Vlada na Kosovu namerava da odloži početak pregovora s Beogradom za narednu godinu, suprotno namerama Evropske unije da dijalog Beograd-Priština počne što pre. Da li predugo odlaganje početka razgovora između Kosova i Srbije preti da oduzme zamah samom projektu dijaloga?
Jakup Krasnići, koji je od lidera LDK I donedavnog predsednika Kosova Fatmira Sejdiua preuzeo predsedničke ingerencije krajem septembra, istovremeno prvi čovek kosovskog parlamenta i potpredsednik Thacijeve PDK, rekao je da ove godine neće biti održani vanredni parlamentarni izbori, a da bi tek novi saziv parlamenta trebalo da usvoji rezoluciju "koja će služiti kao osnovna orijentacija za dalji proces dijaloga sa Srbijom".
Istakao je da dijalog sa Srbijom neće početi pre nego što budu formirane snažne institucije. Podsetimo, 28. marta ističe termin do kada se moraju završiti prevremeni izbori jer tog dana Krasnićiju ističe mandat vršioca dužnosti predsednika.
Stvari se, međutim, lako mogu dodatno zakomplikovati i unutrašnjepolitičkim kalendarom u Beogradu. Naime, u proleće iduće godine i sama Srbija ulazi u predizbornu godinu, tako da postoji opasnost da dođe do predugog odlaganja početka dijaloga Priština-Beograd.
Potreban pritisak Bisela i Vašingtona
Evropska unija je na stanovištu da dijalog između Srbije i Kosova treba da počne što pre, izjavio je za naš radio tokom posete Beogradu Eduard Kukan, predsedavajući Delegacije Evropskog parlamenta za odnose sa jugoistočnom Evropom.
“Svi mi u evropskim institucijama čekamo da počne dijalog izmedju Beograda i Prištine, što će biti samo logičan sled rezolucije usvojene u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija. Na dvema stranama je da naprave spisak tema o kojima će diskutovati. Neću da spekulišem kada će dijalog početi, ali se nadam da će to biti uskoro uprkos unutrašnjem razvoju događaja na Kosovu. Mogu da vas uverim da je Evropska unija tu da pomogne dijalog, a ne da ga inicira ili da bude njegov kontrolor”, rekao je Kukan.
Izjave da će doći do odlaganja početka dijaloga Beograd-Priština namenjene su političkoj javnosti Kosova i pritisku na LDK da prihvati januar iduće godine za izbore, a ne, kako Sejdiu traži, mart, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa Dušan Janjić, predsednik Inicijativnog odbora Nove socijaldemokratije, ali ističe da je ceo proces u suštini pod kontrolom zemalja “kvinte”.
“Thaci želi izbore u januaru da bi imao što kraći period dijaloga i što manji rizik. S druge strane, on se u svom unutrašnjepolitičkom diskursu oslanja na još uvek nerešeni problem uloge Sjedinjenih Američkih Država u dijalogu Priština-Beograd. Međutim, uprkos svemu tome, Thaci nije taj koji može da zaustavi dijalog – on će se pitati, ali on nema odlučujuću reč o tome. Dakle, šta Thaci stvarno misli saznaće se kad američka državna sekretarka Hillary Clinton završi posetu Prištini”, ocenjuje Janjić.
Suviše dugo odlaganje dijaloga Beograd-Priština može biti samo kontraproduktivno, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa Zijad Bećirović, direktor ljubljanskog Instituta za bliskoistočne i balkanske studije.
“Zbog unutrašnjepolitičkih potreba, odnosno, najavljenih izbora na Kosovu koji će se održati najvjerovatnije na proljeće iduće godine, ali i zbog toga što sledeće godine ulazimo u predizbornu godinu i u samoj Srbiji, stalno će biti natezanja kada i da li će uopšte i početi taj dijalog. Mislim da bi pritisak Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država morao ići u tom smjeru da dijalog počne što prije, ali i da se definiše njegova sadržina. Ovo zato što se na Kosovu i u Srbiji ti razgovori različito tumače. Neki to smatraju pregovorima uprkos tome što je sasvim jasno da se tu ne radi o pregovorima i da ne može biti doveden u pitanje sam status Kosova, na čemu Srbija insistira. Taj dijalog, dakle, mora biti vrlo precizno definiran, inače neće imati nikakvog konkretnog učinka, biće, štaviše, kontraproduktivan”, ocenjuje Bećirović.
