Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Vijesti

Srbija i MMF postigli dogovor o četvrtoj reviziji

Vlada Srbije i Međunarodni monetarni fond postigli su dogovor o četvrtoj reviziji što će omogućiti Srbiji da povuče 380 miliona evra, izjavila je danas ministarka finansija Diana Dragutinović.

Dragutinovićeva je na konferenciji za novinare kazala da je zbog usporenog privrednog rasta procena rasta bruto društvenog proizvoda (BDP) smanjena sa dva na 1,5 odsto u ovoj i sa četiri na tri odsto u 2011. godini.

Ministarka je sinoć rekla da je dogovoreno da se plate i penzije ne odmrzavaju do kraja ove godine, ali da zaposleni u javnom sektoru i penzioneri dobiju jednokratni bonus u drugoj polovini godine.

Ona je najavila i da će poreska reforma početi 1. januara 2011. godine.

MMF je 15. maja 2009. odobrio Srbiji kreditni stend-baj aranžman od 2,9 milijardi evra za jačanje deviznih rezervi, a Srbija je do sada povukla oko 1,3 milijarde evra.

Pogledajte najnovije vesti dana

Medijske donacije u Srbiji van javnog interesa

Sa konferencije u Novom Sadu, 18. decembra 2018.

Novac koji se iz državnog budžeta Srbije izdvaja za finansiranje medijskih projekata ne troši se zarad ostvarivanja javnog interesa, centralna je ocena istraživanja “Javni novac za javni interes”, koju je priredila agencija BIRN Srbija, sa partnerima iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) i fondacije “Slavko Ćuruvija”.

“Mediji su ili trošili novac za puko preživljavanje ili su zapravo trošili novac da bi propagirali lokalnu vlast. To su dve lekcije iz ovog procesa koji traje poslednje tri godine”, izjavio je kordinator programa u BIRN-u Slobodan Georgiev.

U okviru istraživanja izrađena je i internet platforma, odnosno baza pod imenom “Medijski eksperti u Srbiji”, koja nudi podatke o tome ko sedi u komisijama i dodeljuje poreski novac medijima u Srbiji.

Predstavljeni su i podaci o tome koliko se novca izdvaja u svrhe medijskih donacija. Geogrijev dodaje da se te cifre kreću izmedju 2 i 22 miliona evra.

Novinar “Cenzolovke” Denis Kolundžija kaže da je čest je slučaj da novac građana bude dodeljen i onim medijima koji krše Kodeks novinara Srbije, iako u Pravilniku za sprovođenje medijskih konkursa stoji odredba koja to reguliše.

“Pojedine lokalne samoprave, uprkos odgovorima Saveta za štampu, u kojima se nedvosmisleno kaže da su određeni mediji kršili Kodeks novinara, su dodeljivale novac upravo takvim medijima bez ikakvih problema i, naravno, bez ikakvih posledica po njihov rad”, izjavio je Kolundžija.

Dešavaju se i druge vrste zloupotrebe, kaže Milorad Doderović, novinar i član oko trideset komisija koje su na lokalnom nivou odlučivale o novcu za medije.

On tvrdi da su članovi komisija ljudi koje angažuje vlast sa lokala, da su često zaposleni u lokalnim samopuravama, te da je njihov rad uglavnom usmeren prema interesima političara, a ne prema javnom interesu i građanima.

“Ta bratija onda to deli prema papirima kojie kada se sastane dobije uglavnom od gradonačelinka, ili neke druge ličnosti sa čela te lokalne samopurave”, rekao je Doderović.

Oko 66 odsto građana Crne Gore podržava pristupanje EU

Skoro 66 odsto građana podržava pristupanje Crne Gore Evropskoj uniji (EU), a trećina ispitanika smatra da će država postati članica Unije do 2025. godine, pokazali su rezultati istraživanja javnog mnjenja Informisanje građana o evropskoj integraciji.

Istraživanje javnog mnjenja Informisanje građana o evropskoj integraciji i procesu pristupanja Crne Gore EU predstavljeno je danas a, prema navodima, 67,4 odsto ispitanika ima pozitivno mišljenje o EU, što je najviše od 2013. godine.

Olivera Komar iz agencije DeFakto, koja je sprovela istraživanje, rekla je da su građanima glavne pozitivne asocijacije na tu zajednicu visok strandard, sloboda putovanja i mogućnost zapošljenja.

»65,6 odsto svih ispitanika bi na referendumu podržalo članstvo Crne Gore u EU. Ukoliko u obzir uzmemo samo one ispitanike koji tvrde da bi izašli na referendum, udio raste na 86 odsto«, kazala je Komar.

Prema njenim riječima, skoro trećina ispitanika smatra da će Crna Gora postati članica EU do 2025. godine.

»82,4 odsto građana posjeduje informacije o procesu pristupanja EU. Relativna većina 37,8 tvrdi da ih interesuju informacije o EU ali samo one koje se tiču njih lično«, kazala je Komar.

Kako je rekla, građani percipiraju EU kao najvećeg donatora u Crnoj Gori i ovaj stav dijeli 50,2 ispitanika.

»Dodatno, skoro polovina ispitanika vjeruje da je EU entitet sa kojim bi Crna Gora trabala da ima najčvršće veze u budućnosti«, rekla je Komar.

Građani, njih 20,5 odsto smatra da se država veoma brzo kreće ka EU, a 34,3 odsto njih da se kreće onoliko brzo koliko to okolnosti dozvoljavaju.

Ispitanici, njih 62,4 smatra da bi mladi bili najviše na dobitku, dok 16,55 odsto njih vjeruje da bi na gubitku bili privatnici.

Šef Delegacije Evropske unije u Crnoj Gori Aivo Orav, rekao je da je podrška EU u porastu i da iznosi skoro 70 posto.

