Administracija američkog predsednika Baraka (Barack) Obame objavila je novu strategiju nuklearnog naoružanja koja ograničava uslove pod kojima bi SAD koristile takvo oružje.
Istovremeno, u trećem takvom dokumentu od kraja Hladnog rata, ističe se da će SAD nastaviti da pružaju nuklearnu zaštitu svojim saveznicima, kao što i sada čine.
U dokumentu "Revizija nuklearnog stava" (Nuclear Posture Review) nastalom posle godinu dana pregovora i konsultacija sa savezničkim vladama, naglašava se da će “SAD razmotriti upotrebu nuklearnog oružja samo u ekstremnim situacijama da bi odbranili svoje vitalne interese, ili svoje saveznike i partnere”.
Vašington isključuju nuklearni odgovor protiv zemalja koje bi napale SAD biološkim, hemijskim i konvencionalnim oružjem. Međutum, da bi bile pošteđene američkog nuklearnog odgovora moraju da se pridržavaju Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja, što zemlje poput Severne Koreje i Irana odbijaju.
Obama je izjavio da će se zemlje koje ne budu poštovale Sporazum o neširešnju nuklearnog oružja, naći još izolovanije.
Istovremeno, on je u jučerašnjem intervjuu za Njujork tajms (The New York Times) rekao da se na takve pretnje može odgovoriti "serijom gradiranih opcija", i kombinacijom konvencionalnog oružja starog i novog tipa.
U ovom dokumentu se ističe da je “nuklearni terorizam” neposredna i opasna pretnja – veća nego što su zemlje koje poseduju atomsko oružje. Ističe se i da nuklearni program Kine nije transparentan i postavlja se pitanje njenih strateških namera.
Najnoviji dokument je na tragu Obaimnog zalaganja za svet bez nuklearnog naoružanja.
Dokument je objavljen dva dana uoči potpisivanja novog ugovora START u Pragu. Takođe, Barak Obama će sredinom aprila biti domaćin samita o bezbednosti.
Za sredinu maja je zakazana konferencija na kojoj će biti preispitan Ugovor o globalnom sprečavanju širenja nuklearnog naoružanja.
Fokusiranje na nuklearni terorizam
Kingston Rejf (Reif), zamenik direktora vašingtonskog Centra za kontrolu naoružanja kaže za Radio Slobodna Evropa da nije siguran da nova američka strategija može ojačati Obamine argumente da druge zemlje treba ili da smanje nuklearni arsenal ili odustanu od njegovog razvijanja.
“Imajući u vidu samit o bezbednosti sledeće sedmice kao i konferenciju o neširenju nuklearnog naoružanja, smatram da najnoviji dokument Obamine administracije u suštini nije veliki otklon od status kvoa. To može otežati nastojanje Obamine administracije da dobije podršku drugih zemalja za mere u cilju eliminacije osetljivog nuklearnog materijala”.
Rejf ističe da novi pristup Vašingtona može imati značajan uticaj na politiku koja ima za cilj smanjenje pretnje od nuklearnog oružja.
“Mislim da je jedna od ključnih oblasti u kojima ovaj dokument nagoveštava veliku promenu u odnosu na prethodne, jeste fokusiranje na sadašnje pretnje američkoj nacionalnoj bezbednosti, kao što su nuklearni terorizam i širenje nuklearnog oružja prema drugim zemljama”.
U međuvremenu, ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov je predočio da će Kremlj iskoristiti klauzulu o povlačenju iz novog sporazuma START ukoliko, kako je rekao, SAD ugroze sadašnji nuklearni balans.
“Kada i ako naša procena primene ovih američkih planova pokaže da su dostigli nivo strateškog raketnog odbrambenog sistema – I ako se ispostavi da to predstavlja pretnju ruskim strateškim nuklearnim snagama – onda ćemo imati pravo da se povučemo iz sporazuma (START)”.
Bela kuća planira da pozove Rusiju da počne pregovore o ograničenju upotrebe nuklearnog oružja kratkog dometa, oblasti u kojoj Rusija ima prednost.
Nakon toga, prema nezvaničnim informacijama, Vašington želi razgovore o “nerazmeštenom” nuklearnom oružju. Reč je o hiljadama raketa kratkog i dugog dometa koje se drže u rezervi i nisu odmah spremne za upotrebu.
Ovo bi usledilo nakon što u četvrtak američki i ruski predsednici Barak Obama i Dmitrij Medvedev potpišu u Pragu novi sporazum o ograničenju nuklearnog naoružanja “Novi START".
Inače, tokom posete Pragu, Obama će učestvovati i na mini samitu sa liderima novih članica Evropske unije, plus hrvatskom premijerkom Jadrankom Kosor.
