Digla se poprilična prašina u javnosti Srbije povodom odluke da ovogodišnja ceremonija dodele Nobelove nagrade za mir prođe bez predstavnika ove zemlje. Ali, ne samo na domaćoj sceni već i u Briselu ne kriju razočarenje ovakvim stavom Srbije.
Evropska komisija je ocenila da bi Srbija morala da uskladi svoju stav sa Evropskom unijom koja će prisustvovati svečanosti u Oslu. Postavlja se pitanje može li reagovanje javnosti i manjih političkih stranaka članica vladajuće koalicije dovesti do promene odluke.
Na skupštinskom odboru za evropske integracije opozicioni poslanik Ivan Andrić iz Liberalno demorkatske partije Čedomira Jovanovića upitao je prisutnog potpredsednika Vlade Božidara Đelića:
“Ko je doneo odluku da Srbija bojkotuje dodelu Nobelove nagrade za mir? Da li je Vlada o tome odlučivala? Pitam to zato što mislim da je to vrlo skandalozna odluka. Ko uopšte ima pravo da na takav način obruka zemlju i svrsta je u red anticivilizacijskih zemalja?"
Đelić je na pitanja odgovorio ovako:
"Moram da kažem da izreći takve ocene za 16-17 zemalja je veoma teška optužba i sigurno je da Vlada Srbije ne deli takvo mišljenje. Sa druge strane, radi se o ingerenciji Ministarstva spoljnih poslova. Naša zemlja, kao i sve druge zemlje, vodi spoljnu politku koja je usklađena sa našim nacionalnim interesima."
Andrić: Ministarstvo je, dakle, donelo odluku a Vlada nema nikakav problem sa takvom odlukom, misli da je to u skladu sa interesima Srbije.
Đelić: Takva odluka je u skladu sa interesima Republike Srbije.
Sa takvom odlukom, pokazalo se, ne slažu se sve članice vladajuće koalicije, to su javno saopštile dve manje stranke - SPO Vuka Draškovića i Liga socijaldemokrata Vojvodina Nenada Čanka.
Poslanica Aleksandra Jerkov kaže da očekuju da Vlada promeni tu odluku.
“Pozvali smo Vladu da to učini, ako to ne učini, to će zasita biti korak nazad”, rekla je Jerkov.
Posramljenost dela javnosti zbog odluke
Zahtev da Srbija pošalje svog predstavnika na dodelu Nobelove nagrade za mir stigao je i od grupe nevladinih organizacija i javnih ličnosti.
Milan Antonijević iz Komiteta pravnika za ljudska prava na naše pitanje da li očekuje da će država zbog burne reakcije javnosti promeniti odluku, kaže:
“Da, da, to očekujemo.”
Društvo zemalja u kome se našla Srbija tim bojkotom sasvim drugačije od potpredsednika Vlade vidi Miljenko Dereta prvi čovek Građanskih inicijativa, jedne od nevladinih organizacija koja je digla svoj glas protiv najnovijeg gafa srpske diplomatije.
„To nije društvo u kome bi čovek želeo da se nađe. Kad čovek sam sebe smesti u takvo okruženje, onda on govori mnogo više nego što veruje da govori“, rekao je Dereta.
Ima li išta u biografiji ovogodišnjeg dobitnika Nobelove nagrade za mir što bi moglo da objasni odluku Beograda?
Ovo naivno pitanje postavljamo namerno da bi se razumela sva težina podleganja Beograda pritisku zvanične Kine.
I da bi se bolje razumela posramljenost dela javnosti u Srbiji, one koja se u 90-im, kada je to bilo najteže, borila za poštovanje ljudskih prava.
“Osećamo se vrlo poniženi i kao pojedinci i kao čitav narod”, kaže književnik Filip David u ime Foruma pisaca.
Podgrevanje starih stereotipa
Filip David i mnoge druge javne ličnosti u Srbiji srame se zato što predstavnici njihove države svojim činom bojkota kazuju da kineski disident Liju Sjaobo ne zaslužuje najveću svetsku nagradu za mir. 54-orogodišnji aktivista za ljudska prava, pesnik i profesor književnosti izdržava kaznu zatvora zbog pisanja manifesta 2008. godine u kome se zalaže za slobodu govora i uvođenje višepartijskog sistema.