»Ona povezuje različite grupacije u Crnoj Gori. Društvo je polarizovano a integracije spajaju društvo. Ovo je zanimljivo za sve relevantne subjekte u državi i poruka da je važno da se društvo približi EU jer ih to ujedinjuje«, kazao je Orav.

Prema njegovim riječima, ljudi osjećaju da EU integracija imaja utcaj na njihov život.

»Građani Crne Gore su prepoznali da je EU članstvo veoma snažan alat za promovisanje snažnih i nezavisnih institucija, kredibilnu vladavinu prava i reforme i konkurentnu ekonomiju«, smatra Orav.

Drago mu je, kako je naveo, što većina građana zna da je glavni donator Crnoj Gori EU.

»EU je u Crnu Goru uložila 35 miliona eura godišnje u različitim segmentima društva«, ukazao je Orav.

Smatra i da je dobro što dvije trećine mladih imaju dobro mišljenje EU, »jer oni su budući građani EU«.

Glavni pregovarač sa EU, Aleksandar Drljević ocijenio je da je istraživanje potvrdilo stabilan pozitivan trend koji godinama psotoji kad je pitanju stav građana u odnosu na evropsku integraciju Crne Gore

»Pozitivan stav o EU ima 67,4 odsto građana i ohrabrujuća je činjenica da mladi vjeruju u proces, a da pristupanje Crne Gore EU lično podržava 65,9 odsto građana. Dakle, nasuprot trendovima pada podrške što je zemlja bliža EU, koji su zabilježeni u ranijim proširenjima, mi još, na izmaku šeste godine pregovora, imamo stabilnu, dvotrećinsku podršku članstvu«, kazao je Drljević.

On je rekao da je država spremna ali da je EU pokretna meta.

»To je živi sistem koji se suočava sa različitim izazovima ali vjerujem da će naći rješenje«, kazao je Drljević.

Kako je rekao, raduju ih podaci koji pokazuju da građani Crne Gore nemaju dilemu da je budućnost Crne Gore u EU, što bi na referendumu potvrdilo 86 odsto opredijeljenih.

Manchester United otpustio Josea Mourinhoa

Jose Mourinho

Engleski fudbalski klub Manchester United (Mančester Junajted) uručio je otkaz menadžeru Joseu Mourinhu (Žoze Murinjo) zbog najgoreg starta sezone slavnog engelskog kluba u posljednjih 28 godina i serije loših rezultata, objavljeno je na sajtu kluba.

Navodi se da je rukovodstvo kluba odlučio da raskine saradnju sa Mourinhom nakon poraza u derbiju od Liverpula (3:1).

"Klub želi da se zahvali Mourinhu na radu i želi mu uspjehe u budućnosti", saopšteno je iz Kluba sa Old Traforda.

Navodi se da ekipa do kraja sezone imati privremeno rješenje na klupi i da će tek od ljeta dobiti trajnog nasljednika Mourihna. Michael Carrick će preuzeti trenige od danas dok se privreni trener ne imenuje.

Slavni Portugalac se na klupi Manchester Uniteda zadržao dvije i po godine, a osvojio je Ligu Evrope.

Kako navodi The Guardian, kompenzacija koja će biti isplaćana Mourihnu iznosiće ne više od 15 miliona funti.

Kabinet Tereze Mej razmatra pripreme za Bregzit bez dogovora

Tereza Mej

Kabinet britanske premijerke Tereze Mej trebao bi da razmatra ubrzanje priprema za izlazak zemlje iz Evropske unije (Bregzit) bez dogovora.

Očekuje se da kabinet razmotri kako dve milijarde funti (2,2 milijarde evra) vladinih sredstava raspodeliti kako bi se ublažio potencijalni ekonomski haos.

Ministar za stanovanje, zajednice i lokalne vlasti Džejms Brokenšajr rekao je za BBC da vlada premijerke Mej već neko vreme ozbiljno shvata mogućnost izlaska bez dogovora, ali da je sada ispravno pripremiti se za haotičan Bregzit.

S nešto preko 100 dana do izlaska Velike Britanije iz EU, ostaje nejasno da li će to biti s dogovorom ili bez dogovora, što bi moglo da izazove zastoj u saobraćajku i nestašicu u toj zemlji.

RS dobio novu Vladu

Novi ministri polažu zakletvu

Bosanskohercegovački entitet Republika Srpska (RS) dobio je novu Vladu na čijem čelu je Radovan Višković iz Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD).

Za novog premijera i njegov kabinet glasala su 54 poslanika stranaka skupštinske većine, koju predvodi SNSD.

Vlada RS-a izabrana je pola sata iza ponoći, poslije cjelodnevne rasprave o ekspozeu mandatara Viškovića, koji je opozicija ocijenila kao "spisak lijepih želja".

Ovo je 16. po redu Vlada RS-a. U novoj vladi nalazi se osam ministara iz SNSD-a, tri iz Socijalističke partije (SP), dva iz Demokratskog narodnog saveza (DNS), i po jedan ministar iz Narodnog demokratskog pokreta (NDP), Ujedinjene Srpske i grupe poslanika, bivših članova DNS-a, na čijem čelu je predsjednik parlamenta Nedeljko Čubrilović.

Nova ministrica finansija je Zora Vidović (SNSD), dok je Dragan Lukač ostao ministar unutrašnjih poslova. Ministrica građevinstva i ekologije i dalje je Srebrenka Golić (SNSD), ministar privrede i industrije je Vjekoslav Petričević (NDP), a Petar Đokić (SP) ostao je na mjestu ministra energetike i rudarstva.

