Pravnica Sandra Orlović, aktivistkinja Fonda za humanitarno pravo iz Beograda, dobitnica je nagrade Mlada Evropljanka 2009. koju dodeljuje nemačka Fondacija Heinz Schwartzkopf pod pokroviteljstvom Evropskog parlamenta.
Ova nagrada za očuvanje mira i poboljšanje razumevanja u jugoistočnoj Evropi uručena je Sandri 2. decembra u Berlinu, a oko 200.000 mladih iz Evrope bilo je pozvano da nominira svoje kandidate. Dvadesetdevetogodišnja Tuzlanka Sandra Orlović trenutno radi na prikupljanju i objedinjavanju biografskih podataka o svim poginulima u ratu na Kosovu. Povodom dobijanja ove prestižne nagrade, za naš radio je, između ostalog, rekla:
„Negde sam doživela tu nagradu kao rezultat jedne sjajne prilike koju sam dobila radeći u Fondu za humanitarno pravo i radeći sa kolegama na jednom veoma, veoma važnom poslu, a to je popis ubijenih, stradalih i nestalih na Kosovu u periodu od 1998. do 2000., tako da ovu nagradu doživljavam, i to sam podelila sa svojim kolegama, kao nagradu i priznanje svima nama koji radimo na tom projektu, a i celoj organizaciji. Ja sam kada je počeo rat i neposredno pre početka rata u BiH imala 12 godina. Međutim, iako tako mlada, dovoljno sam bila stara da se i danas sećam tog perioda kada su političari sa svih strana jako dobro koristili činjenicu da u Drugom svetskom ratu nije bilo popisa ubijenih, stradalih i nestalih – odnosno, kasnije će se saznati da tog popisa jeste bilo, ali nije bio objvaljen. Jako su dobro koristili tu činjenicu i manipulisali brojem žrtva svako sa svoje strane. Svako je predstavljao svoju stranu kao najveću žrtvu, a one druge kao najveće zločince. I čini mi se da je to bio jedan jako snažan, motivirajući momenat svim tim nacionalističkim pokretima i početku samog rata u BiH. I upravo ta činjenica i to sećanje na početak rata 90-ih daje nam dodatni motiv da ovaj popis zaista prekine i u budućnosti onemogući bilo kakve manipulacije žrtvama na Kosovu."
ORLOVIĆ: Ova nagrada je zapravo najveći motiv nama da završimo ovaj posao, jer puno toga još mi moramo da završimo, da prikupimo podatke o onim žrtvama o kojima nemamo potpune podatke, ali i da dođemo do onih porodica čiji su članovi ubijeni, stradali i nestali, a o kojima mi za sada nemamo podatke. Dakle, prvi naš cilj jeste da okončamo ovaj popis na Kosovu. Negde početkom ove godine počeli smo i popis ubijenih, stradalih i nestalih državljana Srbije i Crne Gore u Sloveniji, Hrvatskoj i Bosni. I naravno da oba ova popisa treba da budu dobra polazna osnova za regionalnu komisiju koja će se, nadam se, osnovati 2011.
ORLOVIĆ: Pomirenje je zaista teška reč. I ja ne mogu, niti bilo ko od mojih kolega, niti moja organizacija da traži od nekoga ko je izgubio sve u životu da oprosti nekome ili da ne oprosti. Dakle, to je jedan momenat koji će se desiti, ili se neće desiti u našoj bliskoj budućnosti, ali ono što je sigurno jeste da pomirenje zavisi od brojnih preduslova, pre svega utvrđivanje činjenica o prošlosti, utvrđivanje pojedinačne odgovornosti za ono što se desilo, također utvrđivanje institucionalne odgovornosti - i jedan drugačiji odnos prema žrtvama u odnosu na onoj koji imamo sada u regionu. Naime, u regionu trenutno sve države i sva društva imaju ne baš zadovoljavajući, ali ipak neki stepen solidarnosti prema svojim žrtvama, ali nikako prema žrtvama iz drugih etničkih grupa. To mora da se promeni i bez toga zaista je iracionalno pričati o pomirenju.
ORLOVIĆ: Ono što je meni najviše značajno u ovoj nagradi to je što je od jedne fondacije koja se bavi promocijom evropskih vrednosti i razumevanja među ljudima i interetničkog razumevanja - i jeste to što pokazuje da evropske vrednosti zapravo jesu nešto drugo u odnosu na ono kako naše političke elite to predstavljaju. Dakle, Evropa se zasniva i ona je rođena na nekim vrednostima kao što su vladavina prava, poštovanja ljudskih prava, preuzimanje odgovornosti za ono što se desilo u prošlosti - a ne ono što i kako predstavljaju Evropsku uniju naši političari, a to su visoke plate, putovanje bez viza itd. Naravno, to jeste nadogradnja Evropske unije i jeste nešto što Evropska unija vodi sa sobom, ali to sigurno nisu bazične vrednosti Evropske unije.
