Piše Kristijan Karil (Christian Caryl), šef vašingtonskog biroa Radija Slobodna Evropa. (Priredio Dragan Štavljanin)
Ubedljiva pobeda Republikanske partije na izborima za Kongres, verovatno će imati veliki uticaj na kurs američke spoljne politike. Stručnjaci između ostalog predviđaju tvrđi stav prema Iranu, komplikovanije odnose sa Rusijom i moguće odlaganje povlačenja američkih snaga iz Avganistana.
Moguća su takođe dodatna iznenađenja narednih meseci, kako za američke neprijatelje tako i saveznike. Razlog za ovu neizvesnost je uspeh konzervativnog anti establišment „Čajanka pokreta“, što je omogućilo Republikancima da preuzmu kontrolu nad Predstavničkim domom.
„Čajanka pokret“ je nastao kao opozicija domaćem programu predsednika Obame, kao što su njegova reforma zdravstva i stimulativni paketi pomoći privredi. Međutim, ostaje nejasna pozicija ovog pokreta oko većine spoljnopolitičkih pitanja.
Kristofer Prebl (Christopher Preble), komentator onlajn izdanja konzervativnog magazina „Nešenel rivju“ (National Review), sažeo je preovlađujuće mišljenje u rečenici. "Mnogi muškarci i žene koji podržavaju 'Čajanka pokret' slažu se oko nekih očiglednih stvari - pre svega da su porezi previsoki i da je Vlada preglomazna - ali ne dele zajedničku viziju spoljne politike.“
Novi Predstavnički dom
Čak i nakon važnih izbora kao što su ovi, naravno, neće se promeniti osnovne konture američkog držanja prema svetu. Ustav SAD daje predsedniku široka ovlašćenja u određivanju kursa spoljne politike, a Obamina, Demokratska partija je uspela da sačuva kontrolu u Senatu koji igra ključnu ulogu u pomaganju ili blokiranju predsedničkih inicijativa.
Ipak, s obzirom da Republikanci preuzimaju Predstavnički dom, to će konzervativcima omogućiti snažan novi megafon za protivljenje politici Bele kuće.
Što je najvažnije, Republikanci će preuzeti kontorlu nad svim važnim odborima u kojima se kreira politika. Novi predsedavajući ovih komiteta su, bez izuzetka, afirmisani konzervativci sa dugim iskustvom u spoljnoj politici.
Eliot (Elliott) Abrams, bivši američki diplomata koji sada radi za Savet za spoljne poslove u Vašingtonu, kaže da će najnoviji uspeh političara ovog tipa svakako voditii ka tvrđoj liniji SAD protiv nuklearnog programa Irana.
"Mislim da će biti insistiranja na tvrdoj liniji koja podrazumeva da svaki dogovoreni sporazum mora da podrazumeva nulto obogaćivanje uranijuma", kaže on, podsećajući na predloge da se Iranu omogući delimično obogaćivanje uranijuma za neke prividno civilne svrhe, u zamenu za njegovo prihvatanje da odustane od korišćenja uranijuma za vojne potrebe.
Barak Obama i Dimitri Medvedev nakon potpisivanja novog START-a, 8. april 2010„Mislim da ćete videti veoma snažnu podršku za ekonomske sankcije (Obamine) Administracije protiv Irana“. On napominje da Kongres ima reputaciju ključnog aktera u zalaganju za sankcije što seže do prethodne administracije Džordža Buša (George W. Bush). Malo je verovatno da će se takav trend promeniti pod novim republikanskim vođstvom u Predstavničkom domu.
Novo političko pregrupisavanje na Kapitol Hilu (Capitol Hill) će verovatno uticati i na odnose Vašingtona sa Rusijom. Jedan od mogućih žrtava je novi sporazum START, kojim se predviđa ograničenje strateških nuklearnih bojevih glava na 1550 za obe, američku i rusku stranu.
Obama i njegov ruski kolega Dmitrij Medvedev potpisali su sporazum u aprilu, ali sada čeka na ratifikaciju ruske Dume i američkog Senata.
Fiona Hil (Hill) iz Instituta Brukings (Brookings) u Vašingtonu kaže da veoma polarizovana politička klima nakon izbora može voditi agitovanju Republikanaca protiv ratifikacije ovog sporazuma u Senatu – ako ništa drugo da bi prikupili političke poene protiv predsednika koji računa na poboljšanje odnosa s Rusijom, kao jedan od retkih jasnih spoljnopolitičkih uspeha.
Ona smatra da Republikanci „jednostavno ne žele da omoguće uspeh Beloj kući u bilo kom pitanju“ – uprkos nekim naznakama o podršci obe stranke sporazumu START.
Komentator Albert Hant (Hunt) piše u „Internešenel Herald Tribjunu“ (International Herald Tribune) da neki istaknuti Republikanci koji su iskazivali vođstvo u spoljnoj politici – kao što je Ričard Luger (Richard Lugar) iz Indijane ili Olimpija Snou (Olympia Snowe) iz Mejna – mogu biti izloženi pritisku ojačanog desnog krila svoje partije da dokažu svoje konzervativno vjeruju.
