Čitav proces, u kome se sudi grupi pomagača u skrivanju najtraženijeg haškog begunca, po mišljenju javnosti, pretvorio se u nemoć države da dokaže optužnicu, ali i istovremeno nameru da pokaže kako čini sve da okonča saradnju sa tribunalom u Hagu.
Suđenje okrivljenima za pomaganje u skrivanju Ratka Mladića nastavak je glavnog pretresa koji je počeo u septembru 2006. godine. Jedanaest okrivljenih, od kojih su dvoje preminuli, terete se da su do januara 2006. godine pomagali haškom beguncu Ratku Mladiću da ne bude uhvaćen. Oni su mu, prema optužnici, obezbeđivali stanove, čuvali ga, spremali hranu i nabavljali dopune za mobilne telefone.
Danas branioci okrivljenih zahtevaju da se, zbog smrti prvooptuženog Jove Đoge, optužnica izmeni, jer su se promenile okolnosti vezane za okrivljene, kaže za naš program branilac jednog od okrivljenih, Svetozar Vujačić:
"Mi se iskreno nadamo, i pošto nikakvih dokaza o krivici svih ovih ljudi nema nego je to bila jedna politička farsa, kao što je i rekao ministar Ljajić pre dve godine, da je hapšenje jataka Ratka Mladića bila velika politička greška, koja je učinjena pod velikim pritiskom međunarodne zajednice. Oni nemaju nikakav dokaz. Pa da su ovi ljudi bili stvarno jataci Ratka Mladića, on bi bio uhvaćen. Šta sad? Pošto su svi jataci bili uhapšeni, i sad im se sudi, ko sad skriva Ratka Mladića, i gde je Ratko Mladić?"
Sudsko veće će naknadno odlučiti o zahtevu branilaca okrivljenih. Za pomaganje u skrivanju Ratka Mladića, to jest učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, optuženi su i Stanko i Predrag Ristić, Saša Badnjar, Ratko Vučetić, Marko Lugonja, Blagoje Govedarica, Borislav Ivanović i Tatjana, Bojan i Ljiljana Vasković. Više optuženih u postupku negirali su navode optužnice. Drugooptuženi Ratko Vučetić, i sam vojno lice, nije krio u izjavi za naš program da poznaje Ratka Mladića:
"Ja sam zvanično jatak. Stalno me krste da sam oficir Vojske Republike Srpske. Ne, ja sam kapetan bojnog broda u mirovini, Vojske Jugoslavije. A zašto sam išao u rat u Bosnu i Hercegovinu i bio u službi Vojske Republike Srpske, pod komandom generala Ratka Mladića? Pa mi smo školski drugovi, sedam godina smo zajedno u klupi sedeli, i pet godina mi je komandovao u ratu. A što se tiče ovog Suda, ja ću to reći javno, po mom ličnom mišljenju, on je postao ispostava Haškog tribunala, i oni ne smeju ništa da urade, dok im odozgo ne naredi Vukčević, tužilac za ratne zločine. Šta očekujem? Pa kako bude naredio Hag. Osudu sigurno. To je to."
Tužilaštvo je na početku procesa odbacilo tvrdnje da radi pod pritiskom izvršne vlasti. Novinar i autor knjige o Ratku Mladiću, Ljubodrag Stojadinović, kaže za naš program da suđenje jatacima u ovom trenutku nema mnogo značaja, osim stvaranja ambijenta da Srbija ozbiljno radi na hvatanju najtraženijeg haškog begunca:
"To nije samo pokušaj da se kaže Hagu da se nešto radi, nego da se pričom o jatacima praktično amnestira uloga Službe bezbednosti u nesposobnosti države da završi svoj posao, i da jednu trivijalnu akciju predstave kao veliki uspeh ili kao da se nešto radi. Ne bih rekao da su ovi baš žrtve, ali to je otprilike neka vrsta sudsko-političke farse, i pretpostavljam da država možda zna nešto više o tome, i da civilna vlast i posle toliko godina nema podataka o kretanju lica koje je inače traženo. U tom smislu, ovo suđenje predstavlja jednu vrstu pokušaja da se dokaže da država nešto radi, i da svoju očitu neefikasnost zakloni nekim drugim akcijama koje inače nemaju nikakav praktičan smisao i ne mogu imati nikakvog efekta u odnosu na Ratka Mladića. Dakle, nije važno ko su jataci pet godina nego ko su jataci danas i gde se on krije u ovom trenutku."
Čitav proces prate i političko-pravne nejasnoće. Zbog pitanja nadležnosti suda, glavni pretres je bio obustavljen godinu i po dana. Inače ceo istražni postupak imao je oznaku državne tajne. Danas je postupak otvoren za javnost, ali bez bilo kakvog pomaka po pitanju utvrđivanja činjeničnog stanja.
