Dostupni linkovi

Simulacija dobrih odnosa ili iskrena dobrodošlica?


Sulejman Tihić i Boris Tadić, 15. jun 2010. Foto: Saša Čolić
Sulejman Tihić i Boris Tadić, 15. jun 2010. Foto: Saša Čolić
Lider SDA i predsedavajući Doma naroda Parlamenta BiH Sulejman Tihić sa delegacijom u kojoj su članovi njegove partije na visokim državnim funkcijama došao je u Beograd nepune tri nedelje posle otkazivanja posete predsedavajućeg Predsedništva Harisa Silajdžića, pošto mu nije omogućeno da u zatvoru poseti Iliju Jurišića, osuđenog zbog napada na JNA u Tuzli, 1992.godine. Ova poseta dogovorena je pre dva meseca, onog dana kada je srpski parlament usvojio Deklaraciju o Srebrenici.

Da li Beograd ovom posetom jednopartijske delegacije, nakon neuspele posete Harisa Silajdžića, simulira dobrosusedske odnose sa Sarajevom, birajući po svom ukusu goste koji nemaju posebne zahteve kao što je poseta osuđeniku u zatvoru, ili poručuje da je dobrodošao svaki partner koji želi razgovor?

Najavljujući posetu Sulejmana Tihića koji ima tretman najvišeg gosta, domaći mediji nazivaju lidera SDA čovekom dogovora, podsećaju da je on čestitao predsedniku Borisu Tadiću na usvajanju Deklaracije o Srebrenici, da je on prvi bošnjački političar koji se poklonio srpskim žrtvama, nazvao događaj u Dobrovoljačkoj ulici ratnim zločinom i kritkovao Silajdžića zbog otkazivanja posete Beogradu. Na današnjoj pres konferenciji predsednika Tadića i njegovog gosta Tihića nisu manjkala nostalgična prisećanja. U tom tonu je prcvo počeo domaćin a onda nastavio i gost:
Boris Tadić na pres konferenciji sa Sulejmanom Tihićem Beogradu, 15. jun 2010. Foto: Saša Čolić

Tadić:
Sulejman Tihić je rodom iz Šamca, odakle je i Zoran Đinđić, išli su zajedno u školu, ako niste znali i to su neke neobične lične činjenice koje jasno govore o povezanosti naših naroda.

Tihić:
Mi smo sinoć bili u Bosanskom Šamcu, to je mesto u kome je rođen predsednik Alija Izetbegović, u kome je rođen premijer Zoran Đinđić i to je istovremeno i moje rodno mesto. I mi smo sinoć posetili kuću u kojoj se rodio i Alija Izetbegović i kuću u kojoj se rodio Zoran Đinđić. I znam da načelnik opštine sa predsednikom tadićem i njegovim Kabinetom razgovaraju o mogućnosti da se stadion u Bosanskom Šamcu zove po imenu premijera Zorana Đinđića. Uostalom i predsednik Tadić je rođen u Sarajevu. U Grbavici, ulica Lenjinova...Dakle, puno je toga što nas veže.

I pored ovakvih veza, eto pokazalo se i među političarima a mnogo ih je više među običnim građanima koje su ostale sačuvane ili su pokidane ili se pokušavaju zakrpiti, pune čeiiri godine nema međusobnih poseta najviših zvaničnika dve države. Na taj podatak je na početku posete Beogradu Tihić podsetio u kratkom razgovoru sa novinarkom RSE Ivom Martinović.

“Mi, naravno, ne možemo nadomestiti ono što treba da radi Predsjedništvo, Vijeće ministara, ali svojim razgovorima i susretima možemo da damo podstrek rešavanju problema koji već duže vreme postoje, jer institucije posljednje 4 godine nisu radile ono što treba da rade."


Sulejman Tihić na pres konferenciji u Beogradu, Foto: Saša Čolić
RSE:
Zašto Beograd ne posete svi predstavnici multietničke BiH? Da li je problem sa Srbijom ili je unutrašnji problem BH?

