Dostupni linkovi

Vanredna vijest
Evropska unija bi trebalo danas da objavi izveštaj o ratu u Gruziji u avgustu prošle godine. Očekuje se da ovaj dokument bude izbalansiran, tačnije da odgovornost za sukobe podjednako prebaci na obe strane – rusku i gruzijsku. EU, koja i sama ima problema da postigne konsenus svih članica oko zajedničke spoljne politike, pre svega je stalo da očuva dobre odnose sa Moskvom, između ostalog i zbog energenata, kao i da se odmznu pregovori u Ženevi sukobljenih strana u Gruziji.

Izveštaj o uzrocima petodnevnog rata u Gruziji pripremila je grupa eksperata koju predvodi švedski diplomata Heidi Tagliavini. Iako ga je naručila Evropska unija u decembru 2008, ona se na neki način distancira od ovog dokumenta. O izveštaju od 500 strana neće biti rasprave među evropskom 27 - orkom.

Specijalni izaslanik EU za južni Kavkaz Piter Semnebi u intervjuu za Radio Slobodna Evropa:

„Verujem da su sada godinu dana nakon rata, nekoliko studija i izveštaja, u osnovi poznate sve činjenice. Očekujem da ova studija otkrije svega nekoliko novih momenata.“


Izveštaj će u osnovi slediti zapadnu verziju događaja a to znači da je Gruzija preterano reagovala na duge i grube provokacije Rusije. Takođe, da je Gruzija otpočela napad na Cinvali, međutim, rusko mešanje u separatističke regije Južnu Osetiju i Abhaziju je pokrenulo čitav lanac događaja koji su vodili ratu.
Vlasti u Tbilisiju su se pomirile sa činjenicom da će im biti pripisan deo krivice. Međutim, one ističu da je „zakon na njihovoj strani“, imajući u vidu dugu istoriju mešanja Rusije u unutrašnje poslove Gruzije.

Do sada su osim Rusije, Abzahiju i J. Osetiju priznale samo Nikaragva i Venecuela.

Brisel, koji je prošle godine posredovao u postizanju mirovnog sporazuma, želi da na neki način zaključi ovaj slučaj koji je prošle godine potresao ne samo južni Kavkaz već i odnose Evropske unije i Rusije pa i svetsku političku scenu. Među evropskom 27-orkom preovladava mišljenje da se niša ne može dobiti nastaljvanjem politike upiranja prsta ko je odgovoran za prošlogodišnji rat. Ona želi da pokrene sa mrtve tačke pregovore u Ženevi Gruzije i njene dve separatističke regije Abhazije i Južne Osetije, koje je Rusija priznala dve sedmice nakon rata. Cilj je da se smanje tenzije i omogući povratak oko 30 hiljada izbeglica, uglavnom Gruzijaca koji su napustili svoja ognjišta u Južnoj Osetji i iz dela Abhazije.

Evropska unija ima dalekosežnije interese, pre svega da normalizuje odnose sa Rusijom iz koje uvozi oko 25 odsto gasa. Istovremeno, Gruzija ostaje ključna za projekat EU Istočno partnerstvo koji ima za cilj da pomogne zemlja sa prostora bivšeg Sovjetskog Saveza podstičući reforme koje imaju za cilj da ih približi standardima evropske 27-orke.
XS
SM
MD
LG