Ambicije Srbije posle predaje odgovora na Upitnik Evropske komisije ne opadaju - status kandidata za članstvo biće realnost do kraja godine. Uvereni su u to zvaničnici u Beogradu uprkos činjenici da uslov svih uslova još uvek nisu ispunili, a glavni tužilac Haškog tribunala, Serž Bramerc najavljuje da bi njegov novi izveštaj mogao biti negativan.
Možda sa tim nema baš nikakve veze, no u ponedeljak su u Beogradu sprovedene dve akcije u cilju razbijanja mreže porške i potrage za najtraženijim haškim beguncem.
U danu kada je premijer Srbije Mirko Cvetković Briselu u rekordnom roku predao odgovore na Upitnik Evropske komisije, u Beogradu pod palicom Tužilaštva za ratne zločine intenzivirane aktivnosti. Zbog sumnje da je skrivao Ratka Mladića, pozvan je saslušanje bivši načelnik vojne bezbednosti Aco Tomić.
“Reč je o predmetu koje je Tužilaštvo za ratne zločine preuzelo iz nekadašnjeg Drugog opštinskog tužilaštva koje je 2006. godine pokrenulo istragu protiv Tomića, ali je istraga prekinuta. Ubuduće ćemo veoma precizno raditi predmete jataka. Nastojaćemo da sve što nije zastarelo preuzmemo", rekao je zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić.
Pripadnici specijalnih antiterorističkih jedinica ispred zgrade u kojoj živi Darko Mladić, 31. januar 2011.Istovremeno, sprvedena je još jedna akcija koja se možda može vezati za dalje korake Srbije ka Evropskoj uniji nakon predaje odgovora iz Upitnika. Pretres stana Darka Mladića sina Ratka Mladića u Beogradu. Akcija je, uz pripadnike SAJ-a sa fantomkama na licima, trajala pet sati, a kao i svaki put do sada u cilju potrage za materijalima i dokazima koji bi ukazali na mesto Mladićevog skrivanja.
„Nisu našli ništa jer nisu ni mogli da nađu, osim jednog hard diska sa kompjutera, gde su dečje igrice i slike“, kaže nam advokat porodice Mladić, Miloš Šaljić.
Nadležni se, ako ni prilikom prethodnih pretresa brojnih lokacija u Beogradu, ali i drugim gradovima Srbije ne oglašavaju o rezultatima, ali negiraju da to ima bilo kakve veze sa događajima koji se tiču evropskih integracija. Mnogi je, poput analitičara Nikole Jovanovića, ipak vide.
“Kako da vam kažem, predaja Upitnika je jedan formalni čin u postupku dobijanja statusa kandidata, a taj proces je politički uslovljen saradnjom sa Hagom”, navodi on.
Dok je ispunjavanje ovog uslova na čekanju, učinjen je, saglasni su svi, značajan korak na putu ka EU. Srbija je svojim odgovorima ispunila obavezu brže nego i jedna zemlja u okruženju.
Na pet hiljada stanica napisala Evropskoj komisiji sve što ih zanima. Evropski komesar za proširenje Štefan File označio je to kao istorijski dan za Srbiju, a premijer Mirko Cvetković uveren je da će do kraja godine zemlja dobiti status kandidata za članstvo.
“Uradili smo domaći zadatak u relativno kratkom roku od 45 radnih dana i spremni smo da nastavimo tako. Nastavljamo sa reformama i ovde smo razgovarali o svemu onome što nas na tom putu čeka”, poručio je Cvetković.
Hapšenje - dokaz potpune saradnje
Srbija, kako za RSE objašnjava savetnica vicepremijera zaduženog za evrointegracije Ksenija Milivojević, prati standardne procedure.
Ksenija Milivojević
“Ono što nas sada očekuje jeste slanje dodatnih pitanja i verovatno razjašnjenja postojećih odgovora, kao i slanje ekspertskih misija u Srbiju čiji je osnovni zadatak provera stanja stvari na terenu. Mi očekujemo da to budu misije koje će pratiti reformu pravosuđa, pitanje borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, reforme u domenu unutrašnjih poslova. Dakle, oblasti koje su na neki način i bile najkompleksnije u prethodnom periodu”, kazala je Milivojević.
Ukoliko prođe i usmeni ispit, a stučnjaci već upozoravaju da će u spornim oblastima koje prodvlači i Ksenija Milivojević, biti zahteva za dodatnim objašnjenjenjima i ispravkama, očekuje se da bi Komisija svoje mišljenje o tome da li je Srbija spremna za status kandidata za članstvo, mogla da objavi u oktobru.
No, pre toga Beograd će posetiti glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc, koji je već najavio je da bi njegov junski izveštaj Savetu bezbednosti mogao da bude negativan.
“Mi znamo da u ovom trenutku glavni tužilac Bramerc nije zadovoljan saradnjom Srbije sa Haškim tribunalom”, kaže Ksenija Milivojević, ali navodi da se politički uslovi za članstvo moraju razdvojiti od tehničkih.
“Na kraju krajeva, i sama Evropska komisija će prilikom izrade mišljenja o sposobnosti Srbije da dobije status kandidata procenu o stepenu saradnje sa Haškim tribunalom prepustiti državama članicama. Dakle, ona takvu ocenu neće davati i ta ocena će biti pre svega političke prirode”, rekla je ona.
Iako se slaže da se Komisija pitanjem Haga neće baviti, urednik časopisa Izazovi evropskih integracija Nikola Jovanović kaže da će odluka o tome da li je Srbija kandidat za člastvo ipak u velikoj meri zavisiti od Bramerca.
