Kandidati za ambasadore Bosne i Hercegovine i Crne Gore u Srbiji, Sead Avdić i Igor Jovović, sporni su za Beograd i zbog toga Sarajevo i Podgorica nisu dobili potvrdan odgovor, piše beogradska štampa pozivajući se na izvore u Vladi Srbije.
Prema tim navodima Sarajevo je već neformalno obavešteno da Avdić zbog svoje umešanosti u slučaj “Tuzlanska kolona”, nije odgovarajući kandidat. Kandidatu iz Crne Gore je takođe nađena mrlja iz prošlosti, ali izvor iz srpske vlade nije želeo da navede o čemu se radi, piše Blic.
Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, pak, nije želeo da komentariše ove navode rekavši da, iako neke zemlje izlaze u javnost sa svojim kandidatima za ambasadore i time krše Bečku konvenciju, Srbija se neće tako ponašati.
“Srbija će u skladu sa zakonskom procedurom i vodeći računa, pre svega, o svojim nacionalnim interesima i nacionalnom dignitetu doneti odluku u svakom konkretnom slučaju”, kaže Jeremić.
Avdićevog imena nema na postojećim optužnicama za Tuzlansku kolonu, potvrđeno je u srpskom tužilaštvu za ratne zločine, ali je za Beograd on čovek koji je bio angažovan u pregovorima oko izlaska kolone JNA.
Pre njega agreman nije dobio Boriša Arnaut zbog navoda o umešanosti u nelegalnu naturalizaciju islamskih ratnika u BiH, tako da ova zemlja već tri godine nema ambasadora u Beogradu.
Igor JovovićIz Podgorice, pak, prema medijskim navodima, nije prihvatljiv nijedan kandidat koji je bio član vlade koja je priznala nezavisnost Kosova, a potom je Beograd davanje agremana vezao za otvaranje tri konzulata u Crnoj Gori.
Komplikovanje odnosa
Dobri običaji u diplomatskim odnosima nalažu uvek da ličnost koja se imenuje za ambasadora bude besprekorna u odnosima sa tom zemljom, kaže spoljno – politički analitičar Vatroslav Vekarić, ali i da bi trebalo izbegavati konflikte sa susednim zemljama:
“Ukoliko je reč o osobama koje imaju nekakav background koji može da predstavlja prepreku, da budu na neki način nepoćudni…Poslati ljude koji u tom pogledu nisu besprekorni je nešto što svakako nije dobro. Drugo pitanje je i da li je potrebno sad zatezati odnose oko tih stvari. Mislim da Srbija u spoljnoj politici treba da gleda da ima što manje problema i konflikata sa susednim zemljama i da teži da se svi problemi reše na vreme. Tako da mislim da je i ovaj problem trebalo rešavati na jedan način kojim ne mora odmah da se ide u javnost,” rekao je Vekarić.
Odnosi sa susednim zemljama pogoršani su nakon njihovog priznanja kosovske nezavisnosti. Tada je otkazano gostoprimstvo crnogorskoj ambasadorki Anki Vojvodić, kao i makedonskom ambasadoru. Najava imenovanja novih ambasadora iz ovih zemalja viđena je kao otopljavanje odnosa.
Zato odlaganje agremana nije dobro jer ne vodi izgradnji dobrih odnosa u regionu, upozorava Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam.
“To dodatno komplikuje odnose sa Bosnom i Hercegovinom uz sve one druge probleme koje imamo i koji se ponekad iz Sarajeva čuju. Tonovi da se Srbija na neki način davanjem bezazlene podrške nekim Dodikovim potezima meša u unutrašnje stvari Bosne i Hercegovine”, kaže Popov.
"Sama ta činjenica da drugi ambasadori ne dobijaju agreman i da poslednje tri godine BiH nema ambasadora u Beogradu, ne doprinosi jačanju pozicije Srbije u rešavanju problema koji su se izuzetno sada zakomplikovali u unutrašnji odnos u Bosni i Hercegovini. Druga je priča sa Crnom Gorom. Stekao se utisak da posle nekoliko susreta predsednika Tadića i Vujanovića je pitanje ambasadora nesporno i da će to biti samo tehničko pitanje. Sad ovo samo odlaganje jednostavno opet nije dobro, jer usporava taj najavni trend u otopljavanju odnosa,” rekao je Popov.