Ministar poljoprivrede i šumarstva je Boris Pašalić (SNSD), ministar saobraćaja i veza i dalje je Neđo Trninić (DNS), a ministar za evropske integracije i regionalnu saradnju je Zlatan Klokić (SNSD). Ministrica trgovine i turizma postala je Dragica Kovač (Čubrilovićeva grupa), ministrica sporta i porodice je Sonja Davidović (SP), a ministar pravde i dalje je Anton Kasipović (SNSD).

Ministar rada i boračko invalidske zaštite je Duško Milunović (SP), ministar za naučno-tehnološki razvoj i visoko obrazovanje je Srđan Rajčević (SNSD), a ministarica prosvjete i kulture je Natalija Trivić (US). Ministar zdravlja je Alen Šeranić (SNSD), a ministarica uprave i lokalne samouprave ostala je Lejla Rešić (DNS).

Huawei osigurao 25 ugovora za 5G mreže

Izlog prodavnice Huawei u Pekingu, Kina

Kineski tehnološki gigant Huawei (Huavej) priopćio da je osigurao više od 25 komercijalnih ugovora za 5G mreže i da je isporučio više od 10.000 baznih stanica za mobilne komunikacije pete generacije.

Predsjednik tvrtke Ken Hu rekao je na konferenciji za medije u Donguanu da Huawei ove godine očekuje prihod veći od 100 milijardi dolara.

Tvrtka je prijavila prihod od 92 milijarde dolara u 2017. godini.

Putin osudio progon Jehovinih svedoka

Jehovini svedoci se mole na nedeljnom kongresu

Ruski predsednik Vladimir Putin obećao je da će ispitati navode o progonu Jehovinih svedoka u Rusiji.

Rusija je prošle godine zabranila tu hrišćansku zajednicu i proglasila je za ekstremističku organizaciju.

Protiv skoro 100 Jehovinih svedoka je podignuta optužnica, a 25 ih suđenje čeka u zatvoru.

Aktivisti za ljudska prava su prošle nedelje s Putinom pokrenuli pitanje Jehovinih svedoka.

Ruski predsednik je kritikovao optužbe protiv vernika za ekstremizam kao "besmislicu" i obećao da će ispitati tekuće slučajeve.

Kremlj je u ponedeljak objavio njegove komentare. Pre zabrane, svetska centrala Jehovinih svedoka je tvrdila da u Rusiji ima oko 170.000 vernika.

Moscovici želi da Italija izbjegne sankcije

Pierre Moscovici

Evropski komesar za ekonomiju Pierre Moscovici (Pjer Moskovisi) rekao je da će pokušati izbjeći da Italija bude sankcionirana zbog nacrta budžeta za 2019. i ponovio da ne postoje različiti aršini za Pariz i Rim.

"Radim na tome da Italija ne bude kažnjena. Imam nade", rekao je Moscovici za RTL.

Prema njegovim riječima, vodi se "konstruktivni dijalog" da bi "Italija mogla voditi politiku kakvu želi (...) ali da to radi u skladu s propisima".

"Radimo pozitivno jer ne samo da ne volim dvostruke aršine nego ne volim ni nepravdu", naveo je eurokomesar i negirao da je Francuska bolje tretirana iako je za 2019. predvidela budžetski deficit od 3,2 posto, dok italijanski prijedlog iznosi 2,04 posto.

Moscovici je prošle sedmice zahtijhevao od Italije da poduzme dodatne korake u pogledu budžeta.

On je istovremeno objasnio, govoreći o francuskom slučaju, da je "privremeno, ograničeno i izuzetno" odstupanje od evropskog propisa kojim se budžetski deficit ograničava na tri posto BDP-a "zamislivo".

UN usvojio rezoluciju o 'problemu militarizacije' Krima

Marš ruskih vojnika ispred baze, Krim

Generalna skupština Ujedinjenih nacija (UN) usvojila je rezoluciju na prijedlog Ukrajine o "problemu militarizacije" Krima i voda Azovskog i Crnog mora.

Za dokument je glasalo 66 država, 19 se izjasnilo protiv, a 72 su bile uzdržane, prenio je TASS.

U rezoluciji se navodi da je prisustvo ruske vojske na Krimu kontradiktorno nacionalnom suverenitetu, političkoj nezavisnosti i teritorijalnom integritetu Ukrajine.

U dokumentu je osuđena Rusija zbog gradnje mosta preko Kerčkog moreuza.

Generalna skupština je odbacila amandmane koje su predložili Iran i Sirija s ciljem da se dokument uravnoteži i da se unesu reference na Minske sporazume.

Pročitajte: Ratni brodovi SAD kreću ka Crnom moru?

Rusija napala i zaplenila ukrajinske brodove
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:10 0:00

Japanska vojska dobija nosač aviona

Avion uzlijeće sa piste nosača aviona, ilustrativna fotografija

Japan će dobiti prvi nosač aviona nakon Drugog svjetskog rata i kupit će desetine borbenih aviona prema novom planu o odbrani, koji je danas usvojen.

Novi petogodišnji plan predviđa unapređenje dva postojeća nosača helikoptera da bi mogli primiti i borbene avione.

Ovo je nova mjera premijera Šinza Abea u pravcu jačanja japanske vojske u vrijeme kada Kina pojačava svoj vojni uticaj u regionu i dok postoje tenzije u odnosima sa Sjevernom Korejom.

Kritičari kažu da se Tokio ovim potezom udaljava od obećanja da će se držati striktno defanzivne politike, u skladu sa pacifističkim Ustavom usvojenim poslije Drugog svjetskog rata, prenio je AFP.

Portparol Vlade Jošihide Suga rekao je na konferenciji za novinare da će biti "osiguran kvantitet i kvalitet odbrambenih sposobnosti u skladu sa sigurnosnim okruženjem koje se brzo mijenja".

Petogodišnjim planom predviđeno je ulaganje rekordnih 244 milijardi dolara u vojsku do marta 2024. godine.