Inostrani ratovi
Pol Rendi na izborni dan, 2. novembra 2010Neki od tih tradicionalnih republikanaca - neuspešni predsednički kandidat Džon Mekejn (John McCain) je samo jedan primer – kritikovali su Obamu zbog postavljanja roka za povlačenje američkih vojnika iz Avganistana iduće godine.
I republikanski čelnici u novom Predstavničkom domu verovatno će nastaviti ovu liniju napada. Međutim, novoizabrani predstavnici „Čajanka pokreta“ mogu da dovedu u pitanje te napore.
Uzmimo kao primer senatora Pola Rendija (Paul Rand), kandidata „Čajanka pokreta“ koji je pobedio u Kentakiju.
U intervjuu neposredno uoči izbora, on je izrazio sumnjičavost prema naporima Obamine administracije da podupre vladu Hamida Karzaija u Avganistanu – što je nasledio kao obavezu od svog prethodnika, republikanca Džordža Buša.
"Postoje razumni ljudi, konzervativci poput mene, koji veruju da je odbrana primarna uloga savezne vlade, ali ne verujem da možete da od Avganistana napravite državu", rekao je Rend. "To nikada nije bio".
Zaista, jedan od velikih znakova pitanja je kako će republikanci iz novog „Čajanka pokreta“ reagovati na avganistansku dilemu.
Dok su neki od njih, kako se čini, privrženi neokonzervativnim principima iz Bušove ere, drugi gledaju na rat u Iraku i Avganistanu kao na spoljnopolitički ekvivalent istog skupog programa „velike vlade“ kod kuće koji odbacuju.
To je navelo neke posmatrače da spekulišu da li ovi „anti-imperijalistički“ konzervativci mogu da nađu dodirnu tačku sa antiratnim aktivistima na levom krilu Demokratske stranke. Ovi liberali protive se Obaminoj odluci o proširenju napada bespilotnim letilicama na ciljeve džihadista u Pakistanu kao i povećanju broja američkih vojnika u Avganistanu.
Ipak, nakon ovih izbora postoji jasna linija razdvajanja: Obama je nakon njih oslabljeni predsednik. To, po rečima bivšeg diplomate Eliota Abramsa, znači da „svako ko pokuša da mu se odupre, sada verovatno oseća da je otpor sada nešto lakši“.
To je verovatno tačno u slučaju bliskoistočnih mirovnih pregovora, gde američki predsednik pritiska Izraelce i Palestince da postignu sporazum.
Sada, kaže Abrams, "obe strane (Izraelci i Palestinci) osečaju se nešto slobodnije da se odupru“.
Ovi izbori očito ne čine nimalo lakšim posao Baraka Obama kao glavnog diplomate.
Ubedljiva pobeda Republikanske partije na izborima za Kongres, verovatno će imati veliki uticaj na kurs američke spoljne politike. Stručnjaci između ostalog predviđaju tvrđi stav prema Iranu, komplikovanije odnose sa Rusijom i moguće odlaganje povlačenja američkih snaga iz Avganistana.
Moguća su takođe dodatna iznenađenja narednih meseci, kako za američke neprijatelje tako i saveznike. Razlog za ovu neizvesnost je uspeh konzervativnog anti establišment „Čajanka pokreta“, što je omogućilo Republikancima da preuzmu kontrolu nad Predstavničkim domom.
„Čajanka pokret“ je nastao kao opozicija domaćem programu predsednika Obame, kao što su njegova reforma zdravstva i stimulativni paketi pomoći privredi. Međutim, ostaje nejasna pozicija ovog pokreta oko većine spoljnopolitičkih pitanja.
Kristofer Prebl (Christopher Preble), komentator onlajn izdanja konzervativnog magazina „Nešenel rivju“ (National Review), sažeo je preovlađujuće mišljenje u rečenici. "Mnogi muškarci i žene koji podržavaju 'Čajanka pokret' slažu se oko nekih očiglednih stvari - pre svega da su porezi previsoki i da je Vlada preglomazna - ali ne dele zajedničku viziju spoljne politike.“
Novi Predstavnički dom
Čak i nakon važnih izbora kao što su ovi, naravno, neće se promeniti osnovne konture američkog držanja prema svetu. Ustav SAD daje predsedniku široka ovlašćenja u određivanju kursa spoljne politike, a Obamina, Demokratska partija je uspela da sačuva kontrolu u Senatu koji igra ključnu ulogu u pomaganju ili blokiranju predsedničkih inicijativa.
Čak i nakon važnih izbora kao što su ovi, naravno, neće se promeniti osnovne konture američkog držanja prema svetu.
Ipak, s obzirom da Republikanci preuzimaju Predstavnički dom, to će konzervativcima omogućiti snažan novi megafon za protivljenje politici Bele kuće.
