Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Samit EU verovatno će obeležiti izostanak konkretnih odluka i mnoštvo kontroverzi, najpre zbog Češke koja odbija da ratifikuje Lisabonski sporazum

Najavljen kao novi početak evropskog bloka kome su preko potrebne reforme nakon serije proširenja, Lisabonski sporazum je postao neka vrsta taoca češkog predsednika Vaclava Klausa koji odbija da potpiše ovaj dokument.

Švedski premijer Frederik Reinfeldt, čija zemlja predsedava Evropskom unijom, teško može da prikrije nestrpeljenje, potvrđujujući da će na samitu biti reči o najnovijim češkim zahtevima.

„Češka republika još nije ratifikovala Lisabonski sporazum. Češki Ustavni sud razmatra primedbe 17 senatora. Nakon toga, Vaclav Klaus mora da potpiše ugovor. Da bi to učinio zatražio je da njegova zemlja bude izuzeta od primene Evropske povelje o fundamentalnim pravima. Švedsko predsedništvo je pripremilo predlog u tom smislu i o tome će biti reči tokom večere u četvrtak, kazao je Reinfeldt.

Klaus traži čvrste garancije da pomenuta povelja Evropske Unije neće biti primenjena u cilju ukidanja Benešovih dekreta kojima je proteranim sudetskim Nemcima posle Drugog svetskog rata oduzeta imovina u tadašnjoj Čehoslovačkoj. Međutim, davanje takve garancije Češkoj republici, a da to ne podstakne još jedan krug ratifikacija Lisabonskog sporazuma, biće pravno veoma komplikovano.

U svakom slučaju zbog Klausovog tvrdog stava, EU će morati da odloži raspravu o imenovanju predsednika i ministra inostranih poslova 27-orke, novim funkcijama koje su predviđene Lisabonskim sproazumom.

Osim spora o ovom dokumentu, nije na vidiku ni dogovor o sprečavanju klimatskih promena. Naime, Poljska je spremna da blokira zajednički predlog EU pripremljen za samit o klimatskim promenama u Kopenhagenu početkom decembra na kome bi trebalo da se usvoji novim dokument umesto protokola iz Kjota koji nikada nije primenjen.

Evropska komisija predložila je da EU u Kopenhagenu ponudi prvo sumu od četiri mlijarde evra do 2013. godine, a za period 2013-2020. po 15 milijardi evra godišnje za pomoć siromašnim zemljama trećeg sveta u borbi protiv klimatskih promena.

Poljska uz podršku osam postkomunističkih članica EU odbija, međutim, da se nacionalni doprinos u taj evropski fond određuje prema tome koliko koja zemlja sada ispušta ugljen-dioksida, za šta se zalažu stare razvijene članice EU sa "čistijim" privredama kao što su Francuska, Nemačka ili Velika Britanija.

To svakako podriva poziciju EU koja nastoji da predvodi globalnu borbu protiv klimatskim promena i podstakne SAD, Kinu i ostale velike zemlje koje nisu spremne na velika odricanja.

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso kaže da je u pitanju “moralni izazov”.

“Naša etička odgovornost je jasna. Kada govorimo o ciljevima u budučnosti, reč je o 2020. ili 2050. godini. Ali klimatske promene se već sada dešavaju. Sreo sam se sa predsednicima vlada zemalja koje bukvalnho mogu da do pomenutog perioda nestanu zbog rasta nivoa mora”, podseća Baroso.
XS
SM
MD
LG