Na daljem putu evropskih integracija potrebno je pojačati borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, treba jačati administrativne kapacitete, primijeniti evropske vrijednosti.
Potrebno je takođe da parlament promijeni Poslovnik i da hitno usvoji zakon u borbi protiv svih oblika diskriminacije. Takođe je konstatovano da je u Crnoj Gori značajno unaprijeđen profesionalizam sudija i tužilaca.
Najavljujući da će građani Crne Gore od prvog januara iduće godine u zemlje Evropske unije putovati bez viza, šef delegacije evropskog Parlamenta Eduard Kukan je naglasio da je i pored napretka u integracijama postoji još prostora za progres:
„U izvještaju evropske komisije o napretku uočeno je da je Crna Gora zaista učinila napredak na svom putu ali da ima i drugih stvari gdje treba još da se radi i ima zaista još mnogo posla.“
I predsjednik Skupštine Crne Gore Ranko Krivokapić je ocjenio da će se zemlja kretati brže ka Evropskoj uniji uz pomoć evropskih kolega:
„Zaključci sa ovog sastanka su podrška našim naporima i krajnje prijateljstvo koje osjećamo od svih članova parlamentarne delegacije i želju da budu promotori Crne Gore u Evropskom parlamentu i evropskim integracijama u svim oblicima.“
Kada je riječ o ekonomiji, evropski parlamentarci su konstatovali da je Crna Gora mala zemlja koja zavisi od samo nekoliko ekonomskih sektora kao što su turizam i aluminijum zbog čega je njena privreda veoma ranjiva.
Član Evropskog parlamenta Goran Farm je zato upitao članove crnogorske Skupštine da li će Crna Gora ubuduće proširivati ponudu razvojem malih i srednjih preduzeća kako bi Crna Gora imala dodatni izvor prihoda:
„Ima li planova za diversifikaciju privrede da bude stabilnija i manje ranjiva od onoga što se dešava na međunarodnoj sceni? Jer ako bude bilo kakva buduća kriza imaćete zaista velikih problema.“
Odgovarajući na ovo pitaje, ministar za evropske integracije Gordana Đurović je potvrdila konstataciju evropskog parlamentarca i saopštila da je tačno da Crna Gora nema razvijenu privredu, ali da bi jedan od izlaza mogao biti uvezivanje sektora proizvodnje u malim i srednjim preduzećima sa turizmom.
Ovaj dio rasprave je otvorio i pitanje pomoći Evropske unije Crnoj Gori, a prema poslaniku Pokreta za promjene Branku Raduloviću, Unija mora da uvede autoput u Crnoj Gori u evropski koridor:
„Najveću pomoć koju ste mogli da nama učinite to je da taj autoput uvrstite u TNT mrežu, pa zajedno sa Italijom i Mađarskom da konkurišemo u Evropskoj komisiji da dobijemo kredit za izgradnju tog auto puta. Zbog toga što nam nijeste dali, mi hrvatskim tajkunima sada plaćamo taj auto put duplo više nego što je iznosila fizibiliti studija, oko 3 milijarde eura.“
Interparlamentarna grupa je usvojila jedan od zaključaka koji se odnosi na ravnopravan tretman nacionalnih zajednica u državnim organima i službama. Nakon što je predložen zaključak, dio poslanika nije prihvatio da se uz ravnopravnu zastupaljenost nacionalnih zajednica stave i druge manjinske grupe.
Rasprava se vodila između poslanice evropskog parlamenta Doris Pak i poslanika Gorana Danilovića i Predraga Bulatovića i predsjednika crnogorske Skupštine Ranka Krivokapića:
Danilović: Umjesto onoga što je gospođa Doris Pak pročitala „svih grupa“ mi predlažemo da piše „svih nacionalnih zajedica“, a ostatak nam odgovara.
Krivokapić: Da ali osim nacionalnih zajednica vi prihvatate LGBT manjine?
Danilović: Ne, dozvolite. Pak je rekla „preporučuje se ravnopravnih tretman svih grupa, a mi predlažemo „preporučuje se ravnopravan tretman svih nacionalnih zajednica.
Krivokapić: „Ono što je diskutabilno je, što opet naglašavate samo jedan element- etnički element. A šta je sa drugim grupama?“
Bulatović: Prosto mislim da ne bi bilo dobro za našu crnogorsku javnost stavljati u istu ravan problem gej propulacije i ovih drugih, i Albanaca, Srba , Bošnjaka, Muslimana. Ja na to ne pristajem“.