* * *
Pročitajte ostale priloge iz programa Pred licem pravde:
RSE istražuje: Ratna uloga javnih preduzeća iz Srbije
Žrtve bez prava i moći
* * *
Program Pred licem pravde - Suđenja za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije pripremaju Radio Slobodna Europa i Institut za ratno i mirnodopsko izvještavanje (IWPR). Svake nedjelje od 18.30 do 19.00 i od 22.30 do 23.00 sata - samo u našem radijskom programu i na internet stranici. (Autori programa Pred licem pravde: Merdijana Sadović, Sabina Čabaravdić)
Ova nagrada za očuvanje mira i poboljšanje razumevanja u jugoistočnoj Evropi uručena je Sandri 2. decembra u Berlinu, a oko 200.000 mladih iz Evrope bilo je pozvano da nominira svoje kandidate. Dvadesetdevetogodišnja Tuzlanka Sandra Orlović trenutno radi na prikupljanju i objedinjavanju biografskih podataka o svim poginulima u ratu na Kosovu. Povodom dobijanja ove prestižne nagrade, za naš radio je, između ostalog, rekla:
„Negde sam doživela tu nagradu kao rezultat jedne sjajne prilike koju sam dobila radeći u Fondu za humanitarno pravo i radeći sa kolegama na jednom veoma, veoma važnom poslu, a to je popis ubijenih, stradalih i nestalih na Kosovu u periodu od 1998. do 2000., tako da ovu nagradu doživljavam, i to sam podelila sa svojim kolegama, kao nagradu i priznanje svima nama koji radimo na tom projektu, a i celoj organizaciji. Ja sam kada je počeo rat i neposredno pre početka rata u BiH imala 12 godina. Međutim, iako tako mlada, dovoljno sam bila stara da se i danas sećam tog perioda kada su političari sa svih strana jako dobro koristili činjenicu da u Drugom svetskom ratu nije bilo popisa ubijenih, stradalih i nestalih – odnosno, kasnije će se saznati da tog popisa jeste bilo, ali nije bio objvaljen. Jako su dobro koristili tu činjenicu i manipulisali brojem žrtva svako sa svoje strane. Svako je predstavljao svoju stranu kao najveću žrtvu, a one druge kao najveće zločince. I čini mi se da je to bio jedan jako snažan, motivirajući momenat svim tim nacionalističkim pokretima i početku samog rata u BiH. I upravo ta činjenica i to sećanje na početak rata 90-ih daje nam dodatni motiv da ovaj popis zaista prekine i u budućnosti onemogući bilo kakve manipulacije žrtvama na Kosovu."
RSE: Koji su vaši sledeći projekti? Pretpostavljam da je ova nagrada poseban motiv da nastavite dalje.
ORLOVIĆ: Ova nagrada je zapravo najveći motiv nama da završimo ovaj posao, jer puno toga još mi moramo da završimo, da prikupimo podatke o onim žrtvama o kojima nemamo potpune podatke, ali i da dođemo do onih porodica čiji su članovi ubijeni, stradali i nestali, a o kojima mi za sada nemamo podatke. Dakle, prvi naš cilj jeste da okončamo ovaj popis na Kosovu. Negde početkom ove godine počeli smo i popis ubijenih, stradalih i nestalih državljana Srbije i Crne Gore u Sloveniji, Hrvatskoj i Bosni. I naravno da oba ova popisa treba da budu dobra polazna osnova za regionalnu komisiju koja će se, nadam se, osnovati 2011.
RSE: Da li je moguće da dođe do pomirenja nakon svih ovih dešavanja na prostorima bivše Jugoslavije?
ORLOVIĆ: Pomirenje je zaista teška reč. I ja ne mogu, niti bilo ko od mojih kolega, niti moja organizacija da traži od nekoga ko je izgubio sve u životu da oprosti nekome ili da ne oprosti. Dakle, to je jedan momenat koji će se desiti, ili se neće desiti u našoj bliskoj budućnosti, ali ono što je sigurno jeste da pomirenje zavisi od brojnih preduslova, pre svega utvrđivanje činjenica o prošlosti, utvrđivanje pojedinačne odgovornosti za ono što se desilo, također utvrđivanje institucionalne odgovornosti - i jedan drugačiji odnos prema žrtvama u odnosu na onoj koji imamo sada u regionu. Naime, u regionu trenutno sve države i sva društva imaju ne baš zadovoljavajući, ali ipak neki stepen solidarnosti prema svojim žrtvama, ali nikako prema žrtvama iz drugih etničkih grupa. To mora da se promeni i bez toga zaista je iracionalno pričati o pomirenju.
RSE: Nagradu koju ste vi dobili pre vas su dobile mnoge poznate ličnosti koje su se zalagale za stvari o kojima smo govorili. Kako se vi osećate kao Mlada Evropljanka?
ORLOVIĆ: Ono što je meni najviše značajno u ovoj nagradi to je što je od jedne fondacije koja se bavi promocijom evropskih vrednosti i razumevanja među ljudima i interetničkog razumevanja - i jeste to što pokazuje da evropske vrednosti zapravo jesu nešto drugo u odnosu na ono kako naše političke elite to predstavljaju. Dakle, Evropa se zasniva i ona je rođena na nekim vrednostima kao što su vladavina prava, poštovanja ljudskih prava, preuzimanje odgovornosti za ono što se desilo u prošlosti - a ne ono što i kako predstavljaju Evropsku uniju naši političari, a to su visoke plate, putovanje bez viza itd. Naravno, to jeste nadogradnja Evropske unije i jeste nešto što Evropska unija vodi sa sobom, ali to sigurno nisu bazične vrednosti Evropske unije. * * *
Pročitajte ostale priloge iz programa Pred licem pravde:
RSE istražuje: Ratna uloga javnih preduzeća iz Srbije
Žrtve bez prava i moći
* * *
Program Pred licem pravde - Suđenja za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije pripremaju Radio Slobodna Europa i Institut za ratno i mirnodopsko izvještavanje (IWPR). Svake nedjelje od 18.30 do 19.00 i od 22.30 do 23.00 sata - samo u našem radijskom programu i na internet stranici. (Autori programa Pred licem pravde: Merdijana Sadović, Sabina Čabaravdić)