Dostupni linkovi

Nastavak politike devedesetih?


Zgrada Vlade Srbije - Ilustrativna fotografija, Foto: Vesna Anđić
Zgrada Vlade Srbije - Ilustrativna fotografija, Foto: Vesna Anđić
Slučaj hapšenja Ejupa Ganića, bivšeg člana ratnog Predsedništva Bosne i Hercegovine, u Velikoj Britaniji na zahtev srpskog Tužilaštva za ratne zločine zategao je do pucanja već ionako loše odnose između Srbije i Bosne i Hercegovine. Hoće li njihove političke elite i tužilaštva uspeti da postignu rasplet pre nego što ovaj incident postane prvoklasni politički problem u regionu - ostaje da se vidi.

Iako je pre gotovo godinu dana najavljivano da će se nesporazumi između zvaničnika i tužilaštava dveju država otkloniti – to se nije dogodilo. Susret ministara pravde Bosne i Hercegovine i Srbije pre nekoliko dana nagovestio je početak raspleta, a onda se dogodilo londonsko hapšenje.

Postavljaju se pitanja da li je ono nastavak loše politike pravnim sredstvima, šta stoji iza zaheva za ekstradiciju Ejupa Ganića Srbiji i je li to politički nalog.

Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, za Radio Slobodna Evropa ovako gleda na ono što se desilo:
Jelko Kacin, Foto: Midhat Poturović

“Ja bih rekao da je to splet nesretnih okolnosti koje su se dogodile baš u nepravo vreme kako bi stvorile baš nepotrebne slike i baš nepotrebne zaključke. I to samo nekoliko dana posle dogovora dva ministra pravosuđa o sporazumima koji će onemogućiti da lica koja žele da izbegnu kaznu beže na teritoriju druge susedne zemlje. Dakle, nakon što su taj problem prevazišli i dogovorili se da uspostave režim pravne države, nakon što su se čule poruke o međusobnom poštovanju i saradnji – desi se ovakav incident i to – zamislite – van Šengena – u Velikoj Britaniji, gde se zadržava neko za koga je teško reći da je deo problema".

RSE: Otuda i pitanje da li iza toga stoji politički nalog.

Kacin: Znate šta, spin-doktori uvek vide politički nalog iza toga. Ja jednostavno mislim da su politike u Bosni i Hercegovini i u Srbiji toliko zrele da se ne bi igrale politikom na tim slučajevima, a posebno ne u ovo vreme. Srbija se ipak dokazala nekim svojim dosadašnjim akcijama i ako bi se ispostavilo da iza ovoga stoji politika, to ne bi bio korak unazad – to bi bila tri koraka unazad.

Više vrućeg nego hladnog

Kontekst u kome se hapšenje Ganića dešava, po mišljenju analitičara Vladimira Vuletića, vezan je za trenutnu unutrašnje-političku scenu u Srbiji.

“Očekuje se usvajanje rezolucije o Srebrenici, a znamo da postoje relativno značajni otpori u Srbiji da se takva jedna rezolucija donese i u tom smislu ovaj zahtev za izručenje Ejupa Ganića mogao bi, da tako kažem, da stvori neku ravnotežu u Srbiji i olakša da se ta rezolucija u skupštini donese jer bi se time pomenuti otpori lakže savladali. Ja to sagledavam pre svega u svetlu te situacije i to je, čini mi se, osnovni kontekst”, kaže Vuletić.
Aleksandar Popov, Foto: Vesna Anđić

U situaciji u kojoj ima poremećene odnose sa gotovo svim susedima u regionu po Srbiju nije dobro da joj se dodatno unazađuju odnosi sa Bosnom i Hercogovinom, upozorava Aleksandar Popov, predsednik novosadskog Centra za regionalizam, a upitan da li će ovaj incident opasno povisiti tenzije između Beograda i Sarajeva, kaže:

“Sigurno hoće jer već imamo reakcije zvaničnika Bosne i Hercegovine. Nadalje će sve zavisiti od daljeg raspleta situacije. Nažalost, ovo je trusno područje i tu se sve odvija po sistemu vruće-hladno, pri čemu je u poslednje vreme bilo više onog vrućeg. Prosto kao čupavci iz kutije samo iskaču problemi koji nešto što je bilo dobar trend ili dobar početak u međusobnim odnosima ođednom pokvare i vrate nekoliko koraka unazad”, ocenjuje Popov.

Okrenuti se ka budućnosti

Bilo bi dobro da su svi nesporazumi koji opterećuju odnose između dve zemlje bili razrešeni mnogo ranije. Kada je reč o osnovanim sumnjama i optužnicama za ratne zločine, nije od prevashodnog značaja ko će pokrenuti nužnu akciju.


"Nadam se da bi ovo sa Ganićem, iako ima i konotaciju o kojoj sam govorio, moglo pomoći da se odnosi relaksiraju, naravno, ako i druga strana – u ovom slučaju Srbija – učini sve što može da se uhapsi Mladić i da se stavi tačka na taj strašni rat iz devedesetih."
Važnije je da niko ne sme biti zaštićen od suočavanja sa pravdom jer tek stavljanjem tačke na strašno poglavlje rata i ratnih zločina može doći do istinske normalizacije odnosa između zemalja u regionu, ocenjuje Vladimir Vuletić.

“Dok se te stvari ne raščiste, dok su ljudi poput Mladića i svih drugih koji se potražuju po poternicama za ratne zločine na slobodi, dok god druga strana smatra da se hapšenjima takvih ugrožavaju prava njenih građana, dotle se ni odnosi neće moći značajnije popraviti. Ja se, ipak, nadam da bi ovo sa Ganićem, iako ima i konotaciju o kojoj sam govorio, moglo pomoći da se odnosi relaksiraju, naravno, ako i druga strana – u ovom slučaju Srbija – učini sve što može da se uhapsi Mladić i da se stavi tačka na taj strašni rat iz devedesetih”.

Uprkos trenutnim povišenim tenzijama, i Jelko Kacin ocenjuje da Beograd i Sarajevo ovu priliku neće iskoristiti za pogoršanje međusobnih odnosa.

“Odgovorna politika u obe zemlje iskoristiće ovu priliku da se spreči pogoršavanje međudržavne i međuetničke atmosfere. Pravna država mora raditi svoje, ali ta kolateralna šteta, odnosno, taj spillover efekat, kada se sve izmakne kontroli a na kraju niko za to nije kriv – to su stvari koje na zapadnom Balkanu jednostavno nisu dozvoljene. A tu i mediji imaju svoj deo odgovornosti – treba da se okrenu ka budućnosti, a ne da ponovo sanjaju devedeset petu ili koju godinu pre nje”, poručuje Kacin.

******
Pročitajte i ovo:
Hapšenje produbilo jaz na bh. političkoj sceni
Utrka BiH i Srbije oko izručenja Ganića
Ganićeva ekstradicija mogla bi da potraje
Ganiću određen pritvor
Robin Haris: Nadamo se da zahtjev Srbije neće biti odobren
Ganić demantuje da je priveden, Silajdžić oštro reagovao
Divjak za RSE o Dobrovoljačkoj
XS
SM
MD
LG