navodi Smajlovićeva.
Zato, zaključuje Vukašin Obradović, iz NUNS-a, problem se mora rešiti sistemski i poziva na osnivanje jakog sindikata.
“Mora da se uspostavi reprezentativnost na nivou sindikata i pos
Ako se nešto hitno ne promeni, zaključuje profesor Veljanovski, komercijalizacija medija će se pogubno odraziti i na celu javnu sferu u Srbiji.
Ako se nešto hitno ne promeni, zaključuje profesor Rade Veljanovski, besomučna komercijalizacija medija, izmedju ostalog i kroz pritiske na novinare, sigurno će se pogubno odraziti i na celu javnu sferu u Srbiji.
“To znači da će novinari sa manje hrabrosti i entuzijazma pokušavati da istraže ono što se kao informacija ne pruža uvek ‘na tacni’. i to sve, naravno, može da ima veoma loš uticaj na ukupnu demokratizaciju društvenih odnosa”, kaže Veljanovski.
Novinarska udruženja ocenila su da bi zbog lošeg odnosa medija prema novinarima, i situacije u kojoj zakon ne štiti predstavnike sedme sile, Srbija mogla da ima problem i u evropskim integracijama.
