Zatim će se iz Bugarske gasovod podeliti na dva kraka, južni će krenuti kroz Grčku, Jadransko more do Italije, a drugi kroz Srbiju, i najverovatnije Mađarsku i Austriju. Države kroz čije će teritorije proći gasovod Južni tok, opredeliće se do kraja 2009. godine o njegovoj trasi, izjavio je danas izvor iz Gasproma novinarima u Sočiju. Srpska strana se nada da će sporazumom Srbijagasa i Gasproma biti povećana količina tranzita kroz njenu teritoriju sa prethodnih planiranih deset na 20 milijardi kubnih metara godišnje.
To je bila suva agencijska vest, a šta kažu energetski stručnjaci?
Sijka Pištolova iz Enerdžiobservera upozorava da Srbija jedino može da se nada da će Južni tok jednog dana biti izgrađen jer papir koji se danas potpisuje u Sočiju u formalno-pravnom smislu ne obećava ništa i – s obzirom na to da još nije urađena studija izvodljivosti – ne obavezuje Ruse ni na šta. Jedino, kaže, Gaspromu donosi medijsku propaganda:
"Ja mislim da su danas u Sočiju sve strane pozvane da na isti dan potpišu taj sporazum da bi Moskva dobila političke poene, tačnije, da pokaže Briselu kako ima čime da se suprotstavlja njegovim naporima da udahne život gasovodu Nabuko. Današnji sporazum će sadržati samo izraze dobre volje da su zemlje potpisnice spremne da se uključe u realizaciju Južnog toka, dakle, papir ne sadrži nikakve obaveze. Primera radi, Bugarska je sebi ostavila prostora u aneksu da može da izađe iz tog projekta onog trenutka kada oseti da joj je Nabuko profitabilniji."
Koja je razlika između gasovoda Nabuko i gasovoda Južni tok? Sijka Pištolova:
"Južni tok insistira da se kroz njega transportuje samo ruska nafta. Nabuko je potpuno komercijalna priča. Učesnike u Nabuku ne interesuje da li će se kroz gasovod transportovati ruski, marsovski, katarski gas. Njima je jedino važno da jegasovod profitabilan. Povodom toga, Galina Toševa, direktorka bugarskog energetskog holdinga izjavila je da su, po njenoj oceni, veće šanse da krene da se gradi Nabuko nego Južni tok, jer je Nabuko čisto komercijalna priča dok Južni tok ima dosta političkih elemenata u sebi."
Ni Milan Kovačević, konsultanat za strana ulaganja, nije uveren da će nakon potpisa u Sočiju išta u vezi sa gasovodom Južni tok biti izvesnije:
"Meni se čini da u tome ima najviše populizma, da se želi pokazati da to nije propalo, da se još uvek drži nekakva ravnoteža s onim što smo prejeftino dali Naftnu industriju Srbije (NIS) Rusima, da se prosto održava neka tenzija da ćemo mi, svi ovde, od toga imati neku značajnu korist. Iako, što više vreme prolazi, sve je manje jasno kako bi mi mogli doći do koristi. Ako je osnovano društvo u Švajcarskoj, onda je to mimo svih normalnih pravila. Drugo, ako se s ovim potpisivanjem ne pojavljuje nijedna država koja bi išla gornjim krakom iz Bugarske, nego samo Italija koja će ići dole, to čak povećava malo i neizvesnost da li će uopšte biti tog gornjeg kraka. I treća stvar, bilo bi za nas dobro da mi tipujemo da kroz Srbiju prođe i Nabuko, naravno pod određenim uslovima koji bi nam doneli koristi što sad, kad je reč o Južnom toku, svi dosadašnji ugovori i dokumenti koji su napravljeni nažalost ne obećavaju."
Srbija je, kaže Sijka Pištolova, propustila priliku da izvuče više od ruske strane:
"Bugari i Rusi imaju po 50 odsto učešća u zaedničkoj kompaniji za izgradnju Južnog toka u delu koji prolazi kroz Bugarsku. Srbija ima 49 odsto u zajedničkoj kompaniji sa Rusima u delu koji prolazi kroz Srbiju – znači, mi smo manjinski učesnik. Uz to, zajednička kompanija će biti registrovana u Švajcarskoj. Dakle, mi smo od samog starta na gubitku. Zašto? Zato što je ruska strana većinski vlasnik, a to znači da ćemo imati manje profita od tranzitnih taksi ako Južni tok bude prolazio kroz Srbiju. Drugo, ta zajednička kompanija neće plaćati poreze državi Srbiji nego Švajcarskoj a, koliko sam čula, ona će biti osnovana u jednoj slobodnoj poreskoj zoni što znači da tamo neće plaćati takse – dobro, to je njihov izbor ali taj novac će ostajati u Švajcarskoj a ne u Srbiji."
