Šef Evropske komisije u Podgorici, ambasador Leopold Maurer, kaže da je u ovom trenutku za evropski put Crne Gore najvažniji korak, upitnik od oko 1.000 stranica koji je u pripremi i koji će, kako je najavio, biti obnovljen u odnosu na pitanja koje je Brisel prije dvije godine poslao Makedoniji, imajući u vidu neke nove okolnosti. Precizniji datum kada će upitnik biti gotov Maurer nije mogao dati:
"Ne možemo vam reći jer sve naše službe u Briselu su uključene u taj posao od Generalnog direktorata za poljoprivredu do onog za telekomunikacije. Riječ je o oko tridesetak direktorata koji su uključeni i riječ je o dugom procesu, nijedan datum nije fiksiran. Kada bude gotovo, naravno, obavijestićemo vas. Sada mogu samo da najavim datum koji je fiksiran ali ne za upitnik, već u našem kelendaru, a to je 27. maj kada će Crnu Goru posjetiti naš direktor Direkcije za Zapadni Balkan Pjer Mirel zbog unaprijeđenog političkog dijaloga i mi se nadamo da ćemo vam tada moći dati preciznije informacije."
Ambasador Maurer nije mogao odgovoriti na novinarsko pitanje da li će slučaj sa davanjem crnogorskog pasoša bivšem tajlandskom premijeru Taksinu Šinavatri, osuđenom u svojoj zemlji na zatvorsku kaznu zbog korupcije, uticati na predstojeći proces vizne liberalizacije Crne Gore sa Evropskom unijom:
"Ne znam. Konačna odluka biće donesena u mjesecima što slijede."
Na naše eksplicitno pitanje da li je Evropska komisija zadovoljna dosadašnjom primjenom zakonske regulative Evropske unije, koju relativno brzo i bez problema Podgorica usvaja i pred toga što je zahvalio na pitanju kao vrlo važnom Maurer nije dao precizan odgovor:
"Hvala vam puno na ovom vrlo važnom pitanju. Mi smo već počeli da pripremamo ono što zovemo 'progres riport' koji ćemo ovoga puta poslati nešto ranije nego prije. Obično je to na početku novembra a ovoga puta biće gotovo u oktobru. Zbog toga što, kao što znate, imamo izbore za Evropski parlament što će sve zajedno uticati na konstituisanje nove Evropske komisije pa ćemo se potruditi da stara komisija dobije izvještaj. I u tom izvještaju ćemo dati vrlo precizne ocjene implementacije zakona. Komisija u Podgorici će krajem maja, početkom juna, imati sve inpute i nakon toga početi da radi u komunikaciji za Briselom i svim relevantnim ovdašnjim organizacijama kao i Vladom. Mislim da moramo sačekati sa tim novim izvještajem zato što moramo pregledati sve oblasti da bismo vidjeli koliki i kakav je progres napravljen."
Na koktelu koji je uslijedio potom smo anketirali kolege novinare. Na pitanje da procijene crnogorski put ka Evropskoj uniji odgovarali su: Tihomir Burzanović, iz agencije "Srna":
"Put Crne Gore ka Evropskoj uniji je jedan od boljih od svih zemalja u okruženju i to je dobro što Vlada i državni organi na tome insistiraju. Imaju i veliku pomoć nevladinih organizacija mada ih možda ih oni u ovom trenutku doživljavaju kao protivnike. Mislim da bi trebali sa nevladinim sektorom još više da sarađuju, rade na tom procesu."
RSE: Šta je ključni problem na tom putu?
Burzanović: Ključni problem je veći stepen povjerenja i saradnje između nevladinog sektora i Vlade.
Tina Dimić iz Televizije "Vijesti":
"Ja ne mislim da je Evropska unija neka sjajna tvorevima kojoj treba da težimo, ali standardi koji te zemlje članice unije imaju su svakako standardi kojima treba da težimo i mislim da je Crna Gora svjetlosnim godinama udaljena od tih standarda, zbog toga što se ne poštuju zakoni i zbog toga što imamo veliki nivo korupcije i organizovanog kriminala."
