Stanje medija u Makedoniji i sloboda štampe su u zadnjih nekoliko dana dobili različite ocene od relevantnih međunarodnih organizacija.
I dok je, prema rangiranju organizacije “Reporteri bez granica”, Makedonija najbolja u regionu i sloboda medija je veća nego u nekim zemljama Evropske unije, u prošlonedeljnom izveštaju Evropske komisije stvari izgledaju malo drugačije.
Deo ovog dokumenta koji je posvećen makedonskim medijima sadrži nekoliko oštrih primedbi, među kojima i kritika o koncentraciji vlasništva kod štampanih medija, kao i o povezanosti elektronskih medija sa političkim i biznis grupacijama.
Novac koji vlada odvaja za reklamiranje njenih projekata su značajan izvor prihoda za neke medije, ali njihovo trošenje nije dovoljno transparentno i zato može uticati na njihovu uređivačku politiku, ističe se u izveštaju iz Brisela.
Univerzitetski profesor Živko Andrevski kaže da se ne može očekivati brzo rešenje ovih problema, jer u Makedoniji ima medija koji su formirani da bi igrali ulogu partijskih glasnika:
“Oni ispunjavaju funkciju zbog koje su formirani, jer su u njih uložene pare, preuzete su organizacione mere i drugo. Znači, drugo je pitanje što to nije dobro, nije u duhu demokratije i savremenog društva, ali činjenice su takve.”
Andrevski ističe da se čak i mediji koji nisu direktno povezani sa nekom partijom nalaze pod političkim uticajem:
“Ponekad se i mediji sami priklanjaju, jer moraju preživeti. ili ka političkoj opciji, ili političkoj grupaciji ili prema datom trenutku vladanja.”
Predsednik makedonskog Saveta za radiodifuziju Zoran Stefanoski u nedeljnom intervjuu za Radio Slobodna Evropa je rekao da reklamiranje političkih partija i vlade u elektronskim medijima narušava profesionalnost i nezavisnost javnih glasila:
“Velike su šanse da se naruši nezavisnost medija, jer reklamiranje ne ide ramnomerno na svim medijima. Znači, na nekim idu sa većim sredstvima i vremenom, dok u drugim medijima se uopšte i ne pojavljuju te reklame.”
Rešenje problema, kaže Stefanoski, za sada je samo javni pritisak:
“Može se uticati na javnu svest u Makedoniji, jer ipak se radi o budžetskim sredstvima, a i kampanje najčesće nisu javnog interesa, već o aktivnostima vlade.”
Eksperti smatraju da postoje zakonski mehanizmi da se isprave nepravilnosti iz izveštaja Evropske komisije, ali da se oni ne sprovode. Oni naglašavaju da se politički uticaj na medije ne može potpuno iskoreniti, jer postoji svuda u svetu, ali ipak, može se svesti u prihvatljive okvire.
I dok je, prema rangiranju organizacije “Reporteri bez granica”, Makedonija najbolja u regionu i sloboda medija je veća nego u nekim zemljama Evropske unije, u prošlonedeljnom izveštaju Evropske komisije stvari izgledaju malo drugačije.
Deo ovog dokumenta koji je posvećen makedonskim medijima sadrži nekoliko oštrih primedbi, među kojima i kritika o koncentraciji vlasništva kod štampanih medija, kao i o povezanosti elektronskih medija sa političkim i biznis grupacijama.
Novac koji vlada odvaja za reklamiranje njenih projekata su značajan izvor prihoda za neke medije, ali njihovo trošenje nije dovoljno transparentno i zato može uticati na njihovu uređivačku politiku, ističe se u izveštaju iz Brisela.
Univerzitetski profesor Živko Andrevski kaže da se ne može očekivati brzo rešenje ovih problema, jer u Makedoniji ima medija koji su formirani da bi igrali ulogu partijskih glasnika:
“Oni ispunjavaju funkciju zbog koje su formirani, jer su u njih uložene pare, preuzete su organizacione mere i drugo. Znači, drugo je pitanje što to nije dobro, nije u duhu demokratije i savremenog društva, ali činjenice su takve.”
Potreban je pritisak javnosti
Andrevski ističe da se čak i mediji koji nisu direktno povezani sa nekom partijom nalaze pod političkim uticajem:
“Ponekad se i mediji sami priklanjaju, jer moraju preživeti. ili ka političkoj opciji, ili političkoj grupaciji ili prema datom trenutku vladanja.”
Predsednik makedonskog Saveta za radiodifuziju Zoran Stefanoski u nedeljnom intervjuu za Radio Slobodna Evropa je rekao da reklamiranje političkih partija i vlade u elektronskim medijima narušava profesionalnost i nezavisnost javnih glasila:
“Velike su šanse da se naruši nezavisnost medija, jer reklamiranje ne ide ramnomerno na svim medijima. Znači, na nekim idu sa većim sredstvima i vremenom, dok u drugim medijima se uopšte i ne pojavljuju te reklame.”
Rešenje problema, kaže Stefanoski, za sada je samo javni pritisak:
“Može se uticati na javnu svest u Makedoniji, jer ipak se radi o budžetskim sredstvima, a i kampanje najčesće nisu javnog interesa, već o aktivnostima vlade.”
Eksperti smatraju da postoje zakonski mehanizmi da se isprave nepravilnosti iz izveštaja Evropske komisije, ali da se oni ne sprovode. Oni naglašavaju da se politički uticaj na medije ne može potpuno iskoreniti, jer postoji svuda u svetu, ali ipak, može se svesti u prihvatljive okvire.