Prema tim navodima Sarajevo je već neformalno obavešteno da Avdić zbog svoje umešanosti u slučaj “Tuzlanska kolona”, nije odgovarajući kandidat. Kandidatu iz Crne Gore je takođe nađena mrlja iz prošlosti, ali izvor iz srpske vlade nije želeo da navede o čemu se radi, piše Blic.
Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, pak, nije želeo da komentariše ove navode rekavši da, iako neke zemlje izlaze u javnost sa svojim kandidatima za ambasadore i time krše Bečku konvenciju, Srbija se neće tako ponašati.
“Srbija će u skladu sa zakonskom procedurom i vodeći računa, pre svega, o svojim nacionalnim interesima i nacionalnom dignitetu doneti odluku u svakom konkretnom slučaju”, kaže Jeremić.
Avdićevog imena nema na postojećim optužnicama za Tuzlansku kolonu, potvrđeno je u srpskom tužilaštvu za ratne zločine, ali je za Beograd on čovek koji je bio angažovan u pregovorima oko izlaska kolone JNA.
Pre njega agreman nije dobio Boriša Arnaut zbog navoda o umešanosti u nelegalnu naturalizaciju islamskih ratnika u BiH, tako da ova zemlja već tri godine nema ambasadora u Beogradu.
Komplikovanje odnosa
Dobri običaji u diplomatskim odnosima nalažu uvek da ličnost koja se imenuje za ambasadora bude besprekorna u odnosima sa tom zemljom, kaže spoljno – politički analitičar Vatroslav Vekarić, ali i da bi trebalo izbegavati konflikte sa susednim zemljama:
“Ukoliko je reč o osobama koje imaju nekakav background koji može da predstavlja prepreku, da budu na neki način nepoćudni…Poslati ljude koji u tom pogledu nisu besprekorni je nešto što svakako nije dobro. Drugo pitanje je i da li je potrebno sad zatezati odnose oko tih stvari. Mislim da Srbija u spoljnoj politici treba da gleda da ima što manje problema i konflikata sa susednim zemljama i da teži da se svi problemi reše na vreme. Tako da mislim da je i ovaj problem trebalo rešavati na jedan način kojim ne mora odmah da se ide u javnost,” rekao je Vekarić.
Odnosi sa susednim zemljama pogoršani su nakon njihovog priznanja kosovske nezavisnosti. Tada je otkazano gostoprimstvo crnogorskoj ambasadorki Anki Vojvodić, kao i makedonskom ambasadoru. Najava imenovanja novih ambasadora iz ovih zemalja viđena je kao otopljavanje odnosa.
Zato odlaganje agremana nije dobro jer ne vodi izgradnji dobrih odnosa u regionu, upozorava Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam.
“To dodatno komplikuje odnose sa Bosnom i Hercegovinom uz sve one druge probleme koje imamo i koji se ponekad iz Sarajeva čuju. Tonovi da se Srbija na neki način davanjem bezazlene podrške nekim Dodikovim potezima meša u unutrašnje stvari Bosne i Hercegovine”, kaže Popov.
"Sama ta činjenica da drugi ambasadori ne dobijaju agreman i da poslednje tri godine BiH nema ambasadora u Beogradu, ne doprinosi jačanju pozicije Srbije u rešavanju problema koji su se izuzetno sada zakomplikovali u unutrašnji odnos u Bosni i Hercegovini. Druga je priča sa Crnom Gorom. Stekao se utisak da posle nekoliko susreta predsednika Tadića i Vujanovića je pitanje ambasadora nesporno i da će to biti samo tehničko pitanje. Sad ovo samo odlaganje jednostavno opet nije dobro, jer usporava taj najavni trend u otopljavanju odnosa,” rekao je Popov.