I Olivera Slavnić, novinar i urednik u Radiju Crne Gore:
"Vrlo trnovito, sa dva, tri aspekta. Prvo, svijest građana mora da se izmijeni .Znači, ne možemo preko noći, ne možemo odmah, a druga stvar, ne radi se baš previše, čini mi se, da se povrati povjerenje građana u institucije što je opet nekakvo osnovno načelo evropskih standarda. Jedna pozitivna stvar koja nam se desila kada se tiče evropskih integracija, naravno, ovo što se desilo u Savjetu ministara a to je zeleno svjetlo našoj aplikaciji. Ali to je ipak forma, odnosno to je početak jedne forme. Čeka nas suština, a kada je riječ o suštini čeka nas puno posla."
Evropski, ali samo retorički
Kako Crna Gora dočekuje Dan Evrope, koji su osnovni problemi u implementaciji evropskih standarda, da li je crnogorska državna politika jednako evropska prema Briselu i prema unutrašnjoj javnosti i kakav doprinos daju nevladine organizacije crnogorskom putu ka Evropskoj uniji?
Na putu evropsih integracija treba učiniti niz promjena kako na individualnom tako na sistemskom nivou. Na individualnom novu treba smanjiti ličnu toleranciju prema nizu nezakonitih postupaka kao što je korupcija, kaže Momčilo Radulović, generalni sekretar Evropskog pokreta u Crnoj Gori. Kada je sam sistem u pitanju potrebno je ispuniti sve zahtjeve definsane od strane Brisela koji se svode na poboljšanje administrativnih kapaciteta i borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, kaže Radulović, iznoseći ključne nedostatke društva:
"Mi jednostavno nemamo kapaciteta ni na Univerzitetu ni na Akademiji nauka ni u civilnom društvu ni u medijima i moramo da radimo na tome. Moramo da radimo na nivou našeg obrazovanja, na suštini tog obrazovanja i reformi uopšte da one koji su najbolji među nama stavljamo u prvi plan a ne kao do sada da ih stavljamo na marginu društva a sve zbog ili ličnih koristi ili nepotizama ili partijskih protekcionizama, monopola. Čini mi se kada je u pitanju borba protiv korupcije i organizovanog kriminala mi radimo određene kozmetičke aktivnosti. Čini mi se da institucije sistema ne funkcionišu kako bi trebalo da funkcionišu i čini mi se da to što ćemo kozmetički staviti nekoliko sudija, nekoliko tužilaca, nekoliko sitnih službenika u pritvor, najčešće ih onda i pustimo i kasnije to ne može nikako djelovati kao ozbiljna borba protiv korupcije. Ipak, svako od nas ima i oči i uši da vidi i da čuje šta se dešava kod nas, koji su to nosioci organizovanog krimanala, znamo im i imena, ko su ljudi koji stoje iza njih i to znamo po imenu. Tužioci i policija treba da konstatuju ono što svi znamo. Čini mi se da znaju naši partneri u Evropskoj uniji i to nam može biti već problem na sljedećoj stanici. Do sada smo dobro prošli, do sada smo u ovom regionu takav kakav je neka relativno svijetla tačka, ali ne smijemo biti zadovoljni time ne samo zbog nas nego i zbog generacija koje dolaze."
Daliborka UljarevićEvropska komisija kroz sve izvještaje konstantno spočitava nedostatak administrativnih kapaciteta, korupciju i veze organizovanog kriminala sa strukturama vlasti a da ništa na tim poljima nije učinjeno, te s toga je put Crne Gore ka Evropskoj uniji slučajno ograničen, smatra izvršna direktorka Centra za građansko obrazovanje Daliborka Uljarević koja kaže da se ne može još dugo voditi dvostruka politika koja je retorički evropska a realno politika očuvanja ličnih interesa:
"Ne može se reći da ste potpuno posvećeni viznoj liberalizaciji koje je naravno svima nama jedno od važnih pitanja, a na drugoj strani davati pasoše odbjeglim i osuđenim kriminalcima jer prosto taj primjer pokazuje, a takvih primjera je jako puno, da prije ili kasnije ta retorika dobija svoj demanti u praksi i ja se bojim da ako se ovako nastavi da smo iscrpjeli sve one tehničke detalje, sve retoričke akrobacije i slično da ćemo i mi ostati dosta dugo u poziciji u kojoj jesmo, pa čak i ako dobijemo status kandidata, naravno to neće biti dobro čak ni za samo društvo."