Prekid vatre u Jemenu trajao nekoliko minuta

Vojnik provladinih snaga, Jemen

Sporazum o prekidu vatre u Jemenu prekršen je samo nekoliko minuta nakon što je stupio na snagu, priopćili su dužnosnici ove zemlje.

Sukobljene strane dogovorile su se da se prekid vatre počne primjenjivati u luci Hodeida u utorak u ponoć prema lokalnom vremenu.

U izvješćima se navodi da su se dogodili sporadični sukobi između Huti pobunjenika i državnih snaga u ovom gradu, koji ima vitalan značaj za dopremanje humanitarne pomoći.

Pobunjenici su navodno granatirali državne snage u istočnom dijelu Hodeide, prenio je BBC.

Jedan provladin dužnosnik rekao je agenciji AFP da sukobi još traju.

Prekid vatre dogovoren je na razgovorima pod okriljem UN-a u Švedskoj prošlog tjedna i postojala je nada da će to biti prekretnica ka okončanju četverogodišnjeg građanskog rata u Jemenu.

Hodeida je udaljena 140 kilometara zapadno od glavnog grada Sane i četvrti je po veličini grad u Jemenu. Hodeida je bila veliki gospodarski centar prije nego što su pobunjenici preuzeli kontrolu nad gradom krajem 2014. godine.

Pročitajte - Slučaj Khashoggi: Rijad osudio rezolucije američkog Senata

Kini 'nitko ne može diktirati kako da se ponaša'

Xi Jinping aplaudira tijekom obilježavanja 40. obljetnice gospodarskih reformi, Peking

Predsjednik Kine Xi Jinping (Si Đinping) izjavio je da Kini nitko ne može "diktirati" kako da se ponaša.

"Nitko ne može diktirati kineskom narodu šta da radi ili ne", rekao je Xi u govoru o gospodarstvenom i društvenom napretku Kine.

U Pekingu se uz veliku pompu obilježava četiri desetljeća od pokretanja gospodarskih reformi, a Xi je tim povodom obaćao dalje otvaranje zemlje.

Prema njegovim riječima, gospodarski uspjeh proteklih 40 godina opravdao je "kineski vid socijalizma" pod vodstvom Komunističke partije.

On je rekao da će Kina svojim tempom nastaviti na tom putu otvaranja i razvoja.

Iako ključne riječi ostaju otvorenost i reforme, mora se voditi računa o "stabilnosti" zemlje i omogućiti Kini, kako je naveo, da odgovori na suvremene izazove poput borbe protiv zagađenja.

"U zemlji sa 5.000 godina povijesti kao što je Kina i stanovništvom od preko 1,4 milijarde ljudi, nijedan priručnik se ne može smatrati zlatnim pravilom i nema gospodara koji može naređivati ", rekao je kineski predsjednik.

Pročitajte: Predah ili kraj američko-kineskog trgovinskog rata

"Da se zna": Zašto sve veći broj građana Srbije odlazi na rad u Kinu?
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:04:01 0:00

U Mađarskoj šesti dan protesti zbog novog zakona o radu

Protesti u Budimpešti

Poslanici madjarske opozicije danas su se u Budimpešti okupili ispred zgrade javne televizije koju optužuju za neobjektivnost, šestog dana protesta protiv novog zakona o radu i politike premijera Viktora Orbana.

Proteste je pokrenuo novi zakon za koji kritičari navode da će ograničiti prava radnika.

Demonstranti traže da televizija MTVA prenosi proteste a večeras je pored opozicije bilo oko 1.000 građana.

Građani su nezavodoljni što MTVA koja se finansira od poreza gradjana, ne govori o opoziciji, niti opozicione zvaničnike poziva na političke debate.

Vlasti su osudile protest ocenjujući da su ti "vandali Soroša".

Orban smatra da milijarder Džordž Soroš radi na štetu madjarskih interesa jer podržava imigraciju kojoj se on žestoko protivi.

Osam članica Saveta bezbednosti: Vojska suvereno pravo Kosova

Pripadnici Kosovskih snaga bezbednosti, ilustrativna fotografija

Belgija, Francuska, Nemačka, Italija, Holandija, Poljska, Švedska i Velika Britanija, kao članice Saveta bezbednosti, su u zajedničkoj izjavi 17. decembra saopštili da je iniciranje procesa tranzicije Kosovskih bezbednosnih snaga suvereno pravo Kosova.

"Uzimamo u obzir posvećenost postepenoj transformaciji njihovih bezbednosnih snaga, u bliskoj koordinaciji sa NATO i partnerima".

Takođe se naglašava potreba održavanja postojećih aranžmana sa KFOR-om u vezi sa rasporedjivanjem Kosovskih bezbednosnih snaga na severu države.

Oni su pozvali kosovske vlasti da proces transformacije Kosovskih bezbednosnih snaga, koji treba da se desi u narednih 10 godina, bude transparentan i inkluzivan, koji će uključiti sve zajednice i kako bi se izbegli štetni uticaji u dijalogu Beograda i Prištine.

"Mi, članice Saveta, želimo da podvučemo da je sveobuhvatni i pravno obavezni sporazum o normalizacije ključan kako bi Srbija i Kosovo mogle napredovati na svom evropskom putu", navodi se u izjavi.

"Skoro dve decenije od usvajanja rezolucije 1244 i 10 godina od Deklaracije o nezavisnosti Kosova, Beograd i Priština još uvek treba da se dogovore o više aspekata koji se tiču njihove budućeg odnosa u okviru sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji. Pozivamo obe strane da poduzmu korake kako bi se uzdržali i smanjili tenzije i stvorili uslove da se što pre nastavi dijalog uz posredstvo visoke predstavnice EU."