Liju Sjaobo
On je u domovini izrastao u simbol borbe za pravdu, ravnopravnost i pravo, a postao je poznat tokom krvavih protesta na Trgu Tjenanmen 1989. Dakle, čoveku sa takvom biografijom Beograd osporava Nobelovu nagradu.
Da li je ova biografija bila na jednom tasu, a na drugom koji je pretegao - most koji Kinezi grade u Beogradu - pita se deo javnosti.
Milan Antonijević iz nevladine organizacije čija je nedavno preminula dugogodišnja predsednica Biljana Kovačević Vučo bila ne samo u regionu već i u svetu poznati borac za prava svakog pojedinca, svakog manjinca, kaže da je ta odluka “veliki međunarodni gaf.”
Filip David podseća da to nije usamljeni potez srpske diplomatije koji pokazuje da je ministar Vuk Jeremić zarad, kako se njemu čini, interesa Srbije spreman da pogazi sve principe.
“To je samo jedan u nizu gafova ove vlasti. Setimo se da nije bilo predstavnika Srbije na obeležavanju dana sećanja na stradanja u Aušvicu, da nas nije bilo i na nekim drugim sličnim mestima. Kao da se vodi neka politika nezameranja. Tu naša politika ne samo da zapinje, nego pokazuje svoje pravo lice. A ono nije ni malo lepo”, zaključuje Filip David.
Ono što je Srbija prošla krajem 80-ih i naročito u ratnim devedesetim moralo je biti dovoljan nauk da nikakav most ili neki drugi interes bude važniji od civilizacijskih dostignuća kakva su ljudska prava. Aleksandra Jerkov poručuje svojim jačim partnerima na vlasti:
“Sigurno je da je Srbija prešla jako dug put da bi promenila sliku koju o njoj imaju ljudi u Evropi, ljudi koji se bave ljudskim pravima. Mislim da najgore posledice mogu da budu upravo u podgrevanju tih starih stereotipa o Srbiji - zemlji u kojoj ljudska prava jesu relativna stvar. “
Evropska komisija je ocenila da bi Srbija morala da uskladi svoju stav sa Evropskom unijom koja će prisustvovati svečanosti u Oslu. Postavlja se pitanje može li reagovanje javnosti i manjih političkih stranaka članica vladajuće koalicije dovesti do promene odluke.
Na skupštinskom odboru za evropske integracije opozicioni poslanik Ivan Andrić iz Liberalno demorkatske partije Čedomira Jovanovića upitao je prisutnog potpredsednika Vlade Božidara Đelića:
“Ko je doneo odluku da Srbija bojkotuje dodelu Nobelove nagrade za mir? Da li je Vlada o tome odlučivala? Pitam to zato što mislim da je to vrlo skandalozna odluka. Ko uopšte ima pravo da na takav način obruka zemlju i svrsta je u red anticivilizacijskih zemalja?"
Svečanosti u Oslu neće prisustvovati predstavnici 18 zemalja, među kojima, Rusije, Kolumbije, Venecuele, Tunisa, Saudijske Arabije, Pakistana, Srbije, Iraka, Irana.
"Moram da kažem da izreći takve ocene za 16-17 zemalja je veoma teška optužba i sigurno je da Vlada Srbije ne deli takvo mišljenje. Sa druge strane, radi se o ingerenciji Ministarstva spoljnih poslova. Naša zemlja, kao i sve druge zemlje, vodi spoljnu politku koja je usklađena sa našim nacionalnim interesima."
Andrić: Ministarstvo je, dakle, donelo odluku a Vlada nema nikakav problem sa takvom odlukom, misli da je to u skladu sa interesima Srbije.
Đelić: Takva odluka je u skladu sa interesima Republike Srbije.
Sa takvom odlukom, pokazalo se, ne slažu se sve članice vladajuće koalicije, to su javno saopštile dve manje stranke - SPO Vuka Draškovića i Liga socijaldemokrata Vojvodina Nenada Čanka.
Poslanica Aleksandra Jerkov kaže da očekuju da Vlada promeni tu odluku.
“Pozvali smo Vladu da to učini, ako to ne učini, to će zasita biti korak nazad”, rekla je Jerkov.
Posramljenost dela javnosti zbog odluke
Zahtev da Srbija pošalje svog predstavnika na dodelu Nobelove nagrade za mir stigao je i od grupe nevladinih organizacija i javnih ličnosti.