Boris Raonić, Foto: Savo PrelevićOdgovarajući na pitanje u kojoj mjeri nevladine organizacije doprinose bržem putu Crne Gore ka Evropskoj uniji, ukazujući ne negativne pojave u društvu, izvršni direktor Inicijative mladih za ljudska prava Boris Raonić kaže da u medijima, nevladinom sektoru i drugim oblastima postoji tendencija da svi podržavaju evropske integracije dok realno sistem drugačije funkcioniše:
"S jedne strane možemo reći da imamo eto civilni sektor koji se zalaže za Evropsku uniju, međutim, on previše energije troši na unutrašnja trvenja i unutrašnja ogovaranja , a onaj dio civilnog sektora koji radi svoj posao dobija velike klipove u točkovima , jer jednostavno ljudi ne pristaju na konstatovanje lošeg stanja je uslov napretka. Oni koji ukažu na loše stvari bivaju sputavani, dok drugi dio civilnog sektora se uglavnom fokusira na neku buduću ulogu ideološke policije. Pokušavaju da budu moralni i krajnji tumači svega onoga što je dobro i što je loše u Crnoj Gori što civilni sektor preduzima."
"Ne možemo vam reći jer sve naše službe u Briselu su uključene u taj posao od Generalnog direktorata za poljoprivredu do onog za telekomunikacije. Riječ je o oko tridesetak direktorata koji su uključeni i riječ je o dugom procesu, nijedan datum nije fiksiran. Kada bude gotovo, naravno, obavijestićemo vas. Sada mogu samo da najavim datum koji je fiksiran ali ne za upitnik, već u našem kelendaru, a to je 27. maj kada će Crnu Goru posjetiti naš direktor Direkcije za Zapadni Balkan Pjer Mirel zbog unaprijeđenog političkog dijaloga i mi se nadamo da ćemo vam tada moći dati preciznije informacije."
Mi smo već počeli da pripremamo ono što zovemo 'progres riport' koji ćemo ovoga puta poslati nešto ranije nego prije. Obično je to na početku novembra a ovoga puta biće gotovo u oktobru.
"Ne znam. Konačna odluka biće donesena u mjesecima što slijede."
Na naše eksplicitno pitanje da li je Evropska komisija zadovoljna dosadašnjom primjenom zakonske regulative Evropske unije, koju relativno brzo i bez problema Podgorica usvaja i pred toga što je zahvalio na pitanju kao vrlo važnom Maurer nije dao precizan odgovor:
"Hvala vam puno na ovom vrlo važnom pitanju. Mi smo već počeli da pripremamo ono što zovemo 'progres riport' koji ćemo ovoga puta poslati nešto ranije nego prije. Obično je to na početku novembra a ovoga puta biće gotovo u oktobru. Zbog toga što, kao što znate, imamo izbore za Evropski parlament što će sve zajedno uticati na konstituisanje nove Evropske komisije pa ćemo se potruditi da stara komisija dobije izvještaj. I u tom izvještaju ćemo dati vrlo precizne ocjene implementacije zakona. Komisija u Podgorici će krajem maja, početkom juna, imati sve inpute i nakon toga početi da radi u komunikaciji za Briselom i svim relevantnim ovdašnjim organizacijama kao i Vladom. Mislim da moramo sačekati sa tim novim izvještajem zato što moramo pregledati sve oblasti da bismo vidjeli koliki i kakav je progres napravljen."
Put Crne Gore ka Evropskoj uniji je jedan od boljih od svih zemalja u okruženju
"Put Crne Gore ka Evropskoj uniji je jedan od boljih od svih zemalja u okruženju i to je dobro što Vlada i državni organi na tome insistiraju. Imaju i veliku pomoć nevladinih organizacija mada ih možda ih oni u ovom trenutku doživljavaju kao protivnike. Mislim da bi trebali sa nevladinim sektorom još više da sarađuju, rade na tom procesu."
RSE: Šta je ključni problem na tom putu?
Mislim da je Crna Gora svjetlosnim godinama udaljena od tih standarda, zbog toga što se ne poštuju zakoni i zbog toga što imamo veliki nivo korupcije i organizovanog kriminala.
Tina Dimić iz Televizije "Vijesti":
"Ja ne mislim da je Evropska unija neka sjajna tvorevima kojoj treba da težimo, ali standardi koji te zemlje članice unije imaju su svakako standardi kojima treba da težimo i mislim da je Crna Gora svjetlosnim godinama udaljena od tih standarda, zbog toga što se ne poštuju zakoni i zbog toga što imamo veliki nivo korupcije i organizovanog kriminala."
