Zvanični Beograd zatražio je od predstavnika Evropske unije u Briselu da se, na temelju očekivanog pozitivnog izveštaja haškog tužioca Serža Bramerca, koji u sredu dolazi u dvodnevnu posetu Srbiji, u junu pokrene ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU.
Šef Delegacije Evropske unije u Beogradu Vensen Dežer poručuje, s druge strane, da Srbija mora sebe uverljivo da predstavi, stavljajući akcenat na napredak u vladavini prava, reformu pravosuđa i dobru regionalnu saradnju.
Želju Beograda, da ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji krene već u junu, zvaničnicima u Briselu je preneo potpredsednik Vlade Božidar Đelić.
Vensen Dežer u Beogradu, Foto: Vesna AnđićOn je zatražio da članice Evropske unije dođu do jedinstvenog stava, kako bi se stvorili uslovi da Evropska komisija, što pre, Srbiji ponudi status kandidata za članstvo.
Kako podseća Dežer, od Bramercove procene kvaliteta saradnje Srbije sa ovim sudom zavisiće naredni koraci:
“Savet unije je već rekao da će posvetiti pažnju početku ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. U tom smislu Serž Bramerc dolazi u Beograd i morate ga uveriti da je saradnja prisutna, da se istrage vode i da će biti rezultata. Što pre to pitanje bude rešeno, tim bolje.”
Evropske integracije najbolji saveznik Srbije
Zvaničnici u Beogradu smatraju da nema razloga da Bramercov izveštaj ne bude pozitivan, uprkos činjenici da je glavni haški begunac Ratko Mladić i dalje na slobodi.
“Naravno, najbolje bi bilo kada bi te posete mogle već jednom i da se završe. A znamo koji su preduslovi da bi se te posete završile,” kaže za RSE Sonja Liht, predsednica Spoljnopolitičkog saveta Ministarstva spoljnih poslova Srbije, naglašavajući da očekuje pozitivan izveštaj Serža Bramerca:
“Verujem da će on vrlo pozitivno oceniti činjenicu da je ova Deklaracija Skupštine Srbije, pored toga što je osudila zločin u Srebrenici, isto tako, koliko mi se prvi put čini, i dokument parlamenta u kome se traži i preuzima odgovornost, da tako kažem, za hapšenje Mladića i Hadžića. Pretpostavljam da će to sigurno, dodatno ojačati argumente gospodina Bramerca o saradnji.”
U očekivanju redovnog izveštaja haškog tužioca Savetu bezbednosti, sredinom juna, Srbija nikako ne bi smela da “sedi skrštenih ruku”.
Milica Delević, Foto: Vesna AnđićTe činjenice potpuno je svesna direktorka kancelarija za evropske integracije Milica Delević koja kaže, da brzina priključenja Evropskoj uniji zavisi od brzine i kvaliteta reformi koje Srbija sprovodi:
“Ne treba nikad zaboraviti zašto smo počeli ovaj proces proširenja. Zato što je EU, ne samo konačno odredište gde bi Srbija želela da se nađe, već smo ga počeli zbog toga što smo videli, da je proces evropske integracije najbolji saveznik da se u Srbiji sprovede nešto što garantuje da će ona postati onakva, kakvu njeni građani žele da vide," što praktično znači, kaže Delević, da reformski napori i dinamika u Srbiji postanu prepoznatljivi.
“Reforme koje će uvesti bezbednost na putevima, bezbednost hrane, bolje, efikasnije i transparentnije pravosuđe, kojima će se bolje upravljati granicama, u kojima će nezavisna tela kontrolisati rad izvršne vlasti, u kojima će skupština funkcionisati efikasnije i razmatrati zakone koji se donose,” rekla je Delević.
Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji odseća da su učinjeni neki značajni pomaci, što je rezultiralo viznom liberalizacijom i primenom Privremenog trgovinskog sporazuma, i poručuje da bi trebalo nastaviti tim tempom.
Dobru priliku da pokaže svoju evropsku privrženost i regionalnu koopreraciju, Srbija će imati vec u junu, na sarajevskoj konferenciji zemalja Zapadnog Balkana.
“Srbija bi trebalo da održi taj pozitivan momenat, da zadrži loptu u igri. Postoje pitanja na koja Srbija mora da obrati pažnju, a to su vladavina prava ireforma pravosuđa. Posebno je važno pitanje dobrosusedskih odnosa u regionu. Imamo početak dijaloga između Srbije i Hrvatske. Tu je i usvajanje Deklaracije u Srebrenici, koji je važan momenat, a sada se treba baviti pitanjem izbeglica i raseljenih, kao i suđenja optuženima za ratne zločine,“ kaže Dežer.