Što je najvažnije, Republikanci će preuzeti kontorlu nad svim važnim odborima u kojima se kreira politika. Novi predsedavajući ovih komiteta su, bez izuzetka, afirmisani konzervativci sa dugim iskustvom u spoljnoj politici.
Eliot (Elliott) Abrams, bivši američki diplomata koji sada radi za Savet za spoljne poslove u Vašingtonu, kaže da će najnoviji uspeh političara ovog tipa svakako voditii ka tvrđoj liniji SAD protiv nuklearnog programa Irana.
"Mislim da će biti insistiranja na tvrdoj liniji koja podrazumeva da svaki dogovoreni sporazum mora da podrazumeva nulto obogaćivanje uranijuma", kaže on, podsećajući na predloge da se Iranu omogući delimično obogaćivanje uranijuma za neke prividno civilne svrhe, u zamenu za njegovo prihvatanje da odustane od korišćenja uranijuma za vojne potrebe.
Novo političko pregrupisavanje na Kapitol Hilu (Capitol Hill) će verovatno uticati i na odnose Vašingtona sa Rusijom. Jedan od mogućih žrtava je novi sporazum START, kojim se predviđa ograničenje strateških nuklearnih bojevih glava na 1550 za obe, američku i rusku stranu.
Obama i njegov ruski kolega Dmitrij Medvedev potpisali su sporazum u aprilu, ali sada čeka na ratifikaciju ruske Dume i američkog Senata.
Fiona Hil (Hill) iz Instituta Brukings (Brookings) u Vašingtonu kaže da veoma polarizovana politička klima nakon izbora može voditi agitovanju Republikanaca protiv ratifikacije ovog sporazuma u Senatu – ako ništa drugo da bi prikupili političke poene protiv predsednika koji računa na poboljšanje odnosa s Rusijom, kao jedan od retkih jasnih spoljnopolitičkih uspeha.
Ona smatra da Republikanci „jednostavno ne žele da omoguće uspeh Beloj kući u bilo kom pitanju“ – uprkos nekim naznakama o podršci obe stranke sporazumu START.
Komentator Albert Hant (Hunt) piše u „Internešenel Herald Tribjunu“ (International Herald Tribune) da neki istaknuti Republikanci koji su iskazivali vođstvo u spoljnoj politici – kao što je Ričard Luger (Richard Lugar) iz Indijane ili Olimpija Snou (Olympia Snowe) iz Mejna – mogu biti izloženi pritisku ojačanog desnog krila svoje partije da dokažu svoje konzervativno vjeruju.
Inostrani ratovi
I republikanski čelnici u novom Predstavničkom domu verovatno će nastaviti ovu liniju napada. Međutim, novoizabrani predstavnici „Čajanka pokreta“ mogu da dovedu u pitanje te napore.
Uzmimo kao primer senatora Pola Rendija (Paul Rand), kandidata „Čajanka pokreta“ koji je pobedio u Kentakiju.
U intervjuu neposredno uoči izbora, on je izrazio sumnjičavost prema naporima Obamine administracije da podupre vladu Hamida Karzaija u Avganistanu – što je nasledio kao obavezu od svog prethodnika, republikanca Džordža Buša.
"Postoje razumni ljudi, konzervativci poput mene, koji veruju da je odbrana primarna uloga savezne vlade, ali ne verujem da možete da od Avganistana napravite državu", rekao je Rend. "To nikada nije bio".
Zaista, jedan od velikih znakova pitanja je kako će republikanci iz novog „Čajanka pokreta“ reagovati na avganistansku dilemu.
Dok su neki od njih, kako se čini, privrženi neokonzervativnim principima iz Bušove ere, drugi gledaju na rat u Iraku i Avganistanu kao na spoljnopolitički ekvivalent istog skupog programa „velike vlade“ kod kuće koji odbacuju.
To je navelo neke posmatrače da spekulišu da li ovi „anti-imperijalistički“ konzervativci mogu da nađu dodirnu tačku sa antiratnim aktivistima na levom krilu Demokratske stranke. Ovi liberali protive se Obaminoj odluci o proširenju napada bespilotnim letilicama na ciljeve džihadista u Pakistanu kao i povećanju broja američkih vojnika u Avganistanu.
Ipak, nakon ovih izbora postoji jasna linija razdvajanja: Obama je nakon njih oslabljeni predsednik. To, po rečima bivšeg diplomate Eliota Abramsa, znači da „svako ko pokuša da mu se odupre, sada verovatno oseća da je otpor sada nešto lakši“.
To je verovatno tačno u slučaju bliskoistočnih mirovnih pregovora, gde američki predsednik pritiska Izraelce i Palestince da postignu sporazum.
Sada, kaže Abrams, "obe strane (Izraelci i Palestinci) osečaju se nešto slobodnije da se odupru“.
Ovi izbori očito ne čine nimalo lakšim posao Baraka Obama kao glavnog diplomate.
