Čim je predlog vojvođanskih socijaldemorkata stigao u Skupštinu, digla se velika prašina. S jedne strane, Šešeljevi radikali bi mogli doći pod udar nekih odredbi Zakona, s druge, razlike u proceni šta je fašističko delovanje u Srbiji danas je toliko da možete čuti od poslanika, i to vladajuće koalicije, da su to predstavnice nevladinih organizacija, inače celom regionu poznate kao borci za ljudska prava i protiv zataškavanja odgovornosti za zločine: Nataša Kandić, Biljana Kovačević Vučo i Sonja Biserko. Ipak, glavni spor su odredbe u vezi sa haškim suđenjima.
Aleksadra Jerkov, narodna poslanica Lige socijaldemokrata Vojvodine, kaže u ime predlagača da su koalicioni partneri, s jednim izuzetkom, podržali ovu inicijativu, što znači da postoji parlamentarna većina za usvajanje Zakona; da su najžešći kritičari Radikali, čiji je šef partije Vojislav Šešelj optužen za ratne zločine pred Haškim tribunalom, koji bi se, zbog veličanja haškog optuženika, moglinaći pod udarom budućeg zakona.
Aleksandra Jerkov kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) da očekuje da će prva posledica usvajanja Zakona biti zabrana nacističkih, fašističkih i klerofašističkih organizacija. Njihov spisak postoji i napravila ga je policija u vreme vlade Vojislava Koštunice. Među njima su Obraz, Krv i čast, dve jedine registrovane organizacije, a zatim i neregistrovani Nacionalni stroj i mađarski Pokret 64 županije i Honvedi.
"Niko ko tvrdi da je za Evropu ne može biti protiv antifašizma, zato što je ta Evropa upravo izgrađena, između ostalog, na principima ravnopravnosti i antifašizma."
Predlagači procenjuju da će najspornija biti ona odredba koja se tiče Haškog tribunala, jer je to tema o kojoj u Srbiji danas ne postoji saglasnost, a direktno se tiče govora mržnje.
Ako se usvoji Predlog zakona biće zabranjeno, citiramo: "proizvodnja, skladištenje, prezentacija, širenje ili na bilo koji drugi način upotreba simbola kojima se propagiraju ili opravdavaju ideje, radnje i postupci optuženih i osuđenih u Haškom tribunalu ili osuđenih i optuženih pred domaćim sudovima za ratne zločine." To potvrđuje i naš sledeći sagovornik, Vladan Glišić iz desničarske organizacije Dveri:
"Što se tiče samog zakona, samo prvi deo koji se konkretno odnosi na fašistička, nacistička, neonacistička i druga slična obeležja sasvim je u redu i normalno je da se takve stvari zabranjuju, takve vrste okupljanja. Međutim, sve ostalo, pogotovo onaj deo koji se odnosi na Međunarodni tribunal i to da će svi oni koji budu delili materijale vezane ne samo za osuđene za ratne zločine već i za optužene, nije u redu. Zatim, na nekim mestima se pominju i nacionalističke ideje kaoproblematične, dakle, sve to govori o tome da je to pokušaj da se obračuna sa nacionalnim organizacijama i strankama, i u tom smislu to je vrlo totalitaran zakon."
Advokat Srđa Popović kaže da i on očekuje da će taj deo o Haškom tribunalu biti osporavan i oprezno analizira predloženu formulaciju:
"Da li vama može biti zabranjeno da argumentovano polemišete s nečijom optužnicom ili s nečijom presudom? Ja smatram da se to ne može nikada zabraniti. To je moje mišljenje. A druga stvar je veličanje, drugo je kad se kaže 'ma dobro, u pravu je bio Mladić, trebalo je sve da ih pobije'. To je naravno krivično delo. Veličanje je i lepljenje plakata 'ulice Ratka Mladića', jer vi tu ne osporavate ni činjeničnu ni osnovnu pravnu kvalifikaciju onoga za šta on odgovara i prihvatate da je to možda i tako, ali vama se to baš sviđa i samim tim veličate i sam zločin. To bi moralo biti sankcionisano."
Marko Karadžić, državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, kaže da je slušao poslanika Dragana Markovića Palmu iz Jedinstvene Srbije, koja je deo vladajuće koalicije, koji kaže da bi na udaru takvog zakona trebalo da budu nevladine organizacije koje se bore za ljudska prava:
Marko Karadžić, Foto: Vesna Anđić"Juče sam čuo izjavu Dragana Markovića Palme koji je, na nedvosmisleni način, čak napao i predstavnike, odnosno, predstavnice nevladinih organizacija Sonju Biserko, Natašu Kandić i Biljanu Kovačević Vučo koje su borci za ljudska prava, i stavio ih je u isti rang sa organizacijom Obraz koja u svojim načelima ima stavove koji su svojstveni neonacističkim organizacijama i čije se delovanje, naime, bazira na nasilju i mržnji prema svemu što, po nekim njihovim standardima i kriterijumima, nije pravo srpstvo."
U društvu koje se nije odredilo prema mnogim događajima iz bliže i dalje prošlosti, u kome predstavnici političke i intelektualne elite šalju zbunjujuće dvosmislene poruke o mnogim osetljivim, a važnim, temama o ratovima devedesetih, o pripadnicima manjina – Albancima, Romima, Bošnjacima, Mađarima – u kome poslanici pred TV kamerama nose majice sa slikama haškog optuženika, teško je verovati da će zakonske odredbe bitno promeniti stvari. Kakvi će biti dometi zakona, ako bude usvojen, u društvu u kome vlada prava papazjanija kad je reč o sistemu vrednosti, određivanju prema zločinu, kazni, genocidu, mržnji, netoleranciji, pitali smo Srđu Popovića:
"Ako ta pojava snažno postoji u društvu, vi je time nećete iskoreniti. Ali, jedan od koraka koje morate da napravite je da donesete takvo zakonodavstvo i da postulirate, dakle, jedno načelo s kojim će biti upoznata cela javnost, da je to nešto što država osuđuje i da će država kažnjavati."
