Dostupni linkovi

CIA ne koristi više tajne zatvore za hapšenje osoba koje su osumnjičene za terorizam, u skladu s ukazom američkoga predsednika Baracka Obame kojim se zabranjuje kontroverzna praksa obaveštajnih službi za vreme njegovog prethodnika Džordža Buša. Direktor CIA-e Leon Paneta je istovremeno saopštio da je predložio plan za zatvaranje takvih preostalih mesta.

U pismu zaposlenima Paneta nije precizirao gde su se ili još uvek nalaze pomenuti zatvori. On je kazao da je naredio da se ugovori o kooperantskim uslugama za bezbednost takvih lokacija odmah ponište, dodajući da će administracija ovom merom "uštedeti do četiri miliona dolara". Paneta ističe da je njegova odluka doneta u skladu sa naredbom novog predsednika SAD Baraka Obame – potpisanoj 21. januara dan nakon što je preuzeo dužnost – da "CIA ne koristi ni jednu od dodatnih tehnika ispitivanja koje je odobrilo američko ministarstvo pravosuđa od 2002. do 2009 godine".

To znači ukidanje dosadašnje politike Vašingtona zatvaranja osumnjičenika za terorizma visokog ranga na tajnim lokacijama van SAD. U takvim zatvorima, uključujući i Gvantanamo, osumnjičeni su bili izloženi nasilnom ispitivanju, odnosno mučenju, što je podrazumevalo i tehnike kao što je simuliranje davljenja u vodi.

Paneta je u saslušanju pred Kongresom tokom imenovanja za direktora CIA-e u februaru, izrazio zabrinutost zbog ovakve prakse.

"Radi se o situacijama kada zatvorenika pošaljete u drugu zemlju na ispitivanje – veoma često na način koji nije u skadu sa našim standardima ljudskih vrednosti".

Nevladine organizacije za ljudska prava, mediji ali i Evropski parlament su nastojali da utvrde lokacije na kojima se nalaze tajni zatvori CIA. Izveštaji o njihovom postojanju izazvali su skandal u evropskim prestonicama i tamošnje vlade su bile optužene zbog dopuštanja SAD da koristi vazdušni prostor starog kontinenta za prevoz zatvorenika na tajne lokacije.

Međutim, njihovo postojanje nije potvrđeno sve dok sam američki predsednik Džordž Buš nije to priznao u septembru 2006, braneći ih kao važan deo borbe protiv terorizma.

"Mali broj osumnjičenih vođa terorista kao i njihovih operativaca su zatvarani i ispitivani van SAD u okviru posebnog programa koji vodi CIA. U tu grupu spadaju i pojedinci za koje se veruje da su bile ključni organizatori terorističkih napada 11. septembra, zatim na naše ambasade u Keniji i Tanzaniji, kao i involvirani u druge napade u kojima su stradali ljudi širom sveta", kazao je tada Buš, dodajući da su informacije dobijene ispitivanjem osumnjićenih na tajnim lokacijama i u Gvantanamu, pomogle u sprečavanju novih terorističkih napada na američke ciljeve.

Sledeće godine, Savet Evrope je objavio izveštaj da je CIA imala tajne zatvore na više lokacija u Poljskoj i Rumuniji od 2003 do 2005. godine, što su tamošnje vlasti negirale. Mediji su pisali o postojanju tajnih zatvora CIA-e u zemljama gde mučenje nije zabranjeno, kao što je Irak i Avganistan, zatim na Tajlandu i Jordanu.

Direktor CIA-e Paneta je kazao da protiv oficira ove agencije koji su bili angažovani u spoornom programu, ne bi trebalo pokretati istragu a pre svega ne treba ih kažnjavati, jer je američko pravosuđe za vreme Buša proglasilo njihove operacije zakonitim.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu "informacione mećave" – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga "Hladni mir: Kavkaz i Kosovo" i " 'Balkanizacija' Interneta i smrt novinara".

XS
SM
MD
LG