“Zato što ta odluka jeste politički uslovljena mišljenjem glavnog tužioca Haškog tribunala, a on sve više definiše tu obavezu kao obligaciju rezultata. Znači, smatra da jedini dokaz potpune saradnje može da bude hapšenje osumnjičenih”, kazao je Jovanović.
Bivši komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić nalazi se u bekstvu od kraja 1996. godine. Od tada do danas bilo je više pokušaja njegovog lociranja i hapšenja, ali svi su završeni bez uspeha.
Možda sa tim nema baš nikakve veze, no u ponedeljak su u Beogradu sprovedene dve akcije u cilju razbijanja mreže porške i potrage za najtraženijim haškim beguncem.
U danu kada je premijer Srbije Mirko Cvetković Briselu u rekordnom roku predao odgovore na Upitnik Evropske komisije, u Beogradu pod palicom Tužilaštva za ratne zločine intenzivirane aktivnosti. Zbog sumnje da je skrivao Ratka Mladića, pozvan je saslušanje bivši načelnik vojne bezbednosti Aco Tomić.
“Reč je o predmetu koje je Tužilaštvo za ratne zločine preuzelo iz nekadašnjeg Drugog opštinskog tužilaštva koje je 2006. godine pokrenulo istragu protiv Tomića, ali je istraga prekinuta. Ubuduće ćemo veoma precizno raditi predmete jataka. Nastojaćemo da sve što nije zastarelo preuzmemo", rekao je zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić.
„Nisu našli ništa jer nisu ni mogli da nađu, osim jednog hard diska sa kompjutera, gde su dečje igrice i slike“, kaže nam advokat porodice Mladić, Miloš Šaljić.
Nadležni se, ako ni prilikom prethodnih pretresa brojnih lokacija u Beogradu, ali i drugim gradovima Srbije ne oglašavaju o rezultatima, ali negiraju da to ima bilo kakve veze sa događajima koji se tiču evropskih integracija. Mnogi je, poput analitičara Nikole Jovanovića, ipak vide.
“Kako da vam kažem, predaja Upitnika je jedan formalni čin u postupku dobijanja statusa kandidata, a taj proces je politički uslovljen saradnjom sa Hagom”, navodi on.
Dok je ispunjavanje ovog uslova na čekanju, učinjen je, saglasni su svi, značajan korak na putu ka EU. Srbija je svojim odgovorima ispunila obavezu brže nego i jedna zemlja u okruženju.
Na pet hiljada stanica napisala Evropskoj komisiji sve što ih zanima. Evropski komesar za proširenje Štefan File označio je to kao istorijski dan za Srbiju, a premijer Mirko Cvetković uveren je da će do kraja godine zemlja dobiti status kandidata za članstvo.
“Uradili smo domaći zadatak u relativno kratkom roku od 45 radnih dana i spremni smo da nastavimo tako. Nastavljamo sa reformama i ovde smo razgovarali o svemu onome što nas na tom putu čeka”, poručio je Cvetković.
Hapšenje - dokaz potpune saradnje
Srbija, kako za RSE objašnjava savetnica vicepremijera zaduženog za evrointegracije Ksenija Milivojević, prati standardne procedure.
“Ono što nas sada očekuje jeste slanje dodatnih pitanja i verovatno razjašnjenja postojećih odgovora, kao i slanje ekspertskih misija u Srbiju čiji je osnovni zadatak provera stanja stvari na terenu. Mi očekujemo da to budu misije koje će pratiti reformu pravosuđa, pitanje borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, reforme u domenu unutrašnjih poslova. Dakle, oblasti koje su na neki način i bile najkompleksnije u prethodnom periodu”, kazala je Milivojević.
Ukoliko prođe i usmeni ispit, a stučnjaci već upozoravaju da će u spornim oblastima koje prodvlači i Ksenija Milivojević, biti zahteva za dodatnim objašnjenjenjima i ispravkama, očekuje se da bi Komisija svoje mišljenje o tome da li je Srbija spremna za status kandidata za članstvo, mogla da objavi u oktobru.
No, pre toga Beograd će posetiti glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc, koji je već najavio je da bi njegov junski izveštaj Savetu bezbednosti mogao da bude negativan.
“Mi znamo da u ovom trenutku glavni tužilac Bramerc nije zadovoljan saradnjom Srbije sa Haškim tribunalom”, kaže Ksenija Milivojević, ali navodi da se politički uslovi za članstvo moraju razdvojiti od tehničkih.
“Na kraju krajeva, i sama Evropska komisija će prilikom izrade mišljenja o sposobnosti Srbije da dobije status kandidata procenu o stepenu saradnje sa Haškim tribunalom prepustiti državama članicama. Dakle, ona takvu ocenu neće davati i ta ocena će biti pre svega političke prirode”, rekla je ona.
Iako se slaže da se Komisija pitanjem Haga neće baviti, urednik časopisa Izazovi evropskih integracija Nikola Jovanović kaže da će odluka o tome da li je Srbija kandidat za člastvo ipak u velikoj meri zavisiti od Bramerca.
“Zato što ta odluka jeste politički uslovljena mišljenjem glavnog tužioca Haškog tribunala, a on sve više definiše tu obavezu kao obligaciju rezultata. Znači, smatra da jedini dokaz potpune saradnje može da bude hapšenje osumnjičenih”, kazao je Jovanović.
Bivši komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić nalazi se u bekstvu od kraja 1996. godine. Od tada do danas bilo je više pokušaja njegovog lociranja i hapšenja, ali svi su završeni bez uspeha.
