U Kirgiziji se u nedelju održava referendum o novom Ustavu uprkos atmosferi straha koja vlada u zemlji posle teških etničkih sukoba na jugu početkom juna.
Na snazi su jake mere bezbednosti, širom zemlje raspoređeno je skoro 8.000 policajaca i isto toliko čuvara reda dobrovoljaca. Kontrolni punktovi postavljeni su u glavnom gradu Biškeku, kao i u južnim gradovima Ošu i Džalalabadu, glavnim poprištima etničkih sukoba početkom meseca.
U okršajima početkom meseca između Kirgiza i manjinskih Uzbeka poginulo je najmanje 275 ljudi, a 400.000 Uzbeka bilo je primorano da napusti domove.
Predsednica prelazne vlade Roza Otunbajeva, koja je došla na vlast u aprilu posle svrgavanja predsednika Kurmanbeka Bakijeva, odbacila je pozive za odlaganje referenduma zbog nestabilne situacije.
Oko 2,5 miliona birača, od 5,3 miliona stanovnika, treba da se izjasni o novom Ustavu, čiji glavni amandman znatno smanjuje ovlašćenja predsednika u korist parlamenta, kako bi se izbegla mogućnost koncentracije vlasti u rukama jedne osobe.
Referendum, koji podržavaju Ujedinjene nacije, SAD i Rusija, smatra se važnim korakom na demokratskom putu prelazne vlade. Prelazna vlada želi referendumom da ostvari legitimitet do izbora u oktobru, navodi agencija AP.
Na snazi su jake mere bezbednosti, širom zemlje raspoređeno je skoro 8.000 policajaca i isto toliko čuvara reda dobrovoljaca. Kontrolni punktovi postavljeni su u glavnom gradu Biškeku, kao i u južnim gradovima Ošu i Džalalabadu, glavnim poprištima etničkih sukoba početkom meseca.
U okršajima početkom meseca između Kirgiza i manjinskih Uzbeka poginulo je najmanje 275 ljudi, a 400.000 Uzbeka bilo je primorano da napusti domove.
Predsednica prelazne vlade Roza Otunbajeva, koja je došla na vlast u aprilu posle svrgavanja predsednika Kurmanbeka Bakijeva, odbacila je pozive za odlaganje referenduma zbog nestabilne situacije.
Oko 2,5 miliona birača, od 5,3 miliona stanovnika, treba da se izjasni o novom Ustavu, čiji glavni amandman znatno smanjuje ovlašćenja predsednika u korist parlamenta, kako bi se izbegla mogućnost koncentracije vlasti u rukama jedne osobe.
Referendum, koji podržavaju Ujedinjene nacije, SAD i Rusija, smatra se važnim korakom na demokratskom putu prelazne vlade. Prelazna vlada želi referendumom da ostvari legitimitet do izbora u oktobru, navodi agencija AP.