Jakup Krasnići, koji je od lidera LDK I donedavnog predsednika Kosova Fatmira Sejdiua preuzeo predsedničke ingerencije krajem septembra, istovremeno prvi čovek kosovskog parlamenta i potpredsednik Thacijeve PDK, rekao je da ove godine neće biti održani vanredni parlamentarni izbori, a da bi tek novi saziv parlamenta trebalo da usvoji rezoluciju "koja će služiti kao osnovna orijentacija za dalji proces dijaloga sa Srbijom".
Istakao je da dijalog sa Srbijom neće početi pre nego što budu formirane snažne institucije. Podsetimo, 28. marta ističe termin do kada se moraju završiti prevremeni izbori jer tog dana Krasnićiju ističe mandat vršioca dužnosti predsednika.
Stvari se, međutim, lako mogu dodatno zakomplikovati i unutrašnjepolitičkim kalendarom u Beogradu. Naime, u proleće iduće godine i sama Srbija ulazi u predizbornu godinu, tako da postoji opasnost da dođe do predugog odlaganja početka dijaloga Priština-Beograd.
Potreban pritisak Bisela i Vašingtona
Evropska unija je na stanovištu da dijalog između Srbije i Kosova treba da počne što pre, izjavio je za naš radio tokom posete Beogradu Eduard Kukan, predsedavajući Delegacije Evropskog parlamenta za odnose sa jugoistočnom Evropom.
“Svi mi u evropskim institucijama čekamo da počne dijalog izmedju Beograda i Prištine, što će biti samo logičan sled rezolucije usvojene u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija. Na dvema stranama je da naprave spisak tema o kojima će diskutovati. Neću da spekulišem kada će dijalog početi, ali se nadam da će to biti uskoro uprkos unutrašnjem razvoju događaja na Kosovu. Mogu da vas uverim da je Evropska unija tu da pomogne dijalog, a ne da ga inicira ili da bude njegov kontrolor”, rekao je Kukan.
Šta Thaci stvarno misli saznaće se kad američka državna sekretarka Hillary Clinton završi posetu Prištini
Izjave da će doći do odlaganja početka dijaloga Beograd-Priština namenjene su političkoj javnosti Kosova i pritisku na LDK da prihvati januar iduće godine za izbore, a ne, kako Sejdiu traži, mart, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa Dušan Janjić, predsednik Inicijativnog odbora Nove socijaldemokratije, ali ističe da je ceo proces u suštini pod kontrolom zemalja “kvinte”.
“Thaci želi izbore u januaru da bi imao što kraći period dijaloga i što manji rizik. S druge strane, on se u svom unutrašnjepolitičkom diskursu oslanja na još uvek nerešeni problem uloge Sjedinjenih Američkih Država u dijalogu Priština-Beograd. Međutim, uprkos svemu tome, Thaci nije taj koji može da zaustavi dijalog – on će se pitati, ali on nema odlučujuću reč o tome. Dakle, šta Thaci stvarno misli saznaće se kad američka državna sekretarka Hillary Clinton završi posetu Prištini”, ocenjuje Janjić.
Suviše dugo odlaganje dijaloga Beograd-Priština može biti samo kontraproduktivno, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa Zijad Bećirović, direktor ljubljanskog Instituta za bliskoistočne i balkanske studije.
“Zbog unutrašnjepolitičkih potreba, odnosno, najavljenih izbora na Kosovu koji će se održati najvjerovatnije na proljeće iduće godine, ali i zbog toga što sledeće godine ulazimo u predizbornu godinu i u samoj Srbiji, stalno će biti natezanja kada i da li će uopšte i početi taj dijalog. Mislim da bi pritisak Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država morao ići u tom smjeru da dijalog počne što prije, ali i da se definiše njegova sadržina. Ovo zato što se na Kosovu i u Srbiji ti razgovori različito tumače. Neki to smatraju pregovorima uprkos tome što je sasvim jasno da se tu ne radi o pregovorima i da ne može biti doveden u pitanje sam status Kosova, na čemu Srbija insistira. Taj dijalog, dakle, mora biti vrlo precizno definiran, inače neće imati nikakvog konkretnog učinka, biće, štaviše, kontraproduktivan”, ocenjuje Bećirović.