"Obavezujući sporazum koji bi se bavio svim pitanjima treba da ostane prioritet", dodaje se u zajedničkoj izjavi osam zemalja članica Saveta bezbednosti.

Slavlje u Skupštini i na ulicama Kosova
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:01:40 0:00

Vučić i Tači na sednici Saveta bezbednosti UN o Kosovu

Ilustrativna fotografija

Sednica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija na zahtev Beograda zbog odluke Prištine da formira vojsku, održava se u Njujorku.

Generalni podsekretar UN za mirovne operacije Žan-Pjer Lakroa pozvao je Beograd i Prištinu da izbegnu bilo kakve korake koji mogu dodatno da pogoršaju situaciju na Kosovu.

Lakroa je rekao da Beograd i Priština treba "radije da nađu načine da poboljšaju medjusobne odnose". On je naveo da Unmik ostaje posvećen saradnji s KFOR-om i drugim akterima na Kosovu, u skladu s Rezolucijom SB UN 1244. Lakroa je dodao da će šef UNMIK-a Zahir Tanin nastaviti da podržava uspostavljanje poverenja izmedju dve zajednice i ocenio da je to neophodno za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine.

Generalni podsekretar UN je opisao dešavanja na Kosovu u prethodnih mesec dana i ocenio da su uvođenje takse od 100 odsto na robu iz Srbije i odluka Prištine o transformaciji BSK u vojsku dodatno pogoršali situaciju.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u Njujorku da je nakon nedavnih poteza Prištine jako zabirnut i uplašen za budućnost ne samo srpskog naroda i Srbije, već i celokupnog regiona Zapadnog Balkana, i pozvao UN da u budućnosti preuzmu veću ulogu u celokupnom procesu dijaloga Beograda i Prištine.

"Srbija je uvek spremna da nastavi proces dijaloga. Pozivam UN da preduzumu veću ulogu u budućnosti. Nemamo ništa protiv diajloga pod pokroviteljstvom EU, ali želimo da se UN više uključi u celokupni proces. Priština mora da povuče te užasne tarife i druge poteze, a mi ćemo naći načina da obezbedimo bezbednost srpskog naroda", kazao je Vučić na sednici Saveta bezbednosti UN.

Vučić je poručio da je Srbija spremna da nastavi proces dijaloga, ali da Priština mora da povuče "užasne tarife" od 100 odsto na srpsku robu, kao i druge poteze, koji nisu u skladu sa 21. vekom.

Predsednik Kosova Hašim Tači izjavio je na sednici Saveta bezbednosti UN da se formiranjem vojske Kosova ništa vanredno nije desilo. Odluka vlasti u Prištini nije u suprotnosti ni sa Rezolucijom1244, ni sa Ustavom Kosova, ni sa Ahtisarijevim planom, ni sa međunarodnim pravom, tvrdi Tači.

Predsednik Kosova je u svojstvu vrhovnog komandanta oružanih snaga Kosova, poručio da ta vojska nije uperena ni protiv koga i da će doneti više mira i stabilnosti.

“Vojska Kosova je profesionalna i višenacionalna, više od 10 odsto pripadnika je iz manjinskih zajednica. To je vojska koja će štititi svakog građanina Kosova, na celoj teritoriji Kosova bez obzira na to kojim jezikom pričaju kod kuće. Zbog svoje tragične prošlosti, moj narod strahuje od vojnih uniformi, jer su tokom istorije vojske na Kosovu bile strane i simbol represije. Vojnici Kosova biće vojnici mira i doprineće miru i sigurnosti u regionu”, kazao je Tači.

Zahtev za održavanje hitne sednice zbog odluke Prištine o transformaciji Kosovskih bezbednosnih snaga u vojsku, Srbija je uputila preko šefa svoje misije pri UN Milana Milanovića koji ga je 14. decembra prosledio predsedavajućem Saveta bezbednosti UN.

U pismu koje je priloženo uz dnevni red današnje sednice, traži se i da se predstavniku Srbije, u skladu sa relevantnim odredbama Povelje UN i pravilom 37 privremenog poslovnika SB UN omogući da učestvuje na sednici i da da izjavu.

Ocenjuje se da se odlukom o transformaciji Kosovskih bezbednosnih snaga grubo krši Rezolucija 1244 koja predvidja medjunarodno bezbednosno prisustvo ovlašćeno da uspostavi sigurno okruženje za sve gradjane Kosova.

Odluka Prištine je ocenjena kao otvoreno kršenje dokumenata UN i ozbiljna pretnja za regionalni mir koja stvara rizik širenja nestabilnosti daleko izvan regiona, navodi se u pismu koje je potpisao ambasador Srbije pri UN Milan Milanović.

Slavlje u Skupštini i na ulicama Kosova
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:01:40 0:00

Češka policija objavila snimak hapšenja vođe 'kavačkog klana'

Češka policija, ilustracija

Češka policija potvrdila je u ponedjeljak da je na zahtjev Crne Gore, na osnovu međunarodnog naloga za hapšenje, uhapsila prošle sedmice u Pragu jednog od vođa "kavačkog klana" a danas je objavila i video hapšenja 12. decembra u Pragu.

Riječ je o Slobodanu Kašćelanu (55) iz Kotora, ali češka policija danas nije potvrdila ime, već samo starost, državljanstvo i mjesto hapšenja.

"Češka policija uhapsila je muškarca mjesec dana od trenutka kada je dobila informaciju da može biti u Češkoj. Muškarac je, dok se krio, koristio niz lažnih identiteta i stalno mijenjao mjesta boravka. Na teritoriji Češke je takođe koristio falsifikovane isprave", rekla je danas Češkom radiju portparol Prezidijuma Policije Češke Lenka Sikorova. prenpsi Beta.