Milan Antonijević iz Komiteta pravnika za ljudska prava na naše pitanje da li očekuje da će država zbog burne reakcije javnosti promeniti odluku, kaže:
“Da, da, to očekujemo.”
Društvo zemalja u kome se našla Srbija tim bojkotom sasvim drugačije od potpredsednika Vlade vidi Miljenko Dereta prvi čovek Građanskih inicijativa, jedne od nevladinih organizacija koja je digla svoj glas protiv najnovijeg gafa srpske diplomatije.
Miljenko Dereta: To nije društvo u kome bi čovek želeo da se nađe. Kad čovek sam sebe smesti u takvo okruženje, onda on govori mnogo više nego što veruje da govori.
„To nije društvo u kome bi čovek želeo da se nađe. Kad čovek sam sebe smesti u takvo okruženje, onda on govori mnogo više nego što veruje da govori“, rekao je Dereta.
Ima li išta u biografiji ovogodišnjeg dobitnika Nobelove nagrade za mir što bi moglo da objasni odluku Beograda?
Ovo naivno pitanje postavljamo namerno da bi se razumela sva težina podleganja Beograda pritisku zvanične Kine.
I da bi se bolje razumela posramljenost dela javnosti u Srbiji, one koja se u 90-im, kada je to bilo najteže, borila za poštovanje ljudskih prava.
“Osećamo se vrlo poniženi i kao pojedinci i kao čitav narod”, kaže književnik Filip David u ime Foruma pisaca.
Podgrevanje starih stereotipa
Filip David i mnoge druge javne ličnosti u Srbiji srame se zato što predstavnici njihove države svojim činom bojkota kazuju da kineski disident Liju Sjaobo ne zaslužuje najveću svetsku nagradu za mir. 54-orogodišnji aktivista za ljudska prava, pesnik i profesor književnosti izdržava kaznu zatvora zbog pisanja manifesta 2008. godine u kome se zalaže za slobodu govora i uvođenje višepartijskog sistema.
On je u domovini izrastao u simbol borbe za pravdu, ravnopravnost i pravo, a postao je poznat tokom krvavih protesta na Trgu Tjenanmen 1989. Dakle, čoveku sa takvom biografijom Beograd osporava Nobelovu nagradu.
Da li je ova biografija bila na jednom tasu, a na drugom koji je pretegao - most koji Kinezi grade u Beogradu - pita se deo javnosti.
Milan Antonijević iz nevladine organizacije čija je nedavno preminula dugogodišnja predsednica Biljana Kovačević Vučo bila ne samo u regionu već i u svetu poznati borac za prava svakog pojedinca, svakog manjinca, kaže da je ta odluka “veliki međunarodni gaf.”
Filip David podseća da to nije usamljeni potez srpske diplomatije koji pokazuje da je ministar Vuk Jeremić zarad, kako se njemu čini, interesa Srbije spreman da pogazi sve principe.
Aleksandra Jerkov: Mislim da najgore posledice mogu da budu upravo u podgrevanju tih starih stereotipa o Srbiji - zemlji u kojoj ljudska prava jesu relativna stvar.
“To je samo jedan u nizu gafova ove vlasti. Setimo se da nije bilo predstavnika Srbije na obeležavanju dana sećanja na stradanja u Aušvicu, da nas nije bilo i na nekim drugim sličnim mestima. Kao da se vodi neka politika nezameranja. Tu naša politika ne samo da zapinje, nego pokazuje svoje pravo lice. A ono nije ni malo lepo”, zaključuje Filip David.
Ono što je Srbija prošla krajem 80-ih i naročito u ratnim devedesetim moralo je biti dovoljan nauk da nikakav most ili neki drugi interes bude važniji od civilizacijskih dostignuća kakva su ljudska prava. Aleksandra Jerkov poručuje svojim jačim partnerima na vlasti:
“Sigurno je da je Srbija prešla jako dug put da bi promenila sliku koju o njoj imaju ljudi u Evropi, ljudi koji se bave ljudskim pravima. Mislim da najgore posledice mogu da budu upravo u podgrevanju tih starih stereotipa o Srbiji - zemlji u kojoj ljudska prava jesu relativna stvar. “
