Dostupni linkovi

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) podigla je prošle noći nivo uzbune od pandemije od gripa tipa A (H1N1) na peti, drugi najviši nivo opasnosti, što znači da preti globalna zaraza. U Meksiku je dosada umrlo 168 ljudi, a prvi slučajevi bolesti zabeleženi su i u Švajcarskoj i Holandiji.

Iz Evropske komisije poručuju da je Evropa pripremljena za borbu protiv ove bolesti, ali da su i mogući smrtni slučajevi, jer bi vakcina protiv svinjskog gripa u Evropi mogla da bude spremna za stotinak dana.

"Na osnovu procene svih raspoloživih informacija i nekoliko ekspertskih konsultacija, odlučila sam da podignem nivo pripravnosti sa sadašnjeg četiri na pet. Sa epidemijom gripa se mora suočiti veoma ozbiljno jer ima kapacitet brzog širenja na svaku zemlju u svetu"
, kazala je generalna direktorka SZO Margaret Čen.

Iako je upozorila da opasnost od širenja virusa treba shvatiti ozbiljno, ona je dodala da je svet pripremljen za slučaj pandemije bolje nego bilo kada ranije u istoriji. Čenova je istakla da u ovom trenutku 'nemamo sve odgovore, ali ćemo do njih doći'.

SZO je saopštilo da faza pet znači da je makar u dve zemlje došlo do prenošenja virusa s čoveka na čoveka, kao i da će biti pojačani napori za veću proizvodnju vakcina.

Do sada je u Meksiku umrlo 168 ljudi; za skoro 3.000 se sumnja da su zaraženi a 99 slučajeva je potvrđeno. Od toga 91 među njima "se oseća dobro", izjavio je ministar zdravlja Hoze Angel Kordoba. U SAD jedan dvogodišnji dečak je juče umro. Slučajevi svinjskog gripa registrovani su u 11 američkih država. Devetnaest lica je obolelo u Kanadi, 10 u Španiji, pet u Britaniji, četiri u Nemačkoj, 3 na Novom Zelandu, dva u Izraelu, jedan u Austriji i poslednji slučaj u Švajcarskoj i Holandiji.

Rezultati analize u susednoj Hrvatskoj su pokazali da dvadesetdvogodišnja Osječanka za koju se sumnjalo da je zaražena virusom H1N1 nema nijedan oblik gripa, a pogotovo ne meksičkog, izjavila je šefica službe za epidemiologiju zaraznih bolesti Hrvatske Ira Đenero- Margan.

Portparol Evropske komisije Nina Papadoulaki je izjavila da se očekuje širenje zaraze, ali da nema razloga za paniku, jer su nadležne službe spremne da kontrolišu situaciju.

Meksički predsednik Felipe Kalderon pozvao je danas stanovnike da tokom prvomajskih praznika, "ostanu u svojim domovima" kako bi smanjili rizik od daljeg širenja opasne zaraze virusom gripa tipa A (H1N1). Širom zemlje su zatvorene sve škole, fakulteti, restorani, barovi, diskoteke, turističke atrakcije, zoološki vrtovi, a fudbalski mečevi se igraju bez prisustva publike. Te mere će biti na snazi barem do 6. maja.

Nova vrsta gripa nije posledica samo zaraženih životinja i nepredvidivog ponašanja mikroorganizama nego i čovekovih ruku delo i uzrok širenja zaraze treba tražiti i u masovnoj proizvodnji mesa, piše britanski Tajms (Times).

Ljudi su su skloni da ovu epidemiju virusa H1N1 posmatraju kao nezaustavljiv prirodni događaj koji dolazi "odozgo", a u stvari "nema ništa prirodno u ovom obliku bolesti, jer ona potiče od zloupotrebe prirode", navodi se u članku. Tajms navodi da su virusolozi pre šest godina upozorili da postoji mogućnost da se vrlo brzo razvije tip gripa H1N1, koji se pojavio u Meksiku, dok je u Americi prošle godine objavljen izveštaj o patogenim izmenama u industrijskim pogonima za proizvodnju mesa. Godinu dana pre toga agencija UN za hranu predvidela je da će rizik od prenosa bolesti sa životinja na ljude rasti sa sve intenzivnijom životinjskom proizvodnjom.

Ovi virusi su, piše komentator Tajmsa, rezultat načina na koji se ophodimo prema životinjama samo da bi se povećala proizvodnja i dobit. Velike moderne svinjske i živinske farme širom sveta, idealni su inkubatori za bolesti i mnogi naučnici smatraju da mutacija virusa može direktno da se poveže sa intenzivnim modernim poljoprivrednim tehnikama. Patogeni elementi se lako šire kod oslabljenih životinja koje su natrpane u skučene prostore i stvaraju se novi i opasni tipovi virusa koji mogu da se prenose na ljude, dodaje se u članku.

"Stvorili smo okruženje u kojoj i blagi virus može brzo da se razvije u mnogo patogeniji i zarazniji oblik", piše 'Tajms'.

Tokom poslednje pojave ptičjeg gripa, vlade i živinska industrija su požurili da okrive migratorne divlje ptice i mala poljoprivredna dobra za širenje bolesti, ali sada se vidi da je živina na malim gazdinstvima bila znatno otpornija na virus za koji je utvrđeno da potiče sa velikih industrijskih farmi.
Malo se posvećuje pažnje masovnoj proizvodnji mesa i opasnosti koje ono ima po ljudsko zdravlje, kao i činjenici da su se ljudske navike
u poslednjih nekoliko decenija drastično promenile.

Ljudi danas jedu više mesa nego ikad, zahvaljujući novim tehnikama uzgoja, niskim svetskim cenama žitarica i globalnoj mreži distribucije. Prosečan Kinez je 1965. jeo četiri kilograma mesa godišnje, dok danas konzumira 54 kilograma.

Broj životinja na planeti uvećao se za skoro 40 odsto u posledjnih 40 godina. Industrijska proizvodnja hrane je neophodna da se nahrane gladni ljudi širom sveta, ali to treba uraditi tako da se ne stvaraju nove bolesti, zaključuje 'Tajms'.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu "informacione mećave" – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga "Hladni mir: Kavkaz i Kosovo" i " 'Balkanizacija' Interneta i smrt novinara".

XS
SM
MD
LG