Lenka Sikorova dodala je da hapšenje izvela jedinica specijalaca češke policije, što se pokazalo kao mudar potez, pošto je prvo pokušao da pobjegne a zatim je pružao aktivni otpor hapšenju.

Kašćelan čeka sada u zatvoru u Češkoj da se okončaju pregovori o njegovom izručenju Crnoj Gori.

"Međunarodni nalog za hapšenje za njega izdao je 2016. godine sud u Podgorici zbog sumnje da je izvršio krivična djela osnivanja zločinačke grupe, zelenašenja i pokušaj ubistva za šta mu prijeti 40 godina zatvora. Uhapšeni spada u najtraženije osobe u Crnoj Gori", saopštila je danas češka policija.

Za Kašćelanom su, pored policija Crne Gore i Češke, tragale i policije Francuske, Njemačke, Švajcarske i Španije.

Netanyahu o prodaji F-16 Barak Hrvatskoj

Benjamin Netanyahu, izraelski premijer

Izraelski premijer Benjamin Netanyahu rekao je za izraelsku televiziju Channel 10 da osobno pregovara s Amerikancima kako bi riješio zastoj u prodaji borbenih zrakoplova F-16 Hrvatskoj.

"Prerano je da bismo mogli jasno reći kako stvari stoje, ali radimo na tome", dodao je Netanyahu, prenosi portal hrt.

Prošli tjedan u telefonskom razgovoru Netanyahu je obavijestio hrvatsku predsjednicu Kolindu Grabar-Kitarović da SAD i Izrael još pregovaraju o tehničkim pojedinostima za transfer zrakoplova, piše Channel 10.

Predsjednica je rekla da neće prihvatiti nikakve izmjene prvotnog plana prema kojem su F-16 trebali biti isporučeni Hrvatskoj s ugrađenim izraelskim elektroničkim sustavima te neće pristati platiti drugu cijenu osim ugovorene, dodaje kanal.

Podsjeća da je predsjednica prije mjesec dana o blokadi prodaje razgovarala s Netanyahuom u Parizu na rubu svečanosti u povodu 100. godišnjice završetka Prvog svjetskog rata, a to pitanje postavila je i američkom predsjedniku Donaldu Trumpu koji joj je rekao da je provedba stala zbog birokratskih teškoća.

Izraelska TV napominje i da je premijer Andrej Plenković obavijestio SAD i Izrael da će Zagreb cijeli posao poništiti i raspisati novi natječaj ako ne dobije ugovorene zrakoplove.

Članovi grupe 'Pravda za Davida' ispred zgrade Skupštine RS

Davor Dragičević, otac Davida, arhivski snimak

Oko stotinu građana Banjaluke, predvođenih Davorom Dragičevićem, ocem ubijenog 21-godišnjeg mladića Davida Dragičevića, okupilo se ispred zgrade Narodne skupštine Repubike Srpske, gdje se održava posebna sjednica parlamenta na kojoj se bira nova Vlada RS.

Građani traže da Dragan Lukač ne bude ponovo izabran za ministra unutrašnjih poslova, jer su, kako tvrde, pripadnici policije u martu ove godine organizovali ubistvo Davida Dragičevića.

"Ubico, ubico, ubice, ubice", uzvikuju građani okupljeni ispred parlamenta RS. Građani pjevaju pjesmu "Klinac iz geta" i uzvikuju "Ko je ubio Davida?", "Pravda za Davida".

Ispred zgrade je raspoređen policijski kordon, a okupljeni građani pozivaju policajce da skinu uniforme i stanu na stranu naroda. Okupljenim građanima pridružili su se i neki od opozicionih poslanika.

David Dragičević je nestao 18. marta, a njegovo tijelo pronađeno je 24. marta na ušću rječice Crkvena u Vrbas kod tvrđave Kastel. Policija je prvobitno tvrdila da je smrt zadesna, a Tužilaštvo je kasnije pokrenulo istragu o ubistvu mladića.

Roditelji Davida Dragičevića tvrde da je on otet, mučen, silovan i da su ga na kraju ubili pripadnici MUP RS.

U međuvremenu, Tužilaštvo je podiglo optužnicu protiv dvojice krimi tehničara, koji su bili na uviđaju po pronalasku tijela mladića i koji su uništili donji veš nastradalog, koji je mogao da bude jedan od ključnih dokaza o načinu na koji je David Dragičević ubijen.

Porodica mladića tvrdi da je njegovo ubistvo planirano ranije, zbog čega je i izrežirana pljačka kuće porodice Rađen, kako bi se pokojni mladić kriminalizovao.

Visoki funkcioneri MUP RS tvrdili su da je u krvi mladića pronađen LSD, mada u Banjaluci ne postoji laboratorija za tu vrstu toksikoloških nalaza, a naknadno toksikološko vještačenje u Beogradu i u Austriji, pokazalo je da u krvi Davida Dragičevića nije bilo teških droga.

Od 26. marta se na Trgu Krajine svako veče održavaju skupovi "Pravda za Davida", na kojima se traži otkrivanje ubica i nalogodavaca ubistva mladića.

Janković objavio da se povlači iz PSG i javnog života

Saša Janković

Povlačim se sa mesta predsednika Pokreta slobodnih građana (PSG) i Gradjanskog bloka (GB) 381 i iz aktivnog političkog života, izjavio je u ponedeljak dosadašnji predsednik PSG i GB 381 Saša Janković.

On je naveo da to čini jer, kako je naveo, neće da deli ljude koji svi podjednako žele da uklone opasan i kriminalizovan režim koji je oteo državu.

"Srbija je naša zajednička domovina i ja neću biti prepreka najbitnijem cilju. Takodje, hoću da budem kristalno jasan: smatram da zamena jedne greške drugom, makar i manjom, ne donosi prave promene. To je radjeno proteklih 30 godina i rezultate toga danas živimo. Osećaj odgovornosti i iskrenosti mi nalažu da u tome ne učestvujem", naveo je Janković, a preneo PSG.

