U Barseloni se u subotu okupilo više stotina hiljada ljudi, tražeći veću regionalnu autonomiju za Kataloniju i protestujući zbog nedavne odluke Ustavnog suda Španije kojom se toj pokrajini osporava da sebe naziva državom.
Demonstranti su nosili katalonske zastave sa crvenim i žutim prugama i transparente sa natpisima "Mi smo država".
Gradske vlasti su saopštile da se prema procenama policije u centru Barselone okupilo oko 1,1 milion ljudi, dok su organizatori protesta naveli da se okupilo 1,5 miliona ljudi. Agencija Frans pres broj učesnika procenjuje na više stotina hiljada.
Ustavni sud Španije krajem juna je odobrio najveći deo statuta Katalonije kojim se toj pokrajini daju veće nadležnosti, ali je iz dokumenta, na nezadovoljstvo katalonskih vlasti, izbacio pojedine sporne odredbe.
Ustavni sud u petak je potvrdio svoju odluku da pojam "država", kojim se Katalonija definiše u statutu, nije pravno valjan, pošto "Ustav poznaje samo jednu državu, Španiju". Statut uživa podršku većine političkih partija u Kataloniji, oblasti koja ima sopstveni jezik i posebnu kulturu.
Donošenje statuta Katalonije bilo je jedna od prvih inicijativa socijalističke vlade premijera Hosea Luisa Rodrigesa Sapatera (Jose Rodriguez Zapatero). U parlamentu u Madridu statut je usvojen 2006. godine, a na referendumu su ga prihvatili i Katalonci.
U Kataloniji, pokrajini koja stvara četvrtinu bruto društvenog proizvoda španije, živi oko sedam miliona od oko 47 miliona stanovnika te zemlje.
Za vreme vladavine generala Franciska Franka (Francisko Franco), od 1939. do 1975. godine, upotreba katalonskog i izdavačka delatnost na tom jeziku su bili zabranjeni.
Demonstranti su nosili katalonske zastave sa crvenim i žutim prugama i transparente sa natpisima "Mi smo država".
Gradske vlasti su saopštile da se prema procenama policije u centru Barselone okupilo oko 1,1 milion ljudi, dok su organizatori protesta naveli da se okupilo 1,5 miliona ljudi. Agencija Frans pres broj učesnika procenjuje na više stotina hiljada.
Ustavni sud Španije krajem juna je odobrio najveći deo statuta Katalonije kojim se toj pokrajini daju veće nadležnosti, ali je iz dokumenta, na nezadovoljstvo katalonskih vlasti, izbacio pojedine sporne odredbe.
Ustavni sud u petak je potvrdio svoju odluku da pojam "država", kojim se Katalonija definiše u statutu, nije pravno valjan, pošto "Ustav poznaje samo jednu državu, Španiju". Statut uživa podršku većine političkih partija u Kataloniji, oblasti koja ima sopstveni jezik i posebnu kulturu.
Donošenje statuta Katalonije bilo je jedna od prvih inicijativa socijalističke vlade premijera Hosea Luisa Rodrigesa Sapatera (Jose Rodriguez Zapatero). U parlamentu u Madridu statut je usvojen 2006. godine, a na referendumu su ga prihvatili i Katalonci.
U Kataloniji, pokrajini koja stvara četvrtinu bruto društvenog proizvoda španije, živi oko sedam miliona od oko 47 miliona stanovnika te zemlje.
Za vreme vladavine generala Franciska Franka (Francisko Franco), od 1939. do 1975. godine, upotreba katalonskog i izdavačka delatnost na tom jeziku su bili zabranjeni.