Šef Delegacije Evropske unije u Beogradu Vensen Dežer poručuje, s druge strane, da Srbija mora sebe uverljivo da predstavi, stavljajući akcenat na napredak u vladavini prava, reformu pravosuđa i dobru regionalnu saradnju.
Želju Beograda, da ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji krene već u junu, zvaničnicima u Briselu je preneo potpredsednik Vlade Božidar Đelić.
Kako podseća Dežer, od Bramercove procene kvaliteta saradnje Srbije sa ovim sudom zavisiće naredni koraci:
“Savet unije je već rekao da će posvetiti pažnju početku ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. U tom smislu Serž Bramerc dolazi u Beograd i morate ga uveriti da je saradnja prisutna, da se istrage vode i da će biti rezultata. Što pre to pitanje bude rešeno, tim bolje.”
Evropske integracije najbolji saveznik Srbije
Zvaničnici u Beogradu smatraju da nema razloga da Bramercov izveštaj ne bude pozitivan, uprkos činjenici da je glavni haški begunac Ratko Mladić i dalje na slobodi.
Srbija bi trebalo da održi taj pozitivan momenat, da zadrži loptu u igri. Postoje pitanja na koja Srbija mora da obrati pažnju, a to su vladavina prava ireforma pravosuđa. Posebno je važno pitanje dobrosusedskih odnosa u regionu.
“Naravno, najbolje bi bilo kada bi te posete mogle već jednom i da se završe. A znamo koji su preduslovi da bi se te posete završile,” kaže za RSE Sonja Liht, predsednica Spoljnopolitičkog saveta Ministarstva spoljnih poslova Srbije, naglašavajući da očekuje pozitivan izveštaj Serža Bramerca:
“Verujem da će on vrlo pozitivno oceniti činjenicu da je ova Deklaracija Skupštine Srbije, pored toga što je osudila zločin u Srebrenici, isto tako, koliko mi se prvi put čini, i dokument parlamenta u kome se traži i preuzima odgovornost, da tako kažem, za hapšenje Mladića i Hadžića. Pretpostavljam da će to sigurno, dodatno ojačati argumente gospodina Bramerca o saradnji.”
U očekivanju redovnog izveštaja haškog tužioca Savetu bezbednosti, sredinom juna, Srbija nikako ne bi smela da “sedi skrštenih ruku”.
“Ne treba nikad zaboraviti zašto smo počeli ovaj proces proširenja. Zato što je EU, ne samo konačno odredište gde bi Srbija želela da se nađe, već smo ga počeli zbog toga što smo videli, da je proces evropske integracije najbolji saveznik da se u Srbiji sprovede nešto što garantuje da će ona postati onakva, kakvu njeni građani žele da vide," što praktično znači, kaže Delević, da reformski napori i dinamika u Srbiji postanu prepoznatljivi.
“Reforme koje će uvesti bezbednost na putevima, bezbednost hrane, bolje, efikasnije i transparentnije pravosuđe, kojima će se bolje upravljati granicama, u kojima će nezavisna tela kontrolisati rad izvršne vlasti, u kojima će skupština funkcionisati efikasnije i razmatrati zakone koji se donose,” rekla je Delević.
Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji odseća da su učinjeni neki značajni pomaci, što je rezultiralo viznom liberalizacijom i primenom Privremenog trgovinskog sporazuma, i poručuje da bi trebalo nastaviti tim tempom.
Dobru priliku da pokaže svoju evropsku privrženost i regionalnu koopreraciju, Srbija će imati vec u junu, na sarajevskoj konferenciji zemalja Zapadnog Balkana.
“Srbija bi trebalo da održi taj pozitivan momenat, da zadrži loptu u igri. Postoje pitanja na koja Srbija mora da obrati pažnju, a to su vladavina prava ireforma pravosuđa. Posebno je važno pitanje dobrosusedskih odnosa u regionu. Imamo početak dijaloga između Srbije i Hrvatske. Tu je i usvajanje Deklaracije u Srebrenici, koji je važan momenat, a sada se treba baviti pitanjem izbeglica i raseljenih, kao i suđenja optuženima za ratne zločine,“ kaže Dežer.