On je rekao da veruje da do bolje Srbije vode političke ideje PSG-a i GB 381, dodajući da oseća krivicu zbog nedostatka rezultata.

"Osećam krivicu zbog nedostatka rezultata, što naš program, vrednosti i drugačiji način shvatanja politike, uprkos ogromnom radu i žrtvama sjajnih ljudi oko mene, ne dobijaju zamah već Srbija opet kreće u krug", rekao je Janković.

Navodeći da je teško biti trezven i racionalan u vremenu u kom su pogažene sve ljudske vrednosti građanskog društva, Janković je ocenio da je još teže izgledati normalno u srpskoj politici, u kojoj ništa nije onako kako izgleda da jeste.

"Nemam dilemu da li su ciljevi koje smo postavili vredni borbe i nastaviću je kao običan član Pokreta slobodnih građana i na druge načine. Živela sloboda, živela Srbija", poručio je Janković.

Prije ulaska u politiku Saša Janković je bio civilni aktivista, a od 2007-2017. obnašao je dužnost ombusmana. Prošle godine sa politički aktivirao sa građanskim pokretom PSG i kandidovanjem na predsjedničkim izborima na kojima je osvojio drugo mjesto.

UN usvojile Globalni sporazum o izbeglicama, bez SAD i Mađarske

Izbeglice na austrijsko - nemačkoj granici 2015. godine, ilustrativna fotografija

Generalna skupština UN usvojila je danas velikom većinom, ali bez SAD i Madjarske, Globalni sporazum o izbeglicama namenjen boljem rešavanju tog medjnarodnog pitanja, prenela je agencija Frans pres i dodala da taj dokument nije izazvao burne reakcije kao sporazum o migracijama.

Nacrt sporazuma o izbeglicama je usvojila 181 zemlja, dve su bile protiv - SAD i Madjarska, dok su se tri uzdržale od glasanja.

Mađarska je ocenila da UN nije potreban "novi pravni instrument" za rešavanje pitanja izbeglica, dok je američka administracija nedavno saopštila da se ne slaže sa svim tačkama teksta.

Protesti desničara u Briselu
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:01:07 0:00

Kao i Globalni sporazum o bezbednim, uredjenim i regularnim migracijama, novi sporazum nije obavezujući.

Dokument o izbeglicama koji je sastavljen uz pomoć Visokog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR) predvidja mere za bolji odgovor zemalja na masovni priliv izbeglica.

Sporazum o migracijama, koji je nedavno usvojen na konferenciji u Marakešu, trebalo bi ove nedelje da bude ratifikovan u Generalnoj skupštini UN. Taj sporazum je izazvao burne reakcije, posebno nacionalista u nekoliko zemalja.

Tenzije na granici Izraela i Libana

Libanski vojnik u blizini granice sa Izraelom

Libanska vojska je danas u stanju pripravnosti poštu su izraelske snage postavile bodljikavu žicu duž zajedničke granice, prenela je agencija AP i dodala da su tenzije i dalje prisutne, dve nedelje pošto je Izrael pokrenuo operaciju uništavanja tunela šiitskog radikalnog pokreta Hezbolah.

Libanska državna agencija prenela je da je izbio incident na periferiji sela na jugu zemlje, gde su izraelske snage postavile bodljikavu žicu dugu 200 metara. Libanske snage su se protestvovale jer je ta žica postavljena na libansku a ne izraelsku stranu granice.

Na video snimku koji kruži na društvenim mrežama prikazani su libanski vojnici koji protestuju i pozivaju mirovne snage da zatraže od Izraelaca da povuku za nekoliko metara žicu na granici izmedju dve zemlje koje su tehnički još u ratu.

Tenzije izmedju Libana i Izraela su porasle pre dve nedelje kad je izraelska vojska pokrenula operaciju otkrivanja tunela Hezbolaha.

Izrael je pozvao medjunarodnu zajednicu da uvede nove sankcije protiv proiranskog šitskog Hezbolaha teško naoružane mini vojske sa arsenalom oko 150.000 raketa koje mogu da dosegnu svaki deo Izraela, preneo je AP.

Mej: Glasanje o Brexitu treće nedelje januara

Tereza Mej

Britanska premijerka Tereze Mej izjavila je danas u obraćanju poslanicima u Londonu da će odloženo glasanje u parlamentu o sporazumu o Brexitu biti treće nedelje januara.

Parlament Velike Britanije je prošle nedelje trebalo da glasa o dogovoru o Brexitu koji je Mej postigla s liderima EU, ali je ona odložila glasanje pošto je bilo jasno da će većina poslanika biti protiv njega.

Mej pokušava da dobije izvesne ustupke od EU kako bi dobila podršku poslanika, ali je iz EU poručeno da neće biti novih pregovora.

Premijerka je danas rekla da će rasprava o sporazumu biti nastavljena 7. janaura kada se poslanici vrate s božićne pauze, a da bi glasanje moglo biti nedelju dana kasnije, preneo je Asošiejtid pres.

Otkazana pres konferencija Mogherini i Hahna sa Haradinajem

U Briselu je u ponedeljak otkazana konferencija za štampu kosovskog premijera sa šeficom evropske diplomatije Federicom Mogherini, nakon sastanka Saveta za Stabilizaciju i pridruživanje sa Kosovom.

Bio je ovo treći sastanak u okviru SP-a i drugi za premijera Ramuša Haradinaja koji je predvodio delegaciju i koji ne nastupa na zajedničkoj konferenciji za štampu sa predstavnicima Evropske Unije.