Tihić:
Ja mislim da ne treba postavljati nikakve uvjete, da treba razgovarati, da je rtebalo i ranije razgovarati. Vi znate da sam ja i 2003. dolazio ovde, kao predsedavajući Predsesništva dolazio sam i 2008. i razgovarao sa predsednikom Tadićem kao i sada. Na žalost, neki ljudi iz stranačkih razloga politiziraju te susrete...

RSE: O kojim ljudima govorite?

Tihić: Oni koji su trebali ove da dođu, koji su funkcionaslno zaduženi za vanjsku politiku.

Svaku vrstu posete treba pozdraviti

Da li Beograd bira po svom ukusu partnere u BiH ili nešto drugo poručuje svom susedu - pitali smo Aleksandra Popova iz nevladine organizacije Igmanska inicijitiva koja je nedavno organizovala susret četiri regionalna predsednika u Sarajevu i koja već 15 godina radi na uspostavljanju saradnje nekada zaraćenih država.

“Pa, dobro, to može da liči nekome sa strane da je to sada poruka Silajdžiću:eto, pošto ti nisi pristao na neke naše uslove, evo mi imamo alternativu u čoveku koji je umerenijeg stava i koji je za nas prihvatljiviji... Ali, ne mislim da je to bio cilj Beograda jer je ova poseta najavljivala mnogo pre Silajdžićeve To je poruka svima u BIH, pre svega bošnjačkim političarima, da Beograd želi sa svima da razgovara.”


Vladimir Pavićević
član Foruma za međunarodne odnose i predavač na Fakultetu političkih nauka u Beogradu takođe ne vidi razlog da se dovodi u pitanje značaj i ovakve, jednopartijske delegacije iz Sarajeva:

“Moje je mišljenje da svaku vrstu posete, razgovora koji se organizuju između različitih delegacija Srbije i BIH treba pozdraviti. “


Vladimir Pavićević
Srbija i predsednik Boris Tadić su, smatra Popov, poslali poslednjih meseci ozbiljne pozitivne poruke svom susedu -usvajanjem Deklaracije o Srebrenici, posetom predsednika Tadića Mostaru i usvajanjem Istambulske deklaracije .Popov je optimista i kada je u pitanju poseta predsedavajućeg Predsedništva BIH Harisa Silajdžića:

“Mislim da ova poseta neće biti prepreka da se u neko skorije vreme, ja sam optimista, desi i poseta Silajdžića koja je ranije bila otkazana. I da će se taj proces normalizacije odnosa između Sarajeva i Beograda dalje nastaviti. Ja mislim da je novi trend koji je zauzeo predsednik Tadić u odnosu prema državama regiona prilično stabilan i da pokazuje da Srbija želi da stvarno neguje dobre odnose sa svim zemljama regiona i u tom smislu su otišle i nedvosmilene poruke i Banja Luci.”


Vladimir Pavićević, međutim, smatra da Beograd tek treba da pokaže da je promenio politiku prema BIH i da joj Banja Luka nije značajnija adresa od Sarajeva:

“Nije dovoljno organizovati susret sa nekim ko dolazi iz BiH, nego je potrebno prevrednovati politiku Srbije prema državama regiona, a naročito prema BIH. To bi trebalo da znači promenu asimetrične podrške koju Srbija daje jednom od entiteta, Republici Srpskoj, u politiku koja će da znači pojačavanje bilatralnih veza Beograda i Sarajeva. Jer, pitanja opstanka funkcionalnosti BIH, po mom mišljenju, jeste više pitanje odnosa njenih suseda prema njoj nego mogućnosti da BiH sama to postigne.”


Naš sagovornik, verovatno oprezan zbog raznih verbalnih iskaza vlasti u Beogradu iza kojih nije sledilo ama baš ništa, nije propustio da kaže:

“Najveći problem će da bude ako iz tih poseta ne budemo imali ništa osim kampanje za izbore. E, to onda samo znači ostanak u tavorenju, u periferiji na koju smo naučili 20 godina.“
XS
SM
MD
LG