Aleksadra Jerkov, narodna poslanica Lige socijaldemokrata Vojvodine, kaže u ime predlagača da su koalicioni partneri, s jednim izuzetkom, podržali ovu inicijativu, što znači da postoji parlamentarna većina za usvajanje Zakona; da su najžešći kritičari Radikali, čiji je šef partije Vojislav Šešelj optužen za ratne zločine pred Haškim tribunalom, koji bi se, zbog veličanja haškog optuženika, mogli
Prva posledica usvajanja Zakona trebala bi da bude zabrana nacističkih, fašističkih i klerofašističkih organizacija.
Aleksandra Jerkov kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) da očekuje da će prva posledica usvajanja Zakona biti zabrana nacističkih, fašističkih i klerofašističkih organizacija. Njihov spisak postoji i napravila ga je policija u vreme vlade Vojislava Koštunice. Među njima su Obraz, Krv i čast, dve jedine registrovane organizacije, a zatim i neregistrovani Nacionalni stroj i mađarski Pokret 64 županije i Honvedi.
"Niko ko tvrdi da je za Evropu ne može biti protiv antifašizma, zato što je ta Evropa upravo izgrađena, između ostalog, na principima ravnopravnosti i antifašizma."
Predlagači procenjuju da će najspornija biti ona odredba koja se tiče Haškog tribunala, jer je to tema o kojoj u Srbiji danas ne postoji saglasnost, a direktno se tiče govora mržnje.
Predlagači procenjuju da će najspornija biti ona odredba koja se tiče Haškog tribunala, jer je to tema o kojoj u Srbiji danas ne postoji saglasnost, a direktno se tiče govora mržnje.
Ako se usvoji Predlog zakona biće zabranjeno, citiramo: "proizvodnja, skladištenje, prezentacija, širenje ili na bilo koji drugi način upotreba simbola kojima se propagiraju ili opravdavaju ideje, radnje i postupci optuženih i osuđenih u Haškom tribunalu ili osuđenih i optuženih pred domaćim sudovima za ratne zločine." To potvrđuje i naš sledeći sagovornik, Vladan Glišić iz desničarske organizacije Dveri:
"Što se tiče samog zakona, samo prvi deo koji se konkretno odnosi na fašistička, nacistička, neonacistička i druga slična obeležja sasvim je u redu i normalno je da se takve stvari zabranjuju, takve vrste okupljanja. Međutim, sve ostalo, pogotovo onaj deo koji se odnosi na Međunarodni tribunal i to da će svi oni koji budu delili materijale vezane ne samo za osuđene za ratne zločine već i za optužene, nije u redu. Zatim, na nekim mestima se pominju i nacionalističke ideje kao
Na nekim mestima se pominju i nacionalističke ideje kao problematične, dakle, sve to govori o tome da je to pokušaj da se obračuna sa nacionalnim organizacijama i strankama, i u tom smislu to je vrlo totalitaran zakon.
Advokat Srđa Popović kaže da i on očekuje da će taj deo o Haškom tribunalu biti osporavan i oprezno analizira predloženu formulaciju:
"Da li vama može biti zabranjeno da argumentovano polemišete s nečijom optužnicom ili s nečijom presudom? Ja smatram da se to ne može nikada zabraniti. To je moje mišljenje. A druga stvar je veličanje, drugo je kad se kaže 'ma dobro, u pravu je bio Mladić, trebalo je sve da ih pobije'. To je naravno krivično delo. Veličanje je i lepljenje plakata 'ulice Ratka Mladića', jer vi tu ne osporavate ni činjeničnu ni osnovnu pravnu kvalifikaciju onoga za šta on odgovara i prihvatate da je to možda i tako, ali vama se to baš sviđa i samim tim veličate i sam zločin. To bi moralo biti sankcionisano."
Marko Karadžić, državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, kaže da je slušao poslanika Dragana Markovića Palmu iz Jedinstvene Srbije, koja je deo vladajuće koalicije, koji kaže da bi na udaru takvog zakona trebalo da budu nevladine organizacije koje se bore za ljudska prava:
U društvu koje se nije odredilo prema mnogim događajima iz bliže i dalje prošlosti, u kome predstavnici političke i intelektualne elite šalju zbunjujuće dvosmislene poruke o mnogim osetljivim, a važnim, temama o ratovima devedesetih, o pripadnicima manjina – Albancima, Romima, Bošnjacima, Mađarima – u kome poslanici pred TV kamerama nose majice sa slikama haškog optuženika, teško je verovati da će zakonske odredbe bitno promeniti stvari. Kakvi će biti dometi zakona, ako bude usvojen, u društvu u kome vlada prava papazjanija kad je reč o sistemu vrednosti, određivanju prema zločinu, kazni, genocidu, mržnji, netoleranciji, pitali smo Srđu Popovića:
"Ako ta pojava snažno postoji u društvu, vi je time nećete iskoreniti. Ali, jedan od koraka koje morate da napravite je da donesete takvo zakonodavstvo i da postulirate, dakle, jedno načelo s kojim će biti upoznata cela javnost, da je to nešto što država osuđuje i da će država kažnjavati."