Haradinaj: Živimo u getu
molimo pričekajte
Embed

No media source currently available

0:00 0:01:51 0:00

Maja Kocijančić, portparolka visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost, Federice Mogherini je naglasila da je bila zajednička odluka Mogherini i Haradinaja da se otkaže konferencija za štampu. Međutim, kosovski premijer nije potvrdio ove navode i novinare uputio na adresu Mogherini za objašnjenje zašto nema obraćanje medijima.

Premijer Kosova Ramuš Haradinaj je novinarima izjavio da je izneo “veoma iskrena” stajališta pred evropskim sagovornicima. Zvaničnu Prištinu zanima sveobuhvatan sporazum, rekao je Haradinaj.

“Nema vremena više da se nađu delimična rešenja. Isto važi i za tarife. One se ne mogu rešiti delimično. Tažimo rešenje što podrazumeva međusobno priznanje i stoliculic u UN-u”.

U saopštenju Evropske Unije nakon održanog sastanka, izražava se “duboko žaljenje” zbog jednostranog povećanja tarifa na uvoznu robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine.

“Svaka prepreka za trgovinu treba da se rešiti u odgovarajućim forumima i mehanizmima, uz konstruktivno učešće svih zainteresovanih strana u duhu regionalne saradnje i dobrosusedskih odnosa”, ističe se u saopštenju.

Izvori sa sastanka su naglasili da je atmosfera bila veoma napeta.

Jedna evropski izvor je čak opisao kao “isuviše iskrenu” debatu između Mogehrini i Haradinaja.

“Oni (kosovska delegacija) su od samog početka napali Mogehrini i nepravednost EU zbog viza”, rekao je ovaj izvor. I kosovski premijer je potvrdio da je prvo pokrenuo pitanje vizne liberalizacije.

“Ispunili smo sve uslove i nastavljamo da živimo u getou. To je nepravedno”, izjavio je novinarima Haradinaj. On je takođe podvukao da je pred evropskim sagovornicima potvrdio spremnost kosovske strane da se vrati za pregovarački sto, ali je zatražio “veću ulogu SAD u dijalogu sa Srbijom”.

Pritvor za troje uhapšenih u slučaju ubistva Olivera Ivanovića

Ilustracija

Osnovno tužilaštvo u Prištini ponovo je usvojilo zahtev tužioca o određivanju jednomesečnog pritvora za trojicu uhapšenih koji se dovode u pitanje s ubistvom srpskog političara sa Kosova, Olivera Ivanovića.

Apelacioni sud prethodno je poslao predmet na ponovno odlučivanje Osnovnom sudu.

N.S. i M.R. osumnjičeni su zbog krivičnog dela teškog ubistva, a D.M. zbog otkrivanja službene tajne.

Njima pritvor traje do 23. decembra.

Sud smatra da postoji osnovana sumnja da su osumnjičeni počinili krivična dela.

Za njih postoji sumnja Specijalnog tužilaštva da su učestvovali u ubistvu O.I. stoji u saopštenju.

Sullivan: SAD podržavaju teritorijalni integritet i suverenitet BiH

John Sullivan sa članovima Predsjedništva BiH u Sarajevu, 17. decembra 2018.

Predsjedavajući Predsjedništva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik i članovi Predsjedništva BiH Željko Komšić i Šefik Džaferović primili su zamjenika državnog sekretara Sjedinjenih Američkih Država Johna Sullivana.

Zamjenik državnog sekretara SAD-a John Sullivan je zahvalio članovima Predsjedništva BiH na prijemu i naglasio da SAD podržavaju teritorijalni integritet i suverenitet BiH.

Izrazio je očekivanje da će doći do skorog formiranja vlasti na svim nivoima, te podržao nastavak provedbi reformi na putu ka evroatlantskim integracijama s ciljem održavanja stabilnosti i mira.

Tokom sastanka, predsjedavajući Predsjedništva BiH Milorad Dodik i članovi Predsjedništva BiH Željko Komšić i Šefik Džaferović su informisali zamjenika državnog sekretara SAD-a Johna Sullivana o političkoj situaciji u BiH i o procesu konstituisanja vlasti na svim nivoima.

Zamjenik državnog sekretara SAD John Sullivan u Sarajevu
Zamjenik državnog sekretara SAD John Sullivan u Sarajevu

Govoreći o evropskim integracijama, kazali su da je Predsjedništvo BiH usvajanjem Izjave o integraciji u EU na prvoj redovnoj sjednici još jednom potvrdilo opredijeljenost za ispunjavanje uslova za stjecanje kandidatskog statusa za članstvo u Evropskoj uniji i za nastavak provedbe reformi u BiH.

Naglašeno je da je evropska budućnost BiH neupitna i da ekonomske reforme, privredni rast, zapošljavanje, kao i borba protiv korupcije u svim sferama društva trebaju biti u fokusu djelovanja vlasti u BiH u narednom periodu, saopćeno je iz Službe za odnose s javnošću Predsjedništva BiH.

Razgovarano je o bilateralnoj saradnji dviju zemalja, aktuelnoj političkoj i ekonomskoj situaciji u BiH, odnosima u regiji, borbi protiv terorizma, pitanju ilegalnih migracija, te aktivnostima u EU integracionim procesima.

Sagovornici su se složili da su bilateralni odnosi Bosne i Hercegovine i Sjedinjenih Američkih Država dobri i stabilni, te je istaknuto da SAD ostaje značajan partner BiH u izgradnji mira i prosperiteta za sve narode i građane u BiH.

Sullivan je izrazio je očekivanje da će doći do skorog formiranja vlasti na svim nivoima, te podržao nastavak provedbi reformi na putu ka evroatlantskim integracijama s ciljem održavanja stabilnosti i mira.

Učitajte više sadržaja...

XS
SM
MD
LG