Ja mislim da su danas u Sočiju sve strane pozvane da na isti dan potpišu taj sporazum da bi Moskva dobila političke poene, tačnije, da pokaže Briselu kako ima čime da se suprotstavlja njegovim naporima da udahne život gasovodu Nabuko.
To je bila suva agencijska vest, a šta kažu energetski stručnjaci?
Sijka Pištolova iz Enerdžiobservera upozorava da Srbija jedino može da se nada da će Južni tok jednog dana biti izgrađen jer papir koji se danas potpisuje u Sočiju u formalno-pravnom smislu ne obećava ništa i – s obzirom na to da još nije urađena studija izvodljivosti – ne obavezuje Ruse ni na šta. Jedino, kaže, Gaspromu donosi medijsku propaganda:
"Ja mislim da su danas u Sočiju sve strane pozvane da na isti dan potpišu taj sporazum da bi Moskva dobila političke poene, tačnije, da pokaže Briselu kako ima čime da se suprotstavlja njegovim naporima da udahne život gasovodu Nabuko. Današnji sporazum će sadržati samo izraze dobre volje da su zemlje potpisnice spremne da se uključe u realizaciju Južnog toka, dakle, papir ne sadrži nikakve obaveze. Primera radi, Bugarska je sebi ostavila prostora u aneksu da može da izađe iz tog projekta onog trenutka kada oseti da joj je Nabuko profitabilniji."
Koja je razlika između gasovoda Nabuko i gasovoda Južni tok? Sijka Pištolova:
"Južni tok insistira da se kroz njega transportuje samo ruska nafta. Nabuko je potpuno komercijalna priča. Učesnike u Nabuku ne interesuje da li će se kroz gasovod transportovati ruski, marsovski, katarski gas. Njima je jedino važno da je
Meni se čini da u tome ima najviše populizma, da se želi pokazati da to nije propalo, da se još uvek drži nekakva ravnoteža s onim što smo prejeftino dali Naftnu industriju Srbije (NIS) Rusima, da se prosto održava neka tenzija da ćemo mi, svi ovde, od toga imati neku značajnu korist.
Ni Milan Kovačević, konsultanat za strana ulaganja, nije uveren da će nakon potpisa u Sočiju išta u vezi sa gasovodom Južni tok biti izvesnije:
"Meni se čini da u tome ima najviše populizma, da se želi pokazati da to nije propalo, da se još uvek drži nekakva ravnoteža s onim što smo prejeftino dali Naftnu industriju Srbije (NIS) Rusima, da se prosto održava neka tenzija da ćemo mi, svi ovde, od toga imati neku značajnu korist. Iako, što više vreme prolazi, sve je manje jasno kako bi mi mogli doći do koristi. Ako je osnovano društvo u Švajcarskoj, onda je to mimo svih normalnih pravila. Drugo, ako se s ovim potpisivanjem ne pojavljuje nijedna država koja bi išla gornjim krakom iz Bugarske, nego samo Italija koja će ići dole, to čak povećava malo i neizvesnost da li će uopšte biti tog gornjeg kraka. I treća stvar, bilo bi za nas dobro da mi tipujemo da kroz Srbiju prođe i Nabuko, naravno pod određenim uslovima koji bi nam doneli koristi što sad, kad je reč o Južnom toku, svi dosadašnji ugovori i dokumenti koji su napravljeni nažalost ne obećavaju."
Srbija je, kaže Sijka Pištolova, propustila priliku da izvuče više od ruske strane:
"Bugari i Rusi imaju po 50 odsto učešća u zaedničkoj kompaniji za izgradnju Južnog toka u delu koji prolazi kroz Bugarsku. Srbija ima 49 odsto u zajedničkoj kompaniji sa Rusima u delu koji prolazi kroz Srbiju – znači, mi smo manjinski učesnik. Uz to, zajednička kompanija će biti registrovana u Švajcarskoj. Dakle, mi smo od samog starta na gubitku. Zašto? Zato što je ruska strana većinski vlasnik, a to znači da ćemo imati manje profita od tranzitnih taksi ako Južni tok bude prolazio kroz Srbiju. Drugo, ta zajednička kompanija neće plaćati poreze državi Srbiji nego Švajcarskoj a, koliko sam čula, ona će biti osnovana u jednoj slobodnoj poreskoj zoni što znači da tamo neće plaćati takse – dobro, to je njihov izbor ali taj novac će ostajati u Švajcarskoj a ne u Srbiji."