I Olivera Slavnić, novinar i urednik u Radiju Crne Gore:
"Vrlo trnovito, sa dva, tri aspekta. Prvo, svijest građana mora da se izmijeni .Znači, ne možemo preko noći, ne možemo odmah, a druga stvar, ne radi se baš previše, čini mi se, da se povrati povjerenje građana u institucije što je opet nekakvo osnovno načelo evropskih standarda. Jedna pozitivna stvar koja nam se desila kada se tiče evropskih integracija, naravno, ovo što se desilo u Savjetu ministara a to je zeleno svjetlo našoj aplikaciji. Ali to je ipak forma, odnosno to je početak jedne forme. Čeka nas suština, a kada je riječ o suštini čeka nas puno posla."
Evropski, ali samo retorički
Kako Crna Gora dočekuje Dan Evrope, koji su osnovni problemi u implementaciji evropskih standarda, da li je crnogorska državna politika jednako evropska prema Briselu i prema unutrašnjoj javnosti i kakav doprinos daju nevladine organizacije crnogorskom putu ka Evropskoj uniji?
Kada je sam sistem u pitanju potrebno je ispuniti sve zahtjeve definsane od strane Brisela koji se svode na poboljšanje administrativnih kapaciteta i borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije.
"Mi jednostavno nemamo kapaciteta ni na Univerzitetu ni na Akademiji nauka ni u civilnom društvu ni u medijima i moramo da radimo na tome. Moramo da radimo na nivou našeg obrazovanja, na suštini tog obrazovanja i reformi uopšte da one koji su najbolji među nama stavljamo u prvi plan a ne kao do sada da ih stavljamo na marginu društva a sve zbog ili ličnih koristi ili nepotizama ili partijskih protekcionizama, monopola. Čini mi se kada je u pitanju borba protiv korupcije i organizovanog kriminala mi radimo određene kozmetičke aktivnosti. Čini mi se da institucije sistema ne funkcionišu kako bi trebalo da funkcionišu i čini mi se da to što ćemo kozmetički staviti nekoliko sudija, nekoliko tužilaca, nekoliko sitnih službenika u pritvor, najčešće ih onda i pustimo i kasnije to ne može nikako djelovati kao ozbiljna borba protiv korupcije. Ipak, svako od nas ima i oči i uši da vidi i da čuje šta se dešava kod nas, koji su to nosioci organizovanog krimanala, znamo im i imena, ko su ljudi koji stoje iza njih i to znamo po imenu. Tužioci i policija treba da konstatuju ono što svi znamo. Čini mi se da znaju naši partneri u Evropskoj uniji i to nam može biti već problem na sljedećoj stanici. Do sada smo dobro prošli, do sada smo u ovom regionu takav kakav je neka relativno svijetla tačka, ali ne smijemo biti zadovoljni time ne samo zbog nas nego i zbog generacija koje dolaze."
"Ne može se reći da ste potpuno posvećeni viznoj liberalizaciji koje je naravno svima nama jedno od važnih pitanja, a na drugoj strani davati pasoše odbjeglim i osuđenim kriminalcima jer prosto taj primjer pokazuje, a takvih primjera je jako puno, da prije ili kasnije ta retorika dobija svoj demanti u praksi i ja se bojim da ako se ovako nastavi da smo iscrpjeli sve one tehničke detalje, sve retoričke akrobacije i slično da ćemo i mi ostati dosta dugo u poziciji u kojoj jesmo, pa čak i ako dobijemo status kandidata, naravno to neće biti dobro čak ni za samo društvo."
"S jedne strane možemo reći da imamo eto civilni sektor koji se zalaže za Evropsku uniju, međutim, on previše energije troši na unutrašnja trvenja i unutrašnja ogovaranja , a onaj dio civilnog sektora koji radi svoj posao dobija velike klipove u točkovima , jer jednostavno ljudi ne pristaju na konstatovanje lošeg stanja je uslov napretka. Oni koji ukažu na loše stvari bivaju sputavani, dok drugi dio civilnog sektora se uglavnom fokusira na neku buduću ulogu ideološke policije. Pokušavaju da budu moralni i krajnji tumači svega onoga što je dobro i što je loše u Crnoj Gori što civilni sektor preduzima."