Suđenje okrivljenima za pomaganje u skrivanju Ratka Mladića nastavak je glavnog pretresa koji je počeo u septembru 2006. godine. Jedanaest okrivljenih, od kojih su dvoje preminuli, terete se da su do januara 2006. godine pomagali haškom beguncu Ratku Mladiću da ne bude uhvaćen. Oni su mu, prema optužnici, obezbeđivali stanove, čuvali ga, spremali hranu i nabavljali dopune za mobilne telefone.
Danas branioci okrivljenih zahtevaju da se, zbog smrti prvooptuženog Jove Đoge, optužnica izmeni, jer su se promenile okolnosti vezane za okrivljene, kaže za naš program branilac jednog od okrivljenih, Svetozar Vujačić:
"Mi se iskreno nadamo, i pošto nikakvih dokaza o krivici svih ovih ljudi nema nego je to bila jedna politička farsa, kao što je i rekao ministar Ljajić pre dve godine, da je hapšenje jataka Ratka Mladića bila velika politička greška, koja je učinjena pod velikim pritiskom međunarodne zajednice. Oni nemaju nikakav dokaz. Pa da su ovi ljudi bili stvarno jataci Ratka Mladića, on bi bio uhvaćen. Šta sad? Pošto su svi jataci bili uhapšeni, i sad im se sudi, ko sad skriva Ratka Mladića, i gde je Ratko Mladić?"
Sudsko veće će naknadno odlučiti o zahtevu branilaca okrivljenih. Za pomaganje u skrivanju Ratka Mladića, to jest učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, optuženi su i Stanko i Predrag Ristić, Saša Badnjar, Ratko Vučetić, Marko Lugonja, Blagoje Govedarica, Borislav Ivanović i Tatjana, Bojan i Ljiljana Vasković. Više optuženih u postupku negirali su navode optužnice. Drugooptuženi Ratko Vučetić, i sam vojno lice, nije krio u izjavi za naš program da poznaje Ratka Mladića:
"Ja sam zvanično jatak. Stalno me krste da sam oficir Vojske Republike Srpske. Ne, ja sam kapetan bojnog broda u mirovini, Vojske Jugoslavije. A zašto sam išao u rat u Bosnu i Hercegovinu i bio u službi Vojske Republike Srpske, pod komandom generala Ratka Mladića? Pa mi smo školski drugovi, sedam godina smo zajedno u klupi sedeli, i pet godina mi je komandovao u ratu. A što se tiče ovog Suda, ja ću to reći javno, po mom ličnom mišljenju, on je postao ispostava Haškog tribunala, i oni ne smeju ništa da urade, dok im odozgo ne naredi Vukčević, tužilac za ratne zločine. Šta očekujem? Pa kako bude naredio Hag. Osudu sigurno. To je to."
Tužilaštvo je na početku procesa odbacilo tvrdnje da radi pod pritiskom izvršne vlasti. Novinar i autor knjige o Ratku Mladiću, Ljubodrag Stojadinović, kaže za naš program da suđenje jatacima u ovom trenutku nema mnogo značaja, osim stvaranja ambijenta da Srbija ozbiljno radi na hvatanju najtraženijeg haškog begunca:
"To nije samo pokušaj da se kaže Hagu da se nešto radi, nego da se pričom o jatacima praktično amnestira uloga Službe bezbednosti u nesposobnosti države da završi svoj posao, i da jednu trivijalnu akciju predstave kao veliki uspeh ili kao da se nešto radi. Ne bih rekao da su ovi baš žrtve, ali to je otprilike neka vrsta sudsko-političke farse, i pretpostavljam da država možda zna nešto više o tome, i da civilna vlast i posle toliko godina nema podataka o kretanju lica koje je inače traženo. U tom smislu, ovo suđenje predstavlja jednu vrstu pokušaja da se dokaže da država nešto radi, i da svoju očitu neefikasnost zakloni nekim drugim akcijama koje inače nemaju nikakav praktičan smisao i ne mogu imati nikakvog efekta u odnosu na Ratka Mladića. Dakle, nije važno ko su jataci pet godina nego ko su jataci danas i gde se on krije u ovom trenutku."
Čitav proces prate i političko-pravne nejasnoće. Zbog pitanja nadležnosti suda, glavni pretres je bio obustavljen godinu i po dana. Inače ceo istražni postupak imao je oznaku državne tajne. Danas je postupak otvoren za javnost, ali bez bilo kakvog pomaka po pitanju utvrđivanja činjeničnog stanja.