Potrebno je takođe da parlament promijeni Poslovnik i da hitno usvoji zakon u borbi protiv svih oblika diskriminacije. Takođe je konstatovano da je u Crnoj Gori značajno unaprijeđen profesionalizam sudija i tužilaca.
Najavljujući da će građani Crne Gore od prvog januara iduće godine u zemlje Evropske unije putovati bez viza, šef delegacije evropskog Parlamenta Eduard Kukan je naglasio da je i pored napretka u integracijama postoji još prostora za progres:
„U izvještaju evropske komisije o napretku uočeno je da je Crna Gora zaista učinila napredak na svom putu ali da ima i drugih stvari gdje treba još da se radi i ima zaista još mnogo posla.“
I predsjednik Skupštine Crne Gore Ranko Krivokapić je ocjenio da će se zemlja kretati brže ka Evropskoj uniji uz pomoć evropskih kolega:
„Zaključci sa ovog sastanka su podrška našim naporima i krajnje prijateljstvo koje osjećamo od svih članova parlamentarne delegacije i želju da budu promotori Crne Gore u Evropskom parlamentu i evropskim integracijama u svim oblicima.“
Kada je riječ o ekonomiji, evropski parlamentarci su konstatovali da je Crna Gora mala zemlja koja zavisi od samo nekoliko ekonomskih sektora kao što su turizam i aluminijum zbog čega je njena privreda veoma ranjiva.
Član Evropskog parlamenta Goran Farm je zato upitao članove crnogorske Skupštine da li će Crna Gora ubuduće proširivati ponudu razvojem malih i srednjih preduzeća kako bi Crna Gora imala dodatni izvor prihoda:
„Ima li planova za diversifikaciju privrede da bude stabilnija i manje ranjiva od onoga što se dešava na međunarodnoj sceni? Jer ako bude bilo kakva buduća kriza imaćete zaista velikih problema.“
Odgovarajući na ovo pitaje, ministar za evropske integracije Gordana Đurović je potvrdila konstataciju evropskog parlamentarca i saopštila da je tačno da Crna Gora nema razvijenu privredu, ali da bi jedan od izlaza mogao biti uvezivanje sektora proizvodnje u malim i srednjim preduzećima sa turizmom.
Ovaj dio rasprave je otvorio i pitanje pomoći Evropske unije Crnoj Gori, a prema poslaniku Pokreta za promjene Branku Raduloviću, Unija mora da uvede autoput u Crnoj Gori u evropski koridor:
„Najveću pomoć koju ste mogli da nama učinite to je da taj autoput uvrstite u TNT mrežu, pa zajedno sa Italijom i Mađarskom da konkurišemo u Evropskoj komisiji da dobijemo kredit za izgradnju tog auto puta. Zbog toga što nam nijeste dali, mi hrvatskim tajkunima sada plaćamo taj auto put duplo više nego što je iznosila fizibiliti studija, oko 3 milijarde eura.“
Interparlamentarna grupa je usvojila jedan od zaključaka koji se odnosi na ravnopravan tretman nacionalnih zajednica u državnim organima i službama. Nakon što je predložen zaključak, dio poslanika nije prihvatio da se uz ravnopravnu zastupaljenost nacionalnih zajednica stave i druge manjinske grupe.
Rasprava se vodila između poslanice evropskog parlamenta Doris Pak i poslanika Gorana Danilovića i Predraga Bulatovića i predsjednika crnogorske Skupštine Ranka Krivokapića:
Danilović: Umjesto onoga što je gospođa Doris Pak pročitala „svih grupa“ mi predlažemo da piše „svih nacionalnih zajedica“, a ostatak nam odgovara.
Krivokapić: Da ali osim nacionalnih zajednica vi prihvatate LGBT manjine?
Danilović: Ne, dozvolite. Pak je rekla „preporučuje se ravnopravnih tretman svih grupa, a mi predlažemo „preporučuje se ravnopravan tretman svih nacionalnih zajednica.
Krivokapić: „Ono što je diskutabilno je, što opet naglašavate samo jedan element- etnički element. A šta je sa drugim grupama?“
Bulatović: Prosto mislim da ne bi bilo dobro za našu crnogorsku javnost stavljati u istu ravan problem gej propulacije i ovih drugih, i Albanaca, Srba , Bošnjaka, Muslimana. Ja na to ne pristajem“.
